Београд — Кандидаткиње за посланице Скупштине кажу да је важно наставити борбу за положај жена, економско оснаживање, родну равноправност и мање насиља у породици.
Представнице 14 листа су, на предизборној Женској конвенцији, коју је организовао Беоргадски фонд за политичку изузетност, у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а, оцениле и да је веома важно да жене изађу на предстојеће изборе, искористе тешко стечено право гласа и не буду “тиха већина”.
Директорка Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт изјавила је да се жене спремају да политику осмисле на другачији начин и обезбеде значајан политички искорак у цивилизацијском развоју земље.
Пре четири године, подсетила је, у Скупштину је први пут ушло више од 80 жена, а 2014. сличан догађај је био организован са Женском парламентарном мрежом, која је била успостављена.
Усвојена је и Женска платформа за развој Србије која се завршава констатацијом да је све што је добро за жене добро и за Србију.
“Надам се у 2016. години новом значајном, озбиљном кораку у том правцу”, рекла је Лихт.
Она је истакла да је женска политика значајна јер брине о јавном интересу, и мушкараца и жена у јавном животу.
“Ми жене морамо да имамо у виду да стојимо на раменима оних пре нас, то је порука коју носимо и носићемо док год смо активне и пренети будућим генерацијама”, рекла је Лихт.
То је, додала је, порука која нас подсећа да морамо да гласамо за жене јер су многе од њих животом платиле право гласа и од њих очекујемо да буду носиоци одговорне политике без које нема напретка и развоја.
Лихт је поручила да заједно, цивилно друштво, политика, приватни сектор и други актери, можемо да се изборимо за друштво у коме ће жене према могућностима и знању заузети одговарајућа места и имати утуцај на развој друштва.
Саветница за питања јавне управе Мисије ОЕБС Катрин Габријел казала је да је подршка промооцији веће политичке партиципације жена и њиховог представљања на свим нивоима где се доносе одлуке, кључна за постизање равноправности полова, не само у политичкој арени, већ у сваком демократском друштву.
“Нема представљања без партиципације, учешће жена је кључно у демократској влади”, подвукла је она.
Учешће жена, додала је, има снажан утицај на практивковање политике, како на доношењу закона, тако и на нивоу на којем се доносе одлуке.
“Кључно је и да жене практикују своје право да гласају”, оценила је Габријел.
Чланица Председништва СНС Маја Гојковић изјавила је да је веома важно да жене изађу на изборе 24. априла и да кажу шта желе од њихове будућности, да ли желе пут прошлости или будућности.
Она је истакла да је СНС пре неколико година донела одлуку да на свим листама буде једна жена и додала да је и на изборној листи СНС за предстојеће изборе 98 жена.
Гојковић је додака да је фокус је на борби против насиља над женама у породици, али и на послу, истичући да је веома важно економско оснаживање жена.
Представнице различитих политичких опција не морају да се слажу у мишљењима, али морају да покажу женску солидарност, рекла је Гојковић и додала да жене немају разумевања медија, наводећи да су се медији приликом њене посете Ирану, више бавилли тиме шта је имала на глави, него о чему је разговарала са званичницима те земље.
Функционерка СПС Дијана Вукомановић казала је да су кандидаткиње за посланице данас добиле прилику, какву 95 одсто жена у Србији никад неће добити – да јавно изразе своје мишљење, додајући да је управо јавно изговорена реч најмоћније оружје.
Она је рекла и да је социјалистички идеал жене увек била “радна” жене, те да се СПС и данас залаже на право жене на рад, за који ће бити плаћена једнако као и мушкарац.
Жене у Србији, како је рекла, не вреде 10, 20 или 30 одсто, већ вреде 100 одсто, а управо је проблем што свих тих 100 одсто није искоришћено.
“70 одсто наших могућности је успавано и зато је важно да жене проговоре и да не буду више тиха већина”, поручила је Вукомановић.
Заменица председника ДС Гордана Чомић истакла је да борба за правду за жене није завршена, наводећи да је добро што имамо законе којима се штите права жена, али да је неопходно да се све то примењује у пракси.
“Правда за жене подразумева и правду за мушкарце и следећа фаза борбе је дијалог са мушкарцима о томе ко ће бити одговоран да записано о правима жена буде спроведено у пракси”, рекла је Чомић.
Она је истакла да се она, и ДС, већ 26 година боре за права жена, и да се налазе на свим местима где се стварају и спроводе промене које су добре за све.
“Посла нема ни за мушкарце ни за жене, али за нас нема посла више. Жену је лакше елиминисати при запошљавању, а и кад се запослимо имамо проблем да будемо жена, мајка, домаћица, хоботница, да све стигнемо”, рекла је Чомић, наводећи да су неопходни исти услови за све.
Јесу ли испоштовале/ залагале се за географску заступљеност и колико је међу првих дванаест кандидаткиња из БГ а колико из источне, западне и северне Србије.