Žene ne smeju biti tiha većina u parlamentu

Beograd — Kandidatkinje za poslanice Skupštine kažu da je važno nastaviti borbu za položaj žena, ekonomsko osnaživanje, rodnu ravnopravnost i manje nasilja u porodici.

Predstavnice 14 lista su, na predizbornoj Ženskoj konvenciji, koju je organizovao Beorgadski fond za političku izuzetnost, u saradnji sa Misijom OEBS-a, ocenile i da je veoma važno da žene izađu na predstojeće izbore, iskoriste teško stečeno pravo glasa i ne budu “tiha većina”.

Direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izjavila je da se žene spremaju da politiku osmisle na drugačiji način i obezbede značajan politički iskorak u civilizacijskom razvoju zemlje.

Pre četiri godine, podsetila je, u Skupštinu je prvi put ušlo više od 80 žena, a 2014. sličan događaj je bio organizovan sa Ženskom parlamentarnom mrežom, koja je bila uspostavljena.

Usvojena je i Ženska platforma za razvoj Srbije koja se završava konstatacijom da je sve što je dobro za žene dobro i za Srbiju.

“Nadam se u 2016. godini novom značajnom, ozbiljnom koraku u tom pravcu”, rekla je Liht.

Ona je istakla da je ženska politika značajna jer brine o javnom interesu, i muškaraca i žena u javnom životu.

“Mi žene moramo da imamo u vidu da stojimo na ramenima onih pre nas, to je poruka koju nosimo i nosićemo dok god smo aktivne i preneti budućim generacijama”, rekla je Liht.

To je, dodala je, poruka koja nas podseća da moramo da glasamo za žene jer su mnoge od njih životom platile pravo glasa i od njih očekujemo da budu nosioci odgovorne politike bez koje nema napretka i razvoja.

Liht je poručila da zajedno, civilno društvo, politika, privatni sektor i drugi akteri, možemo da se izborimo za društvo u kome će žene prema mogućnostima i znanju zauzeti odgovarajuća mesta i imati utucaj na razvoj društva.

Savetnica za pitanja javne uprave Misije OEBS Katrin Gabrijel kazala je da je podrška promoociji veće političke participacije žena i njihovog predstavljanja na svim nivoima gde se donose odluke, ključna za postizanje ravnopravnosti polova, ne samo u političkoj areni, već u svakom demokratskom društvu.

“Nema predstavljanja bez participacije, učešće žena je ključno u demokratskoj vladi”, podvukla je ona.

Učešće žena, dodala je, ima snažan uticaj na praktivkovanje politike, kako na donošenju zakona, tako i na nivou na kojem se donose odluke.

“Ključno je i da žene praktikuju svoje pravo da glasaju”, ocenila je Gabrijel.

Članica Predsedništva SNS Maja Gojković izjavila je da je veoma važno da žene izađu na izbore 24. aprila i da kažu šta žele od njihove budućnosti, da li žele put prošlosti ili budućnosti.

Ona je istakla da je SNS pre nekoliko godina donela odluku da na svim listama bude jedna žena i dodala da je i na izbornoj listi SNS za predstojeće izbore 98 žena.

Gojković je dodaka da je fokus je na borbi protiv nasilja nad ženama u porodici, ali i na poslu, ističući da je veoma važno ekonomsko osnaživanje žena.

Predstavnice različitih političkih opcija ne moraju da se slažu u mišljenjima, ali moraju da pokažu žensku solidarnost, rekla je Gojković i dodala da žene nemaju razumevanja medija, navodeći da su se mediji prilikom njene posete Iranu, više bavilli time šta je imala na glavi, nego o čemu je razgovarala sa zvaničnicima te zemlje.

Funkcionerka SPS Dijana Vukomanović kazala je da su kandidatkinje za poslanice danas dobile priliku, kakvu 95 odsto žena u Srbiji nikad neće dobiti – da javno izraze svoje mišljenje, dodajući da je upravo javno izgovorena reč najmoćnije oružje.

Ona je rekla i da je socijalistički ideal žene uvek bila “radna” žene, te da se SPS i danas zalaže na pravo žene na rad, za koji će biti plaćena jednako kao i muškarac.

Žene u Srbiji, kako je rekla, ne vrede 10, 20 ili 30 odsto, već vrede 100 odsto, a upravo je problem što svih tih 100 odsto nije iskorišćeno.

“70 odsto naših mogućnosti je uspavano i zato je važno da žene progovore i da ne budu više tiha većina”, poručila je Vukomanović.

Zamenica predsednika DS Gordana Čomić istakla je da borba za pravdu za žene nije završena, navodeći da je dobro što imamo zakone kojima se štite prava žena, ali da je neophodno da se sve to primenjuje u praksi.

“Pravda za žene podrazumeva i pravdu za muškarce i sledeća faza borbe je dijalog sa muškarcima o tome ko će biti odgovoran da zapisano o pravima žena bude sprovedeno u praksi”, rekla je Čomić.

Ona je istakla da se ona, i DS, već 26 godina bore za prava žena, i da se nalaze na svim mestima gde se stvaraju i sprovode promene koje su dobre za sve.

“Posla nema ni za muškarce ni za žene, ali za nas nema posla više. Ženu je lakše eliminisati pri zapošljavanju, a i kad se zaposlimo imamo problem da budemo žena, majka, domaćica, hobotnica, da sve stignemo”, rekla je Čomić, navodeći da su neophodni isti uslovi za sve.