Iako su u našoj zemlji prisutni gotovo deceniju, čini se da rijaliti emisije svoj vrhunac dostižu neposredno pred izbore. Koncept ovih emisija je jasan – angažovati osobe sa margine društva, ograničenih intelektualnih dometa, upitnog morala i ljudskih kvaliteta koje će svakodnevno glupostima, besprizornim sadržajima i besmislenim dijalozima zaglupljivati gledaoce.
Optimistični kritičari kažu da se ovim sadržajima možemo lako odupreti jednostavnim pritiskom na crveno dugme svojih daljinskih upravljača. Ali, mašinerija je ogromna, te ovaj gest nije dovoljan – besprizorni likovi i njihove dogodovštine nam bivaju servirane od strane internet portala, štampanih medija i društvenih mreža.
Hteli ili ne, ne uspevamo da pobegnemo od glavnih likova, njihovih veza i vezica, kratkotrajnih zaljubljivanja i još bržih odljubljivanja, svađa, uvreda, otvorenog nasilja, prostakluka i psovki. Kojem god izvoru informacija da se okrenemo, princip je isti – ovi likovi nas napadaju sa svih strana.
Iako je jasno da u rijaliti emisijama ne postoji nijedan umetnički, duhovni, oplemenjujući, programski ili produkcioni kvalitet, ovi sadržaji ne prestaju da nam se nameću i dominiraju ovdašnjim medijskim nebom. Zdrav razum svakako upućuje pitanje – zbog čega se ovakve emisije ne zabrane ako ni na koji način ne doprinose kvalitetu slobodnog vremena gledalaca niti njihovom duhovnom razvoju? Zašto su i dalje prisutne i čine okosnicu programske šeme televizijskih stanica koje imaju pokrivenost na teritoriji cele zemlje, kada podilaze najnižim porivima?
Odgovor je jasan – ovakvi sadržaji, inače veoma produkciono jeftini za svaku televiziju, aktivno doprinose potpunom zaglupljivanju nacije na krajnje jednostavan način.
Gledaocima se serviraju svađe, prostakluci, golotinja, nasilje, psovke i uvrede, koje oni nekritički usvajaju i posmatraju kao deo svojih interesovanja. Umesto bavljenja egzistencijalnim pitanjima narod se prosto zamajava budalaštinama i glupostima koje ne zahtevaju nikakav duhovni angažman, već apsolutnu pasivnost. Zapitati se nad sopstvenim životom, praznim novčanikom, računima koji se gomilaju, nezaposlenošću, vizijom budućnosti, obrazovanjem i kulturnim i duhovnim razvojem postaje isuviše teško i suvišno jer je neuporedivo lakše zamisliti se nad time koja se starleta, kao slučajno obnažila, ili koja je prostačku reč izgovorila zaboravljena kafanska pevačica.
Interesantnije je da vidimo ko će se izvređati ili potući, nego da se zapitamo ko nam vodi državu, zapošljava svoju „ekipu”, uništava preduzeća, obećava kule i gradove na vodi, obmanjuje, služi se neistinama, neustavno otima penzije i smanjuje ionako mizerne plate koje su odavno ispod svake granice dostojanstva.
Stoga, nimalo nije slučano što nas mediji s nacionalnom pokrivenošću neumorno bombarduju ovakvim sadržajima u jeku izborne kampanje. Nije teško predvideti da će informacije u vezi s rijaliti emisijama postati podjednako zastupljene u medijima kao i političke aktivnosti isključivo jednog čoveka.
Cilj je potpuno jasan – zaglupeti narod do te mere da prestane da misli, da kritikuje, da jasno sagledava realnost oko sebe, da uvidi besmisao svog življenja oličenu u siromaštvu, uništenoj i pokradenoj državi, polupismenim kadrovima koji odlučuju o našoj sudbini, a da su svoju već uveliko obezbedili. Narod otupelih emocija i čula nema sposobnost da razmišlja, stavi prst na čelo i zapita se da li je život koji živi iole dostojanstven, smislen i ispunjen. Taj narod ne želi ništa da promeni jer mu je, zaboga, sve dobro dok ima i gorih od njega koji ponosno paradiraju na televiziji. Ti gledaoci su samo u službi sistema koji ih je, baš kao u lošem filmu, pretvorio u zombije kojima s lakoćom komanduje i upravlja sve dok ga hrani medijskim sadržajem najgore vrste.
Protiv poplave rijalitija se ne možemo boriti ničim drugim do potpunim ignorisanjem i pokušajima buđenja ljudi iz svoga okruženja, kojima ćemo govoriti o pogubnom uticaju ovakvih sadržaja i njihovoj istinskoj svrsi. Sve dok ne budemo uporniji i istrajniji u ovoj borbi, nećemo moći da pobedimo ovaj sramotni, porazni i pogubni talas najnekvalitetnijeg medijskog sadržaja koji nas neumorno godinama pokriva, ostavljajući nas u potpunom duhovnom mraku.
Dr Ana Stevanović
članica Pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“, Novi Beograd
”Cilj je potpuno jasan – zaglupeti narod do te mere da prestane da misli, da kritikuje, da jasno sagledava realnost oko sebe, da uvidi besmisao svog življenja oličenu u siromaštvu, uništenoj i pokradenoj državi, polupismenim kadrovima koji odlučuju o našoj sudbini, a da su svoju već uveliko obezbedili. Narod otupelih emocija i čula nema sposobnost da razmišlja, stavi prst na čelo i zapita se da li je život koji živi iole dostojanstven, smislen i ispunjen.”
