Pozitivna energija

Juče smo predali izbornu listu za opštinu Novi Beograd.
Dobro, nismo jedini – juče su mnogi predavali svoje izborne liste.
Ali, mi smo juče bili svedoci nečega što jako dugo nisam osetila na ovim prostorima – probuđene nade.

Dogovorili smo se da nađemo pred Opštinom petnaestak minuta pre zakazanog nam vremena. I da obučemo naše lepe „nandžaraste“ majice.

Stojimo tako pred opštinom, ćaskamo, kad nam prilazi ozarena ženica srednjih godina: „Jao, je l’ to predajete listu? Da nemate neki materijal kod sebe, da ponesem, da podelim kod mene?“

Srećom, u magičnom rancu jednog od momaka našlo se nešto flajera i ona ode radosna uz pitanje na rastanku: „Trebaju li vam još uvek pametni, obrazovani ljudi?“ „Uvek!“ „Onda ćemo se videti uskoro.“

Završili administrativni deo, pa zaključili da smo zaslužili kafu. Srećom, blizu opštine ima niz kafića.

I idemo onako, čoporativno, ćaskamo i ne obraćamo pažnju da upravo prolazimo pored stanice GSP-a.

„Pobedićemo!“ dobacuje neko.

„Je l’ da da sigurno prelazimo cenzus?“ pita mlađi momak. „Naravno.“ „Samo napred!“

I ostali nas gledaju s mešavinom iznenađenja i radosnih iščekivanja na licu.

Došli do jedne od bašti, kelneri se prvo na trenutak zbunili – mislim, nije često da se traži sto u bašti za tridesetak ljudi, ali, brzo se snašli, spojili stolove i mi posedali.

Sedimo, ćaskamo, slikamo se međusobno – Dimitrije se vratio do opštine, ne može bez FT1P, samo što je ovog puta P bio potpis – kad nailaze dvojica poslovnjaka i jedan se iznenađeno okreće prema nama a onda, kao u neverici, pita: „Izvinite, smem li da vas slikam?“ Svašta. Slikamo se celo popodne, već smo okačili i na fejsbuk i na tviter, naravno da sme.
I čovek nas slika, pa pravi i selfi s nama u pozadini i ode.
Konačno, krenem kući, lift ne radi, polako se gegam uza stepenice, a komšinica nailazi odozgo: „Jao što ti je cool majica! Pobedićemo!“ i ode i ona.

Kažem, skoro nisam osetila toliko nade i pozitivne energije kao juče.

Slavica Mijović,

članica pokreta Dosta je bilo, Novi Beograd