Да ли можемо променити нашу земљу

“Ма не може то код нас проћи, Срби смо ми, увек ће бити партијског запошљавања, не може другачије, нама је спас једино прави вођа.” – често се чује у пролазу. Колико сте само пута чули овакве изјаве тзв. “енергетских вампира”? Кажу још и “Друго је Шваба, код њих постоји систем.” А код нас не може да постоји? Ми смо неспособни? Ево неколико лекција о нама из историје.

Главни фактор развоја српске средњовековне државе је пре свега била привреда. Да рударство није било толико развијено, вероватно не би опстала српска култура кроз све те периоде под Османлијама. Од тог новца финансирани су ратни походи, одбрана државе, изградња манастира…

Ново Брдо, главни рударски центар Србије у то доба је био један од највећих градова Европе. Српски динар је био толико конкурентан чувеном млетачком матапану (монета која се може поредити са данашњим евром), да су га Млечани морали забранити на својој територији. Толико о “неспособним” Србима, нашим далеким прецима.

Те исте “Швабе”, који се код нас глорификују као божанства, су се кроз историју убијали међусобно, вероватно и више него Срби и Хрвати. Пре свега у верским ратовима, католици против протестаната. Југословенски народи нису рођењем предодређени да се међусобно мрзе!

Швајцарска, која је данас симбол развијене државе, је пре неколико векова сматрана заосталом земљом у којој се хришћанско-немачко варварство сачувало у свом првобитном облику. Зашто данашња заостала Србија не може да постане развијена? Нису потребни векови!

“Ми нисмо створени за демократију” кажу људи. А управо почетком 20. века ми “заостали” Срби смо били једни од носиоца демократских и либералних идеја, што је било трн у оку европским империјама. На пример, у Србији је процентуално доста већи број грађана могао да изађе на изборе него у Аустроугарској. Слобода која је тада постојала је била предмет дивљења код многих Европљана. Зашто данас не би могли да будемо народ којем се диве?

Имали смо и надарене и социјално одговорне предузетнике пре Другог светског рата: Паулина и Владимир Матијевић, Никола Ћук, Лазар Дунђерски. Они су са још доста предузетника основали су српско привредно друштво ,,Привредник”, које је у привредном, образовном, хуманитарно-социјалном погледу помагало најсиромашнији део српског становништва. Показали смо и на примеру Лазара Пачуа (министра финансија с’ почетка 20. века) да постоје људи на власти који корупцију сматрају смртним грехом.
Дакле, потенцијал постоји и увек је постојао. Шта нам онда фали? Пре свега енергије и воље. Упали смо у летаргију у којој се сматра да ћемо бити вечно сиромашни и да се морамо помирити са накарадним и лоповским системом који данас постоји. Ми то не смемо допустити!

Доста је било сиромаштва, медијског мрака, гушења демократије, субвенционисања искључиво страних компанија, разних пореза и намета малим и средњим предузећима, партијског запошљавања… Потпуна транспарентност, смањивање пореза, аграрна реформа, укидање субвенција страним инвеститорима, медијске слободе представљају само део реформи које ми у покрету “Доста је било” планирамо да спроведемо. Уколико делиш наше циљеве, придружи нам се! Покрени се за бољитак себе, своје породице и друштва!

Милан Јуришић
члан покрета
“Доста је било – Саша Радуловић”