Укинимо оверу здравствених књижица

Potpuno se slazem sa predlogom o reformi pre svega zdravs.osiguranja i ponudjenim nivoima(paketima)gde ce biti jasno i precizno definisano sta korisnik moze dobiti (vrste zdrav.usluga)na god nivou.Ujedno bi se izbegle mucne i stresne situacije koje se svakodnevno srecu po ambulantama i bolnicama gde pacijenti ocekuju bukvalno SVE i ODMAH.misleci da njegov zdravst.dinar sve predlozeno pokriva.Istina je nazalost sasvim drugacija( kod velike vecine poslodavac godinama nije uplacivao doprinose).
Za pocetak uveo bi se red,a to je vec nesto,jer trenutna situacija vodi potpunom kolasu zdravs.zastite gradjana!

Poštovani gospodine Aleksiću,

Od činjenice da se zdravstveni sistem nije mnogo promenio u poslednjih 60 godina, mnogo je gora ona ona da je upravo vlast Aleksandra Vučića, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje marta 2015. godine dana doneo nekakvu Instrukciju kojom je onemogućio overu zdravstvenih knjižica najvećem broju od ukupno 2000 samostalnih umetnika Grada Beograda.
Taj stepen ne poštovanja Ustavom zajamčenih ljudskih prava na: zdravstvenu zaštitu, penzijsko osiguranje, život i dostojanstvo nije postojao nikada, čak ni u Titovo doba, kao ni nakon tzv. „demokratskih promena“ do kojih je došlo 2000. godine. Da se nekoliko samostalnih umetnika (u koje i sama spadam) i njihovih umetničkih udruženja pre 9 meseci nije obratio Zaštitniku građana koji je konačno 16.03.2016. godine doneo Preporuke u kojima je utvrdio niz propusta koji su učinili Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Beograd proteklih godina, taj problem još uvek ne bi bio rešen – već bi Poreska uprava, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Fond za zdravstveno osiguranje nastavili da ucenjuju samostalne umetnike da će im overiti zdravstvene knjižice, tek ukoliko izmire poreski dug, tj. višegodišnje nagomilane kamate koje je prema samostalnim umetnicima i republičkim fondovima za zdravstveno i penzijsko osiguranje napravio navedeni Sekretarijat neblagovremenim uplatama doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samostalnih umetnika, a koje je na sebe preuzeo na osnovu više propisa donetih proteklih decenija.

Apsolutno je žalosno i sramotno da je tako veliki broj samostalnih umetnika, pritom bez ikakve svoje lične odgovornosti i krivice, još uvek lišen predhodno navedenih ljudskih prava – kao da žive u robovlasničkom društvu, a ne u XXI. veku, u jednoj evropskoj državi, koja deklarativno namerava da se priključi Evropskoj uniji (?!.); pri čemu je i dalje potpuno neizvesno da li će svi državni organi na koje se te Preporuke odnose (Ministarstvo kulture, Grad Beograd, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Republički fond za penzijsko osiguranje) po njima i postupiti u utvrđenim rokovima, a koji iznose od odmah (u odnosu na omogućavanje zdravstvene zaštite) do tri meseca, zavisno od toga šta svaka pojedinačna Preporuke treba da omogući (tj. precizno uređivanje obaveza pojedinih državnih organa i samostalnih umetnika u vezi uplate doprinosa za njihovo obavezno socijalno osiguranje; obezbeđivanje sredstava za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samostalnih umetnika u 2015. godini; donošenje odgovarujućih podzakonskih akata od strane Grada Beograda i Ministarstva kulture i informisanja; utvrđivanja razloga kašnjenja uplate tih doprinosa; utvrđivanja da li su samostalni umetnici bili nedvosmisleno obavešteni da Grad Beograd akontaciono uplaćuje iznos doprinosa obračunat na najnižu osnovicu; i otklanjanja štetnih posledica do kojih je dovelo kašnjenje uplate tih doprinosa za one samostalne umetnike koji to kašnjenje nisu skrivili).

