6. maja 2012.godine u Srbiji su održani redovni parlamentarni i vanredni predsednički izbori. Izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora iznosila je 57,77%, Tadić u blagom vođstvu za oko 10.000 glasova. 20. maja 2012.godine u drugom krugu izlaznost 46,28% Nikolić pobeđuje sa oko 70.000 glasova više zahvaljujući tome što je oko 800.000 birača iz prvog kruga ostalo kod kuće, a od onih što su izašli oko 100.000 poništava listić jer su oba izbora bila podjednako loša.
Šta su građani tada hteli? Hteli su da tadašnjim vlastima daju do znanja da su potrošeni, da se propala politika mora zaustaviti i da dođe bilo ko samo da njih više ne gledaju. Epilog, došli su isti (verovatno još gori) samo sa različitim imenima i prezimenima i nastavili još ekstremnije da uzurpiraju i uništavaju svaku poru društva: privredu, poljoprivredu, kulturu, zdravstvo, obrazovanje, sport, medije…
Dve godine pre toga, 2010. u Austriji se birao predsednik. Izbori su u redovnom terminu. Izlaznost na ovim izborima je bila 53,57% što je dosta niže od prethodnih iz 2004. godine kada je izašlo 70,8%. Na samo šest sati vožnje od našeg glavnog grada nalazi se glavni grad Austrije – Beč. Mnogi od nas imaju tamo prijatelje, poznanike koji su otišli poslednjih godina, ali i ranije. Austrija je površinom (83.879 km²) i po broju stanovnika (8,22 miliona) zemlja veoma nalik našoj zemlji. Mi imamo nešto više obradivog poljoprivrednog zemljišta, dok u Austriji preovladavaju šume, pašnjaci i veća nadmorska visina. Etnički su u obe zemlje preko 80% pripadnici vodeće nacije. Još nešto što nam je zajedničko je udeo javnog duga u BDP i u obe države iznosi oko 75%. Pa kako je onda Austrija 11. ekonomija sveta, a Srbija 87?
Austrija kao i većina razvijenih zemalja ima visok javni dug. Ipak, ovaj dug je na ovom 75% nivou poslednjih 20 godina i moglo bi se reći da ga Austrijanci dobro kontrolišu. Njihov BDP je od 2008. godine porastao sa 291 milijardi na 350 milijardi EUR, a dug je srazmerno rastao, dok se u Srbiji u ovom istom periodu dug kreće konstantno na više sa 30% na 75% dok BDP ostaje na nivou oko 30 milijardi EUR. Mi nezaustavljivo propadamo!
U uređenoj Austriji, koja je geografski tako blizu, može se prema procentu izlaznosti uvideti da postoji kultura odgovornosti i želja da svaki građanin doprinese da ukupna atmosfera u društvu bude po meri većine. Ono što je posebno duboko prisutno kod odgovornih građana je težnja da se država u kojoj žive ne prepušta samovolji manjine. Taj pozitivni pristup kod svih građana izaziva poštovanje.
U Austriji su zakazani redovni predsednički izbori za 24. april 2016. godine. Biće interesantno ispratiti izlaznost jer sadašnji predsednik nije kandidat, bira se novo lice. U Srbiji su pored redovnih lokalnih i pokrajinskih zakazani vanredni parlamentarni izbori (treći za 4 godine). Da li ćemo mi imati snage da tog istog dana biramo novo lice ili će se nezainteresovana polovina birača ponovo sklanjati od odgovornosti i melanholično prepustiti potrošenim listama i interesnim koalicijama da ruiniraju ovu, sada već hronično neuređenu državu? Čvrsto verujem da je moguće da se desi isto ono što i tamo (tih 6 sati vožnje daleko), da se odgovorno ponašamo i sa članovima porodice prošetamo do birališta i počnemo sa uvođenjem reda.