Jedino što mi u ovom trenutku pade na pamet je, da izdvojim ove dve rečenice!
Ljudi, jel vi stvarno mislite da su oni toliko pametni da nešto smisle pa čak i da imaju neki plan, makar i ovakav. Prosto, to je njihov ukus i nivo. A možda su baš tako shvatili svoju ulogu, naprimer sa “farmom” da unaprede poljoprivredu, “parovima” da povećaju natalitet, a brateee, tu je i “veliki brat” , zar još niste shvatili šta nas čeka ako se ove pošasti ne oslobodimo.
Nalazimo se u začaranom krugu. Jeftini televizijski sadržaj zaglupljuje i otupljuje narod. Zaglupljeni i otupljeni narod traži da gleda jeftin televizijski sadržaj. Dok narod gleda farmu mangupi prodaju državu i teraju je u ekonomski ambis. Zaglupljenog i otupljenog čoveka lako je izmanipulisati i “ubediti” da je sve u redu. Gospode Bože pomozi da se trgnemo iz mrtvog sna!
Kakvo je misljenje DJB po pitanju Valjevske Gracanice i brane Rovni.
Ne znam kakvo misljenje ocekujete od politicke organizacije, misljenje o toj brani bi trebalo da daju strucnjaci (na stranu sto ovo nije tema clanka, niti sam ja clan DJB). Stanujem u Obrenovcu, pa situaciju sa branom Stubo-Rovni pratim od 2014. i prica o njenoj ulozi u poplavi. Valjevsku Gracanicu je sama SPC “prodala” drzavi, tj zamenila za drugi objekat koji je drzava izgradila (usled nemogucnosti premestanja objekta), tako da je njen vek ogranicen trenutkom punjenja akumulacije. Sto se tice same akumulacije Stubo-Rovni, to je kompleksna prica (gradi se od kraja osamdesetih, a jos nije napunjena). Njena uloga u vodosnabdevanju je najblaze receno upitna. Svi znamo da je okolina Valjeva bogata izvorima, da ne nabrajam sada, ali par velikih fabrika flasirane vode se nalazi u okolini Valjeva. Brana ima izvesnu ulogu u odbrani od poplava (kada funkcionise, za razliku od 2014.). Postavlja se tu i pitanje stete po okolinu u odnosu na projektovani vek brane, i mnoga druga, ali su to sve pitanja za strucnjake u odgovarajucim oblastima i odgovori ne bi trebalo da imaju veze sa politikom.
Sve je u ovom tekstu tačno. Ali ono što nedostaje – a što je možda i najvažnije – jeste više nego poguban uticaj koji ove emisije imaju na decu. Deca gledaju rijalitije, upijaju sadržaje mnogo snažnije nego odrasli, i onda to oponašaju: krevelje se, lupetaju, psuju, šamaraju se, počinju da uživaju u nasilju. Tako se od čitavih dečjih generacija prave debili, prostaci i nasilnici. Za takvu decu škola i obrazovanje gube bilo kakav smisao, a jedine vrednosti postaju one kojima su opčinjeni makroi i prostitutke. I takva deca su unapred u životu osuđena na neuspeh. Zbog toga su rijalitiji bukvalno zločin protiv čovečnosti, a njihove posledice veoma blizu genocidnih.
Ovo je zakljucak i mog oca, koji je po zanimanju psiholog. Prosle godine kada je bio kod mene na rucku, cujemo u jednom momentu neko dete kako vristi ispred zgrade. Posto smo pomislili da se neko dete povredilo, pogledamo kroz prozor i vidimo decaka od nekih 10-ak godina koji vristi kao zena, onda pocinje nenormalno da se cereka, pa ponovo vristi i gestikulira pokusavajuci da skrene paznju ostale dece. Na moje pitanje da li je sa detetom sve u redu, otac mi kaze da jeste, i da je to model ponasanja koji je dete naucilo najverovatnije gledajuci rijaliti programe i spanske serije (u kojima se takvo ponasanje promovise).
Nemojte misliti da je narod glup i toliko povodljiv i podložan svakoj vrsti manipulacije. Stariji ljudi, koji su živeli u vremenu nekih drugih društvenih vrednosti, su najpre gledali čudeći se da li je to što gledaju na TV-u moguće. Mlađi ljudi konzumiraju danas sve i svašta, nemajući vremena da razmišljaju ozbiljno o tome. Danas čuju i vide, sutra to skoro da zaborave. Digitalno doba je donelo poplavu svakojakih informacija.
Greška je što su počeli stalno da narodu serviraju Farmu i Parove. Bez prekida. Ni da puste da se narod uželi. To sada nije ni jeftina zabava, ni z od zabave. A jeftino jeste, u svakom smislu.
Narod zna da čim nečega ima neumereno i previše – tu nešto nije u redu, ne štima. Nečega ili Nekoga, svejedno! Tako je onomad BoTa izgubio izbore. Istorija ima nezgodnu osobinu da se ponavlja.
Živi bili, pa videli!
Svaka cast za text.U potpunosti se slazem.