Нови сад некад и сад

Град у коме сам одрастао, и град у коме данас живим или боље рећи преживљавам немају никаквих додирних тачака. То су два потпуно различита града, али није то због низа година које су прошле, и не због промена које доносе наука и технологија, нити због нових назива улица и накарадно, без реда набацаних зграда и пословних центара где им место није.

Ова два града су потпуно различита, због накарадне политике која се водила, где је успостављен систем корупције и буразерске економије. Различити су због погресног система који је још доминантан на тлу целе државе, где се борба за власт свела само на поделу плена у виду јавних предузећа, и које ће од њих коме припасти. Свака странка која постоји на нашем политичком небу смењивала се у власти у Новом Саду, а као резултат тога имамо пренатрпана градска јавна предузећа политичким кадровима на измишљеним радним местима, док је здрава привреда тонула у стечај. За тих 25 година погрешних политика град који је важио за индустријски центар северозападног Балкана, град највећег привредног развоја, град насмејаних и пријатних људи, претворен је у град тужних напаћених лица која погнутих глава тумарају по њему у свом безнађу.

Нови Сад са својих уређених шест индустријских зона, са изграђеном инфраструктуром, аутопутем и воденим путевима као што су река Дунав и канал Дунав-Тиса-Дунав, са модерном луком, повезан железницом, доживљава економски слом. Фирме које су биле понос града, па и целе дрзаве, као што су: Југоалат, Југодент, Хинс, Новкабел, Лимпродукт, Алба, 27 Март, Победа и још много других, пропадају или се уништавају сумњивим приватизацијама. Мењају их фирме које су политички пројекти као што је “Енергија Нови Сад” чувена по томе што је састављена од 4 директора и ниједног радника. Енергија је прави пример политичког исисавања новца из буџета, основана је давне 2009 године између Електропривреде Србије и града Новог Сада са циљем да нађе инвеститора и води пројекат модернизације и доградње Термоелектране. Губитак само за првих пет година износио је 5,2 милиона, сваке године из буџета града издваја се 25 хиљада евра за плате четири страначка функционера. Такође добар пример бахате и неодговорне политике је и нереализовани пројекат изградње аутобуске станице “АТП Војводине” због које је инвеститор Илија Девић тужио град Нови Сад. Спорни уговор о измештању аутобуске станице у Новом Саду потписала је Маја Гојковић, садашња Председница Скупштине Србије, а тада градоначелница Новог Сада. Град никад није преусмерио саобраћај на нову локацију, а због приспелих рата кредита и губитака АТП “Војводина” је завршила у стечају. Резиме свега овога је пресуда Врховног касационог суда 2014 године да се АТП “Војводини” исплати 300 милиона динара са каматом. Па је тако из новосадске касе до сада исплаћено 390 милиона динара. Као последицу погрешних политичких одлука и нестручног вођења града, данас имамо ужурбане покушаје продаје “сребрнине” Новог Сада. Наиме, Завод за изградњу града расписао је јавни оглас за продају 32,948 квадрата већином зелене површине поред Спенса. То је простор који обухвата садашње тениске терене, помоћни терен ФК Војводине, простор за атлетски тренинг и комплетан паркинг. Овако велику продају неког плаца на најбољем месту у Новом Саду не памте ни најстарији Новосађани. Поставља се питање, да ли је ова продаја условљена празним буџетом због горе наведене пресуде, или је можда главни разлог продаје нова индустријска зона Север 4, која се гради за потребе америчке фабрике аутоделова “Леар”,или се све то са великом журбом ради због постављања камена темељца у јеку предизборне кампање. Одговор је јасан, сваком разумном човеку.

Како било да било, Нови Сад тоне све дубље у дугове и безнађе, млади га напуштају све масовније, тужних лица и погнутих глава је све више. И зато је крајње време да сви заједно кажемо ДОСТА ЈЕ БИЛО!!!

Укинимо партијско запошљавање, истерајмо на светло дана буразерску економију, тајне уговоре и пљачку грађана Новог Сада, Војводине и Србије. Ми у покрету Доста је било тежимо да уведемо потпуну транспарентност у вршењу власти, која би онемогућила тајне уговоре који су по правилу на штету грађана. а омогућила тржишну утакмицу, од које би смо сви имали користи. Желимо да нас воде најбољи, а то ћемо увести увођењем систематизација радних места И конкурса за руководећа места. Мерењем резултата јавних службеника увешћемо одговорност, и једноставним путем извршити селекцију кадрова, а решити се партијских паразита. Желимо за децу будућност, за младе могућност, а за најстарије сигурност.

Лазар Руњанин
Члан покрета “Доста је било – Саша Радуловић”
из Новог Сада