„Tek u vanrednim situacijama vlast se seti redovnih aktivnosti“
(Rade Đergović, POLITIKA, 13. mart 2016. godine)
Poslednjih godina dogodile su nam se velike količine i padavina u kratkim vremenskim periodima koje su dovele do katastrofalnih posledica sa ljudskim gubicima i velikom ekonomskom štetom. Bujice, poplave i klizišta odneli su veliki danak.
Pokazalo se da kao društvo i država ne reagujemo na vreme – dugoročno i strateški, već onda kada nas nepogode zadese i, u velikom broju slučajeva, stihijski. Izbegli bismo mnoge negativne posledice da smo dugoročno rešavali probleme kao što su: bespravna gradnja na terenima izloženim riziku, zatrpavanje kanala za vodu, nekontrolisana seča šuma u vodotocima sa bujičnim karakteristikama, divlje deponije u slivovima bujičnih vodotokova….
Kako treba pristupiti rešavanju ovog problema? Prvo, treba ga rešavati dugoročno i permanentno smanjivati rizik od negativnih posledica. Drugo, jačati strukture vlasti koje mogu da reaguju pravovremeno u vanrednim situacijama kao što su elementarne nepogode.
Predlažem nekoliko mera koje treba sprovesti:
- U saradnji sa Geografskim fakultetom i lokalnim samoupravama evidentirati sve tačake (lokacije, površina) u Srbiji sa povećanim rizikom od erozije, bujica, poplava i klizišta uz obaveznu izradu karata odgovarajućih razmera. Ako ima nečeg dobrog u nepogodama koje su nas proteklih godina zadesile to je činjenica da smo dobro videli gde one mogu da se ponove u sličnim situacijama.
- U saradnji sa Šumarskim, Rudarsko-geološkim i Geografskim fakultetom (Institutom za prostorno planiranje) napraviti studiju rizika za svaku evidentiranu tačku u Srbiji koja ima rizik od bujica, poplava i klizišta. Neke bi se radile na republičkoim nivou, a neke na nivou lokalnih samouprava.
- U skladu sa studijama rizika (od republičkog do lokalnog nivoa) odrediti dugoročne mere sanacije rizika sa konkretnim projektima – čišćenje i izgradnja kanala, izgradnja nasipa pored reka, izgradnja odbrambenih nasipa od bujica, uklanjanje divljih deponija i rešavanje problema odlaganja otpada u slivovima bujičnih vodotokova… Posebno treba pažnju obratiti na dve dugoročne mere – pošumljavanje i primena „Kolubarske metode“ u sanaciji klizišta. Jedan od razloga što su neki vodotoci postali bujični je i nekontrolisana seča šuma u njihovim slivovima. Slična je i situacija u slivovima reka koje se izlivaju i plave u donjim tokovima. O značaju šuma u slivovima reka koje imaju sklonost ka bujicama i izlivanju i potrebnim nivoom pošumljenosti detaljnije se može saznati od stručnjaka sa Šumarskog fakulteta. „Kolubarska metoda“ u sanaciji klizišta patent je Dr Ljubinka Ilića. Poznata je još i kao „neinvazivna metoda sanacije klizišta“. Od klasične sanacije klizišta (rad sa mehanizacijom i građevinski radovi) jeftinija je oko 70%. Zasniva se u pobijanju metalnih šipova u tlo i propuštanju jednosmerne struje. Svojevreno je Dr Ljubinko Ilić nudio pomoć organima vlasti koja je uključivala i besplatnu edukaciju kadra u lokalnim samoupravama. Ovom metodom su neka klizišta već uspešno sanirana. Zašto ne iskoristiti ovako dobar proizvod domaće pameti?
- Ako su neke naseljene površine redovno ugrožene od poplava izvršiti procenu i doneti odluku da li te površine i dalje treba braniti ili stanovništvo preseliti na bližu, pogodniju lokaciju (država bi finansirala izgradnju objekata).
- Striktno se držati zabrane gradnje na područjima ugroženim od poplava i prekid eventualno započete gradnje sprovoditi hitno i bez izuzetka.
- Jačati državne strukture koje mogu učestvovati u sanaciji štete od bujica i poplava, u ljudskom i tehničkom smislu, posebno sektor za vanredne situacije u okviru MUP-a i inženjeriju u okviru Vojske Srbije.
Slavoljub Stanković,
Karbulovo, opština Negotin, član pokreta Dosta je bilo
Komentariši