Иако су у нашој земљи присутни готово деценију, чини се да ријалити емисије свој врхунац достижу непосредно пред изборе. Концепт ових емисија је јасан – ангажовати особе са маргинe друштва, ограничених интелектуалних домета, упитног морала и људских квалитета које ће свакодневно глупостима, беспризорним садржајима и бесмисленим дијалозима заглупљивати гледаоце.
Оптимистични критичари кажу да се овим садржајима можемо лако одупрети једноставним притиском на црвено дугме својих даљинских управљача. Али, машинерија је огромна, те овај гест није довољан – беспризорни ликови и њихове догодовштине нам бивају сервиране од стране интернет портала, штампаних медија и друштвених мрежа.
Хтели или не, не успевамо да побегнемо од главних ликова, њихових веза и везица, краткотрајних заљубљивања и још бржих одљубљивања, свађа, увреда, отвореног насиља, простаклука и псовки. Којем год извору информација да се окренемо, принцип је исти – ови ликови нас нападају са свих страна.
Иако је јасно да у ријалити емисијама не постоји ниједан уметнички, духовни, оплемењујући, програмски или продукциони квалитет, ови садржаји не престају да нам се намећу и доминирају овдашњим медијским небом. Здрав разум свакако упућује питање – због чега се овакве емисије не забране ако ни на који начин не доприносе квалитету слободног времена гледалаца нити њиховом духовном развоју? Зашто су и даље присутне и чине окосницу програмске шеме телевизијских станица које имају покривеност на територији целе земље, када подилазе најнижим поривима?
Одговор је јасан – овакви садржаји, иначе веома продукционо јефтини за сваку телевизију, активно доприносе потпуном заглупљивању нације на крајње једноставан начин.
Гледаоцима се сервирају свађе, простаклуци, голотиња, насиље, псовке и увреде, које они некритички усвајају и посматрају као део својих интересовања. Уместо бављења егзистенцијалним питањима народ се просто замајава будалаштинама и глупостима које не захтевају никакав духовни ангажман, већ апсолутну пасивност. Запитати се над сопственим животом, празним новчаником, рачунима који се гомилају, незапосленошћу, визијом будућности, образовањем и културним и духовним развојем постаје исувише тешко и сувишно јер је неупоредиво лакше замислити се над тиме која се старлета, као случајно обнажила, или која је простачку реч изговорила заборављена кафанска певачица.
Интересантније је да видимо ко ће се извређати или потући, него да се запитамо ко нам води државу, запошљава своју „екипу”, уништава предузећа, обећава куле и градове на води, обмањује, служи се неистинама, неуставно отима пензије и смањује ионако мизерне плате које су одавно испод сваке границе достојанства.
Стога, нимало није случано што нас медији с националном покривеношћу неуморно бомбардују оваквим садржајима у јеку изборне кампање. Није тешко предвидети да ће информације у вези с ријалити емисијама постати подједнако заступљене у медијима као и политичке активности искључиво једног човека.
Циљ је потпуно јасан – заглупети народ до те мере да престане да мисли, да критикује, да јасно сагледава реалност око себе, да увиди бесмисао свог живљења оличену у сиромаштву, уништеној и покраденој држави, полуписменим кадровима који одлучују о нашој судбини, а да су своју већ увелико обезбедили. Народ отупелих емоција и чула нема способност да размишља, стави прст на чело и запита се да ли је живот који живи иоле достојанствен, смислен и испуњен. Тај народ не жели ништа да промени јер му је, забога, све добро док има и горих од њега који поносно парадирају на телевизији. Ти гледаоци су само у служби система који их је, баш као у лошем филму, претворио у зомбије којима с лакоћом командује и управља све док га храни медијским садржајем најгоре врсте.
Против поплаве ријалитија се не можемо борити ничим другим до потпуним игнорисањем и покушајима буђења људи из свога окружења, којима ћемо говорити о погубном утицају оваквих садржаја и њиховој истинској сврси. Све док не будемо упорнији и истрајнији у овој борби, нећемо моћи да победимо овај срамотни, поразни и погубни талас најнеквалитетнијег медијског садржаја који нас неуморно годинама покрива, остављајући нас у потпуном духовном мраку.
Др Ана Стевановић
чланица Покрета „Доста је било – Саша Радуловић“, Нови Београд
”Циљ је потпуно јасан – заглупети народ до те мере да престане да мисли, да критикује, да јасно сагледава реалност око себе, да увиди бесмисао свог живљења оличену у сиромаштву, уништеној и покраденој држави, полуписменим кадровима који одлучују о нашој судбини, а да су своју већ увелико обезбедили. Народ отупелих емоција и чула нема способност да размишља, стави прст на чело и запита се да ли је живот који живи иоле достојанствен, смислен и испуњен.”
Jedino što mi u ovom trenutku pade na pamet je, da izdvojim ove dve rečenice!
