Саша Радуловић: Тражимо подршку од грађана

Годинама уназад, сведоци смо да се под фоскулом “сигурне будућности” кроз чланство у ЕУ, у нашој земљи одтварају проблеми који за резултат имају све тежи живот грађана. Макроекономски показатељи и они које публикују сведске организације указују да смо из године у годину ближи дну, а не врху, као што је и био задатак петооктобарских промена, уложених напора за усклађивање законодавства и огранизације привреде са најразвијенијим државама Европе, као и самих политичких уступака које смо чинили зарад чланства и божег живота који нам се из године у годину одлаже. У оштем суноврату где се дугови гомилају, привреда не опоравља, одлазак школованих младих људи у које је држава инвестирала и који ће својим стеченим знањем и вештинама доприносити БДП других земљама, већ одавно је постала фраза свих политичких странака, а отворио се нови проблем – одлази свако ко има где!
Као објашњење неуспеха процеса транзиције наводи се неолиберализам заснован на Вашигтоском концензусу. Свакако да је то није неутемељена теза, али лично сматрам да су поражавајући показатељи наше провреде одраз државног интервенционализма и то оног бруталног недомаћинског! Ако оставимо по страни, да је трансформација друштвеног у продуктивније и одговорније облике власништва била неопходна, свако ко је радио у друштвеним фирмама или данас са стране посматра “шта се ради у њиховом месту”, прво ће рећи: “да су одсуство одговорности, стручности и селекције по којем најбољи треба да нас воде” кривци за економску и опште друштвенy беду у којој смо се нашли.
Поражавајући резултати трансформације наше привреде и друштва на европском путу су довели до пораста евросептизма, што је и нормално. Оно што је забрињавајуће је то што поједине опозиционе странке не признају своје грешке и једна од замерки која се упућује актуелној влади јесте да никада у парламентарне нису биле странке које су искључиво за пут ЕУ а љубав према Русији у народу никада већа, и да су на томе морали да пораде. Шта нам такве странке поручују? Радићемо све сто је потребно да будемо на европском путу, без обзира на гомилање проблема, а ваше ставове ћемо обликовати путем медија. Дакле ништа ново, улепшавање стварности слушамо сваког дана. Оно што је по мом мишљењу, такође, забрињавајуће јесте све већи број политичара који нам као спас нуде Русију. Окренућемо се Русији и сви проблеми ће сами од себе да се реше, исто оно сто нас учи либерализам- тржиште ће само да иправи све.
Непостојање јединства да нам је уређење и развој Србије на првом месту, и да то морамо да урадимо сами. Ни Русији ни ЕУ ништа није пало са неба. По томе се покрет Доста је било разликује од других јер нас учи да морамо сами и то сада без одлагања!
У спољној политици владају интереси, и да је то заиста тако, могли смо да научимо у средњој школи читајући роман Сеобе Милоша Црњанског. Срби досељени на просторе данашње Војводине су деценијама ратовали на страни Угарске били си бедем за даљи продор Османијског царства у нади за испуњење обећаних повластица и бољег сутра. Њихова чежња за обећаном земљом расте услед разочарења у Угарску. Павле Исаковић коначно одводи Србе у Русију. Убрзо схвата да више немају куд и да је нестанак и заборав једино извесно на њиховом путу трагања за бољим сутра. Царица их је населила на просторе данашње Украјине и тако су постали бедем Руском царству од похода освајача са запада. Можад сам направио незахвално поређење, али суштина је да велике силе гледају своје интересе и да као и ми, имају своје проблеме.
Сматрам да је подела друштва на европејце и русофиле времено продубљена од стране политичара који своју неспособност крију иза прча о ЕУ и Русији , и да је безопасна. Далеко озбиљнија подела је на оне који желе правну државу засновану на владавини права, и оне који желе да задрже постојећи систем да би сачували своје привилегије. Искрено верујем у знање, стручност и посвећеност. Верујем у пристојност и васпитаље. Верујем покрету Доста је било, јер само тако припадам овој првој групи људи.