Dragan Pavlović
član pokreta “Dosta je bilo – Saša Radulović”, Novi Sad
Nakon burne izborne noći u Srbiji se još uvek prebrojavaju glasovi gde je pokret DJB ostvario istorijski uspeh. U situaciji potpune medijske izolacije, koristeći samo internet i rad volontera na terenu pokret je uspeo da uđe u gotovo sve skupštine na kojima je postojala ova lista. Kao član veoma sam ponosan što se u Srbiji napokon otvara mogućnost da se u politiku uvedu novi standardi. Da reči kao što su transparentnost, odgovornost, pristojnost zamene reči kao što su tajnost, poltronstvo, bahatost…Sve čestitke ljudima sa kojima sam danima uveravao prijatelje, rodbinu, prolaznike na štandovima da je ovo moguće i sada sa 10% u Novom Sadu imamo drugi rezultat na listi za grad!
Elem, u Austriji su održani predsednički izbori. Izlaznost u prvom krugu poslovično dobra 68,5%. U drugi krug prošli su predstavnik krajnje desnice Norbert Hofer sa 35,1% i nezavisni kandidat ispred Zelene partije Aleksander Van der Belen sa 21,3%. Očekujem da ipak u drugom krugu 22. maja ekstremna desnica doživi poraz, no ternutna situacija u celoj Evropi dovodi do jačanja desnice jer vlasti nemaju pravi odgovor na migrantsku krizu koja sa toplijim vremenom ponovo dobija na značaju, pa je svašta moguće.
Nakon prebrojavanja oko 700.000 glasova pristiglih poštom u Austriji je proglašen novi predsednik. Nezavisni kandidat Aleksander Van der Belen je pobedio na predsedničkim izborima za 31.000 glasova više od svog protivnika. Austrija će nastaviti da podržava vrednosti EU i njene korake koji se tiču migrantske krize koja je bila glavni okidač za ovako dobar rezultat desnice. Ruralni delovi su glasali za desnicu, dok su glasači u gradovima i inostranstvu (dijaspora i turisti) na kraju doneli pobedu Van der Belenu uz još bolju izlaznost od 72,7% od prvog kruga sa 165.000 nevažećih listića.
Ipak, ostaje utisak da se i u slučaju pobede Hofera i mogućeg preuzimanja vlasti na narednim parlamentarnim izborima 2018. život građana ne bi naročito promenio. Dugogodišnja izgradnja sistema i institucija i njihovo normalno funkcionisanje je u osnovi uspešnosti austrijske moderne države. Pomeranje u desno bi možda stvorilo jaz između Austrijanaca i stranih radnika, azilanata, migranata i drugih grupa ne-Austrijanaca koje uživaju dosta privilegija, Ovo se proteklog vikenda nije desilo i u naredne godine biće testiranje o tome da li je evroskepticizam dobitna karta na sledećim izborima.
Bez velikih trzavica Austrija već danas nastavlja da održava i unapređuje svoj uspešan sistem i narednih godina. Ovo bi se verovatno desilo i da je Hofer pobedio. Kod nas se nastavlja obesmišljavanje svih sistemskih načela i država pretvara u partijskog parazita koji pokušava da se zakači na svako iole zdravo tkivo i potpuno iscrpi ovaj organizam koji je već dugo bez imunog odgovora. Pokret Dosta je bilo ima šansu da zaokretom od 180 stepeni u odnosu na sve dosadašnje politikčke stranke koje su se na kraju sve do jedne pretvorile u polukriminalne grupacije kod građana probudi uverenje da može drugačije. Pravilnom strategijom Pokret je ušao u većinu skupština u kojima je učestvovao na izborima. Da li će se ovaj rasadnik dobrih ideja primiti i pustiti korenje ili će završiti kao (“svi su isti”) dosadašnji Kurta i Murta? Kao član Pokreta verujem da je ovo moguće i da sada mnogo više zavisi od poteza Pokreta, a manje od posledica delovanja ostalih dugogodišnjih prodavaca magle koji su u predizbornom marketingu osporavali svaku akciju da se na Balkanu počne promovisati prosperitet i sistem, a ne kriminal i nekultura.