Ljudi, jel vi stvarno mislite da su oni toliko pametni da nešto smisle pa čak i da imaju neki plan, makar i ovakav. Prosto, to je njihov ukus i nivo. A možda su baš tako shvatili svoju ulogu, naprimer sa “farmom” da unaprede poljoprivredu, “parovima” da povećaju natalitet, a brateee, tu je i “veliki brat” , zar još niste shvatili šta nas čeka ako se ove pošasti ne oslobodimo.
Nalazimo se u začaranom krugu. Jeftini televizijski sadržaj zaglupljuje i otupljuje narod. Zaglupljeni i otupljeni narod traži da gleda jeftin televizijski sadržaj. Dok narod gleda farmu mangupi prodaju državu i teraju je u ekonomski ambis. Zaglupljenog i otupljenog čoveka lako je izmanipulisati i “ubediti” da je sve u redu. Gospode Bože pomozi da se trgnemo iz mrtvog sna!
Kakvo je misljenje DJB po pitanju Valjevske Gracanice i brane Rovni.
Ne znam kakvo misljenje ocekujete od politicke organizacije, misljenje o toj brani bi trebalo da daju strucnjaci (na stranu sto ovo nije tema clanka, niti sam ja clan DJB). Stanujem u Obrenovcu, pa situaciju sa branom Stubo-Rovni pratim od 2014. i prica o njenoj ulozi u poplavi. Valjevsku Gracanicu je sama SPC “prodala” drzavi, tj zamenila za drugi objekat koji je drzava izgradila (usled nemogucnosti premestanja objekta), tako da je njen vek ogranicen trenutkom punjenja akumulacije. Sto se tice same akumulacije Stubo-Rovni, to je kompleksna prica (gradi se od kraja osamdesetih, a jos nije napunjena). Njena uloga u vodosnabdevanju je najblaze receno upitna. Svi znamo da je okolina Valjeva bogata izvorima, da ne nabrajam sada, ali par velikih fabrika flasirane vode se nalazi u okolini Valjeva. Brana ima izvesnu ulogu u odbrani od poplava (kada funkcionise, za razliku od 2014.). Postavlja se tu i pitanje stete po okolinu u odnosu na projektovani vek brane, i mnoga druga, ali su to sve pitanja za strucnjake u odgovarajucim oblastima i odgovori ne bi trebalo da imaju veze sa politikom.
Sve je u ovom tekstu tačno. Ali ono što nedostaje – a što je možda i najvažnije – jeste više nego poguban uticaj koji ove emisije imaju na decu. Deca gledaju rijalitije, upijaju sadržaje mnogo snažnije nego odrasli, i onda to oponašaju: krevelje se, lupetaju, psuju, šamaraju se, počinju da uživaju u nasilju. Tako se od čitavih dečjih generacija prave debili, prostaci i nasilnici. Za takvu decu škola i obrazovanje gube bilo kakav smisao, a jedine vrednosti postaju one kojima su opčinjeni makroi i prostitutke. I takva deca su unapred u životu osuđena na neuspeh. Zbog toga su rijalitiji bukvalno zločin protiv čovečnosti, a njihove posledice veoma blizu genocidnih.
Ovo je zakljucak i mog oca, koji je po zanimanju psiholog. Prosle godine kada je bio kod mene na rucku, cujemo u jednom momentu neko dete kako vristi ispred zgrade. Posto smo pomislili da se neko dete povredilo, pogledamo kroz prozor i vidimo decaka od nekih 10-ak godina koji vristi kao zena, onda pocinje nenormalno da se cereka, pa ponovo vristi i gestikulira pokusavajuci da skrene paznju ostale dece. Na moje pitanje da li je sa detetom sve u redu, otac mi kaze da jeste, i da je to model ponasanja koji je dete naucilo najverovatnije gledajuci rijaliti programe i spanske serije (u kojima se takvo ponasanje promovise).
Nemojte misliti da je narod glup i toliko povodljiv i podložan svakoj vrsti manipulacije. Stariji ljudi, koji su živeli u vremenu nekih drugih društvenih vrednosti, su najpre gledali čudeći se da li je to što gledaju na TV-u moguće. Mlađi ljudi konzumiraju danas sve i svašta, nemajući vremena da razmišljaju ozbiljno o tome. Danas čuju i vide, sutra to skoro da zaborave. Digitalno doba je donelo poplavu svakojakih informacija.
Greška je što su počeli stalno da narodu serviraju Farmu i Parove. Bez prekida. Ni da puste da se narod uželi. To sada nije ni jeftina zabava, ni z od zabave. A jeftino jeste, u svakom smislu.
Narod zna da čim nečega ima neumereno i previše – tu nešto nije u redu, ne štima. Nečega ili Nekoga, svejedno! Tako je onomad BoTa izgubio izbore. Istorija ima nezgodnu osobinu da se ponavlja.
Živi bili, pa videli!
Svaka cast za text.U potpunosti se slazem.