Takva sumnja je potpuno opravdana, uzimajući u obzir ne samo višegodišnje protivzakonito ponašanje tih državnih organa, čije posledice su snosili samo samostalni umetnici, a ne i odgovorna lica u njima koja taj problem očigledno nisu htela da reše, već su htela da sopstvenu neodgovornost sa sebe protivzakonito prebace na samostalne umetnike – već i činjenica da je Ministarstvo kulture i informisanja u saopštenju za javnost objavljenom 21.03.2016. godine na svojoj internet stranici, u kojem je navedeno da je Ministarstvo sa „velikim uvažavanjem“ primilo te Preporuke i da je odmah preduzelo aktivnosti kako bi po njima postupilo u utvrđenim rokovima, iznelo i niz neistina, koje to dovode u pitanje:

– Naime, potpuno je neistinito da je Ministarstvo navodno “stvorilo sve neophodne uslove da se problem statusa samostalnih umetnika reši na sistemski način” – jer da je to tačno, onda Zaštitnik građana ne bi ni donosio svoje Prepruke, a koju činjenicu dematuju sledeći navodi Zaštitnika građana izneti u tim Preporukama “Umesto da postupak izrade Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi iskoristi i ispravi dugogodišnju nedorečenost i nejasnoće u vezi sa pitanjem obaveze uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samostalnih umetnika, ministarstvo je ovo pitanje ostavilo bez jasnog rešenja. … Ministarstvo kulture i informisanja nije donelo propis kojim se uređuju merila i kriterijumi za sticanje svojstva samostalnog umetnika.” U vezi sa tim, ukazujem i na sledeće činjenice:
a) Umesto da je to Ministarstvo u član 70. Zakona o kulturi (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009 i 13/2016) konačno uvelo obavezu da i organi automne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (kao obezbeditelji sredstava za doprinose za socijalno osiguranje samostalnih umetnika koji su utvrđeni u toj odredbi) u utvrđenim rokovima tom Ministarstvu dostavljaju izveštaje o tim uplatama – kao što je to obaveza reprezentativnih umetničkih udruženja, koji izveštaje o realizaciji uplata tih doprinosa u utvrđenim rokovima dostavljaju organu koji je odobrio sredstva za prenos sredstava preko reprezentativnih udruženja u kulturi (na osnovu nedavno uvedenog stava 2. člana 71. Zakona o kulturi), čime bi se uveo kontrolni mehanizam i precizirao nadzor Ministarstva nad sprovođenjem člana 70. Zakona o kulturi (koji to Ministarstvo vrši na osnovu člana 79. tog Zakona u odnosu na sprovođenje Zakona o kulturi i propisa koji su na osnovu njega doneti) – Ministarstvo je predložilo izmenu stava 1. tog člana, čime se uplata tih doprinosa sada vrši u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Sl. glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13 i 57/14), koji takođe ne sadrži ni jednu odredbu kojom su organi navedeni u članu 64a tog Zakona dužni da podnose izveštaje o uplatama tih doprinosa bilo kom državnom organu, već se i u situaciji kada su ti organi odlučili da plaćaju te doprinose – pritom bez ikakvih utvrđenih uslova i kriterijuma po kojima to mogu činiti – samostalni umetnici i tada vode kao jedini poreski obveznici, iako oni nemaju nikakav uticaj na to kada će i u kojim iznosima ti državni organi vršiti uplatu tih doprinosa (?!);
b) Još uvek u Zakon u kulturi nisu uvedene kaznene mere prema reprezentativnim umetničkim udruženjima i odgovornim licima u njima, kada oni: ne dostavljaju navedene izveštaje u utvrđenim rokovima, ne uplaćuju dobijena sredstva za doprinose za socijalno osiguranje samostalnih umetnika ili ta sredstva koriste za neke druge namene – niti su zbog nedavne izmene člana 70. tog Zakona, takve mere uvedene i u odnosu na organe teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave – a što je svakako trebalo učiniti radi uvođenja reda u ovu oblast i zaštite prava samostalnih umetnika;

– Neistinita je i sledeća tvrdnja navedena u tom saopštenju “Na osnovu Člana 62. stav 2. Zakona o kulturi, ministar je dužan da u roku od šest meseci od dana usvajanja zakona donese podzakonska akta, u ovom slučaju pravilnik, kojima se bliže uređuje status samostalnih umetnika, i to na osnovu.predloga samih reprezentativnih udruženja, kako to zakon i nalaže. Ministarstvo kulture i informisanja očekuje da će reprezentativna udruženja ispuniti svoju obavezu i u zakonskom roku dostaviti Ministarstvu predlog pravilnika kojim se reguliše status samostalnih umetnika.” – budući da navedena, niti bilo koja druga odredba tog Zakona ne poropisuje da se navedeni pravilnik donosi na osnovu predloga samih reprezentetativnih udruženja, jer ga na osnovu člana 62. stav 2. direktno propisuje ministar u navedenom roku. Iz tog razloga, taj rok se ne odnosi na postupanje reprezentativnih udruženja, već isključivo na postupanje ministra; i to u odnosu na godinu kada je Zakon stupio na snagu, što znači na 2009. godinu, a ne na 2016. godinu kada je on izmenjen – kako pogrešno proističe iz predhodno citirane tvrdnje, koja sugeriše da taj rok navodno još uvek nije istekao i da donošenje tog pravilnika u tom roku navodno zavisi od postupanja reprezentativnih udruženja, što očigledno nije istina;

