U dnevnoj štampi, od 24. februara, zasigurno ste pročitali da se autobuska stanica Lasta seli na Novi Beograd u blok 42 i da su radovi na rušenju postojećih objekata počeli.
Svo ovo rušenje i selenje se obavlja radi istorijskog projekta Beograd na vodi koji će, da podsetim, biti završen tek za 30 godina. Pošto je do sada iskopan samo temelj za jednu od mnogobrojnih ”kula”, prirodno je da se krene u dalje raščišćavanje terena. Ne mogu odgovorno da tvrdim jesu li se ili nisu mnogobrojni kupci stanova iz zemlje i inostranstva toliko oduševili iskopanim temeljem, pa je gradska vlast odlučila da nastavi sa rušenjem objekata u cilju privlačenja investitora. Jedino u šta sam siguran je, da u Pomoravlju naš narod kaže ”Ne skidaj gaće dok Moravu ne vidiš”.
Fridman Milton kaže ”Ne postoji besplatan ručak”, zato hajde da vidimo odakle se ovo selenje finansira jer na kraju to neko mora da plati. Kao i sve druge ”istorijske” projekte po svemu sudeću platiće građani Srbije, a ne investitor.
Krenimo redom. Dnevne novine Blic su 12.12. 2013. godine, a TV B92 08.01. 2014. godine preneli saopštenje Aleksandra Vučića u kome stoji da će investitor Muhamed al Abar uložiti 3,1 milijardu dolara u projekat Beograd na vodi, a da je zadatak Srbije samo da očisti teren.
Međutim, imenovani investitor do danas nije uložio najavljeni nam iznos od 3,1 milijardu dolara, dok Srbija i Grad Beograd o svom trošku finansiraju raščišćavanje terena. Prema potpisanom ugovoru o projektu Beograd na vodi investitor, Muhamed al Abar, se obavezuje da ukupno uloži do 150 miliona evra, od koji je do danas uplatio svega 22 hiljade evra, i obezbedi zajam u iznosu od 150 miliona evra (tačka 10.2.2. ugovora).
Kasa Grada je u deficitu, usvojen budžet za 2016. godinu predviđa deficit od 3,88 milijardi dinara, odnosno 32,3 miliona evra. U republičkoj kasi je predviđen deficit za 2016. godinu od 121,8 milijardu dinara, odnosno 1,01 milijardu evra. Kako su očigledno i gradska i republička kasa prazne, jedini način da se najavljeno selenje finansira je uz pomoć novih kredita. Novi kredit kao i sve predhodne otplaćivaće poreski obveznici Srbije.
Na zvaničnoj internet stranici Grada Beograda, 23.02.2016. godine objavljen je tekst pod nazivom” Siniša Mali: Podrška EBRD-a za projekte na koje se decenijama čekalo”. Čitav tekst bi imao nekog smisla kada bi se EBRD bavio pružanjem podrške, ali EBRD je banka koja daje kredite. Znači, u Londonu je gradonačelnik pregovarao o novom zaduživanju Grada iz koga će se finansirati raščišćavanje terena za potrebe investitora. Nepoznat ostaje, iznos i kamatna stopa po kojoj će nas gradonačelnik dodatno zadužiti.
Novi kreditni aranžman sa EBRD-om bi ekonomski bio opravdan pod uslovom da je investitor, Muhamed al Abar, uplatio 150 miliona evra prema potpisanom ugovoru i da Grad Beograd i Republika Srbija nisu već dovoljno zaduženi – prezaduženi.
Besmisleno i neodgovorno je Grad i državu uvlačiti u nove dugove, kada je izvestan nepovoljan ishod projekta. Podsećam da je visina javnog duga razlog zašto su penzije i plate u javnom sektoru smanjene, uz opravdanje da bi Srbija bankrotirala.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, na dan 31.12.2015. godine javni dug Srbije je iznosio 24,8 milijarde evra, od tog iznosa na Grad Beograd odlazi 410,09 miliona evra. Očigledno je da gradska i republička vlast ovu činjenicu zanemaruju, niti razmišljaju iz kojih prihoda će se ti dugovi vraćati. Sa učešćem od 75,5% javnog duga u BDP, po svemu sudeći Vlada nas vodi u dužničku krizu kakva je viđena u Grčkoj.
Za kraj, najavljena investicija se od 3,1 milijardu dolara istopila na svega 150 miliona evra, dok gradska vlast uvlaći čitavu državu u nove dugove zarad finansiranja kontraverznog projekta. Jedino je izvesno da će građani Srbije skupo plaćati jeftina obećanja i izigravanja biznismena.
mr Aleksandar Glumac,
član pokreta Dosta je bilo, Vračar
Valja napomenuti da je ugovorom investitor oslobođen doprinosa za gradjevinsko zemljište koji upravo služi za uređenje infrastrukture i koji je svako ko je pribavljao krov nad glavom platio. Red veličine 200€ po m2 i plaća se pre početka radova. Za obećane milione kvadrata to su stotine miliona €.