„Тек у ванредним ситуацијама власт се сети редовних активности“
(Раде Ђерговић, ПОЛИТИКА, 13. март 2016. године)
Последњих година догодиле су нам се велике количине и падавина у кратким временским периодима које су довеле до катастрофалних последица са људским губицима и великом економском штетом. Бујице, поплаве и клизишта однели су велики данак.
Показало се да као друштво и држава не реагујемо на време – дугорочно и стратешки, већ онда када нас непогоде задесе и, у великом броју случајева, стихијски. Избегли бисмо многе негативне последице да смо дугорочно решавали проблеме као што су: бесправна градња на теренима изложеним ризику, затрпавање канала за воду, неконтролисана сеча шума у водотоцима са бујичним карактеристикама, дивље депоније у сливовима бујичних водотокова….
Како треба приступити решавању овог проблема? Прво, треба га решавати дугорочно и перманентно смањивати ризик од негативних последица. Друго, јачати структуре власти које могу да реагују правовремено у ванредним ситуацијама као што су елементарне непогоде.
Предлажем неколико мера које треба спровести:
- У сарадњи са Географским факултетом и локалним самоуправама евидентирати све тачаке (локације, површина) у Србији са повећаним ризиком од ерозије, бујица, поплава и клизишта уз обавезну израду карата одговарајућих размера. Ако има нечег доброг у непогодама које су нас протеклих година задесиле то је чињеница да смо добро видели где оне могу да се понове у сличним ситуацијама.
- У сарадњи са Шумарским, Рударско-геолошким и Географским факултетом (Институтом за просторно планирање) направити студију ризика за сваку евидентирану тачку у Србији која има ризик од бујица, поплава и клизишта. Неке би се радиле на републичкоим нивоу, а неке на нивоу локалних самоуправа.
- У складу са студијама ризика (од републичког до локалног нивоа) одредити дугорочне мере санације ризика са конкретним пројектима – чишћење и изградња канала, изградња насипа поред река, изградња одбрамбених насипа од бујица, уклањање дивљих депонија и решавање проблема одлагања отпада у сливовима бујичних водотокова… Посебно треба пажњу обратити на две дугорочне мере – пошумљавање и примена „Колубарске методе“ у санацији клизишта. Један од разлога што су неки водотоци постали бујични је и неконтролисана сеча шума у њиховим сливовима. Слична је и ситуација у сливовима река које се изливају и плаве у доњим токовима. О значају шума у сливовима река које имају склоност ка бујицама и изливању и потребним нивоом пошумљености детаљније се може сазнати од стручњака са Шумарског факултета. „Колубарска метода“ у санацији клизишта патент је Др Љубинка Илића. Позната је још и као „неинвазивна метода санације клизишта“. Од класичне санације клизишта (рад са механизацијом и грађевински радови) јефтинија је око 70%. Заснива се у побијању металних шипова у тло и пропуштању једносмерне струје. Својеврено је Др Љубинко Илић нудио помоћ органима власти која је укључивала и бесплатну едукацију кадра у локалним самоуправама. Овом методом су нека клизишта већ успешно санирана. Зашто не искористити овако добар производ домаће памети?
- Ако су неке насељене површине редовно угрожене од поплава извршити процену и донети одлуку да ли те површине и даље треба бранити или становништво преселити на ближу, погоднију локацију (држава би финансирала изградњу објеката).
- Стриктно се држати забране градње на подручјима угроженим од поплава и прекид евентуално започете градње спроводити хитно и без изузетка.
- Јачати државне структуре које могу учествовати у санацији штете од бујица и поплава, у људском и техничком смислу, посебно сектор за ванредне ситуације у оквиру МУП-а и инжењерију у оквиру Војске Србије.
Славољуб Станковић,
Карбулово, општина Неготин, члан покрета Доста је било
Коментариши