– Konačno, neistinita je i ova tvrdnja navedena u tom saopštenju: “Podsećamo i da Ministarstvo kulture i informisanja nije nadležno za sprovođenje Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali da, bez obzira na tu činjenicu, ima veoma aktivnu ulogu u rešavanju problema uplate zaostalih doprinosa i da je organizovalo niz susreta predstavnika reprezentativnih udruženja, lokalnih samouprava, Ministarstva finansija i Poreske uprave, kako bi se u što kraćem roku pronašlo rešenje.” – ne samo iz razloga što je to Ministarstvo izmenama člana 70. Zakona o kulturi, pokušalo da nadzor koji nesumnjivo i dalje ima i nad tom odredbom (na osnovu člana 85. tog Zakona) indirektno prebaci na nekog drugog (predpostavljam na Poresku upravu, koja vrši kontrolu obračunavanja i plaćanja tih doprinosa na osnovu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje); nego i zbog činjenice da u proteklih godinu dana to Ministarstvo, i pored te svoje navodno “veoma aktivne uloge”, nije obezbedilo zdravstvenu zaštitu samostalnim umetnicima, zbog čega su oni u krajnjoj iznudici i odlučili da se obrate Zaštitniku građana Republike Srbije (pošto su predhodno iscrpeli sve druge mogućnosti koje su im bile na raspolaganju, a koje su podrazumevale obraćanja: njihovim umetničkim udruženjima; sekretaru Sekretarijatu za kulturu Gradske uprave Grada Beograda g. Vladanu Vukosavljeviću, predsedniku Gradskog veća i gradonačelniku Beograda g. Siniši Malom, ministru kulture g. Ivanu Tasovcu, direktorima filijala Poreskih uprava u Gradu Beogradu, v.d. vršiocu dužnosti direktora Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu g-đi Verici Lazić, predsedniku Vlade g. Vučiću (koji je te dopise prosledio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a ono Ministarstvu zdravlja) i Zaštitnici građana Grada Beograda g-đi Katarini Žeželj – koji takođe do danas taj problem nisu rešili).

S poštovanjem,

Bojana Bukorović,
dipl. slikarka tekstila, članica ULUPUDS-a

SMANJITI BROJ MINISTARSTAVA ,SEKRETARA ,AGENCIJA SLUZBENIH AUTOMOMBILA,ZAPOSLENIH STARLETA,PRIMENITI ZAKON O POREKLU IMOVINE,SMANJITI BROJ POSLANIKA,.TROSKOVA U SVIM DRZAVNIM SLUZBAMA….SNAZNO PODSAKNUTI PRIVATNI SEKTOR I SUBVENCIONISATI POLJOPRIVREDU, AJDE RECIMO DAJTE U 1000 PORODICA KOJE SE BAVE STOCARSTVOM SUBVENCIJE 10000 EVRA PO ZAPOSLENOM I NEK SE GAJE OVCE I KOZE A PROIZVODI IZVOZE VAN EVROPWPRAVITI DELOVE ZA TRAKTORE,KULTIVATORE MESALICE KOMBAJNE ,LOPATE IGLE TJ SVE ONO STO SMO PROIZVODILI A NE PROIZVODIMO,PODICI RUDNU RENTU,ODUZETI LOPOVIMA NEZAKONITO STECENE IMOVINU ,DONETI SISTEMSKE ZAKONE DOVESTI POMETNE I OBRAZOVANE NA PRAVO MESTO,POPISATI DRZAVNU IMOVINU… I ETO PARA I ZA ZDRAVSTVO I ZA KULTURUI ZA….A OVI H 100000 VISKA IZ JAVNOG SEKTORA ,PA KAKO DOSLI TAKO I OTISLI.BOTOVI BEZ SENDVICA A STRANACKI ZAPOSLENI U STRANKU,SNS,DS I OSTALE .EVO RESENJA.NEMA TU MNOGO PAMETI SVE SE ZNA SAMO TEREBA PRIMENITI!SAD STE VEC NA 7%