6. маја 2012.године у Србији су одржани редовни парламентарни и ванредни председнички избори. Излазност у првом кругу председничких избора износила је 57,77%, Тадић у благом вођству за око 10.000 гласова. 20. маја 2012.године у другом кругу излазност 46,28% Николић побеђује са око 70.000 гласова више захваљујући томе што је око 800.000 бирача из првог круга остало код куће, а од оних што су изашли око 100.000 поништава листић јер су оба избора била подједнако лоша.
Шта су грађани тада хтели? Хтели су да тадашњим властима дају до знања да су потрошени, да се пропала политика мора зауставити и да дође било ко само да њих више не гледају. Епилог, дошли су исти (вероватно још гори) само са различитим именима и презименима и наставили још екстремније да узурпирају и уништавају сваку пору друштва: привреду, пољопривреду, културу, здравство, образовање, спорт, медије…
Две године пре тога, 2010. у Аустрији се бирао председник. Избори су у редовном термину. Излазност на овим изборима је била 53,57% што је доста ниже од претходних из 2004. године када је изашло 70,8%. На само шест сати вожње од нашег главног града налази се главни град Аустрије – Беч. Многи од нас имају тамо пријатеље, познанике који су отишли последњих година, али и раније. Аустрија је површином (83.879 km²) и по броју становника (8,22 милиона) земља веома налик нашој земљи. Ми имамо нешто више обрадивог пољопривредног земљишта, док у Аустрији преовладавају шуме, пашњаци и већа надморска висина. Етнички су у обе земље преко 80% припадници водеће нације. Још нешто што нам је заједничко је удео јавног дуга у БДП и у обе државе износи око 75%. Па како је онда Аустрија 11. економија света, а Србија 87?
Аустрија као и већина развијених земаља има висок јавни дуг. Ипак, овај дуг је на овом 75% нивоу последњих 20 година и могло би се рећи да га Аустријанци добро контролишу. Њихов БДП је од 2008. године порастао са 291 милијарди на 350 милијарди ЕУР, а дуг је сразмерно растао, док се у Србији у овом истом периоду дуг креће константно на више са 30% на 75% док БДП остаје на нивоу око 30 милијарди ЕУР. Ми незаустављиво пропадамо!
У уређеној Аустрији, која је географски тако близу, може се према проценту излазности увидети да постоји култура одговорности и жеља да сваки грађанин допринесе да укупна атмосфера у друштву буде по мери већине. Оно што је посебно дубоко присутно код одговорних грађана је тежња да се држава у којој живе не препушта самовољи мањине. Тај позитивни приступ код свих грађана изазива поштовање.
У Аустрији су заказани редовни председнички избори за 24. април 2016. године. Биће интересантно испратити излазност јер садашњи председник није кандидат, бира се ново лице. У Србији су поред редовних локалних и покрајинских заказани ванредни парламентарни избори (трећи за 4 године). Да ли ћемо ми имати снаге да тог истог дана бирамо ново лице или ће се незаинтересована половина бирача поново склањати од одговорности и меланхолично препустити потрошеним листама и интересним коалицијама да руинирају ову, сада већ хронично неуређену државу? Чврсто верујем да је могуће да се деси исто оно што и тамо (тих 6 сати вожње далеко), да се одговорно понашамо и са члановима породице прошетамо до биралишта и почнемо са увођењем реда.
Драган Павловић
члан покрета “Доста је било – Саша Радуловић”, Нови Сад
Након бурне изборне ноћи у Србији се још увек пребројавају гласови где је покрет ДЈБ остварио историјски успех. У ситуацији потпуне медијске изолације, користећи само интернет и рад волонтера на терену покрет је успео да уђе у готово све скупштине на којима је постојала ова листа. Као члан веома сам поносан што се у Србији напокон отвара могућност да се у политику уведу нови стандарди. Да речи као што су транспарентност, одговорност, пристојност замене речи као што су тајност, полтронство, бахатост…Све честитке људима са којима сам данима уверавао пријатеље, родбину, пролазнике на штандовима да је ово могуће и сада са 10% у Новом Саду имамо други резултат на листи за град!
Елем, у Аустрији су одржани председнички избори. Излазност у првом кругу пословично добра 68,5%. У други круг прошли су представник крајње деснице Норберт Хофер са 35,1% и независни кандидат испред Зелене партије Александер Ван дер Белен са 21,3%. Очекујем да ипак у другом кругу 22. маја екстремна десница доживи пораз, но тернутна ситуација у целој Европи доводи до јачања деснице јер власти немају прави одговор на мигрантску кризу која са топлијим временом поново добија на значају, па је свашта могуће.
Nakon prebrojavanja oko 700.000 glasova pristiglih poštom u Austriji je proglašen novi predsednik. Nezavisni kandidat Aleksander Van der Belen je pobedio na predsedničkim izborima za 31.000 glasova više od svog protivnika. Austrija će nastaviti da podržava vrednosti EU i njene korake koji se tiču migrantske krize koja je bila glavni okidač za ovako dobar rezultat desnice. Ruralni delovi su glasali za desnicu, dok su glasači u gradovima i inostranstvu (dijaspora i turisti) na kraju doneli pobedu Van der Belenu uz još bolju izlaznost od 72,7% od prvog kruga sa 165.000 nevažećih listića.
Ipak, ostaje utisak da se i u slučaju pobede Hofera i mogućeg preuzimanja vlasti na narednim parlamentarnim izborima 2018. život građana ne bi naročito promenio. Dugogodišnja izgradnja sistema i institucija i njihovo normalno funkcionisanje je u osnovi uspešnosti austrijske moderne države. Pomeranje u desno bi možda stvorilo jaz između Austrijanaca i stranih radnika, azilanata, migranata i drugih grupa ne-Austrijanaca koje uživaju dosta privilegija, Ovo se proteklog vikenda nije desilo i u naredne godine biće testiranje o tome da li je evroskepticizam dobitna karta na sledećim izborima.
Bez velikih trzavica Austrija već danas nastavlja da održava i unapređuje svoj uspešan sistem i narednih godina. Ovo bi se verovatno desilo i da je Hofer pobedio. Kod nas se nastavlja obesmišljavanje svih sistemskih načela i država pretvara u partijskog parazita koji pokušava da se zakači na svako iole zdravo tkivo i potpuno iscrpi ovaj organizam koji je već dugo bez imunog odgovora. Pokret Dosta je bilo ima šansu da zaokretom od 180 stepeni u odnosu na sve dosadašnje politikčke stranke koje su se na kraju sve do jedne pretvorile u polukriminalne grupacije kod građana probudi uverenje da može drugačije. Pravilnom strategijom Pokret je ušao u većinu skupština u kojima je učestvovao na izborima. Da li će se ovaj rasadnik dobrih ideja primiti i pustiti korenje ili će završiti kao (“svi su isti”) dosadašnji Kurta i Murta? Kao član Pokreta verujem da je ovo moguće i da sada mnogo više zavisi od poteza Pokreta, a manje od posledica delovanja ostalih dugogodišnjih prodavaca magle koji su u predizbornom marketingu osporavali svaku akciju da se na Balkanu počne promovisati prosperitet i sistem, a ne kriminal i nekultura.