Последњим изборима Србија је начинила пун круг и на владајућој сцени комплетирала ликове јахача такозваног патриотског блока из мрачних и тужних деведесетих. Додуше, премундиране и прилично попуњене, у нешто измењеној подели улога.
Од носиоца демократских, петооктобарских промена остали су само жалосни рестлови.
Шта нам се то догодило!?
Када смо на самом почетку деведесетих збацили тај јарам једностраначког једноумља и упловили у те обећавајуће воде вишестраначја, понадали смо се бољем животу налик оном у развијеним западноевропским демократијама. Коначно смо добили право да сами бирамо и логично је било да изаберемо оно што је најбоље за нас. Нажалост, десет годинама смо се батргали у изборном блату бирајући увек погрешно: уместо мира изабрали смо рат и бомбардовање, уместо бољег живота изабрали смо сиромаштво и светски незабележену инфлацију.
На самом почетку распада читаве земље могли смо изабрати реформски курс странке Анте Марковића. Избегао би се грађански рат, успешно би се спровела транзиција и већ најмање 20 година би били у ЕУ. Нажалост, масе на подручју некад просперитетне земље кренуле су за својим распамећеним, националистичким лидерима да у крви праве своје независне државице. Још тада је Анте пророчки најавио: “Заблуде ћемо плаћати сиромаштвом, тровањем духа и положајем далеке периферије у Европи”. Тако се и десило.
Нешто касније, на републичким изборима 1992, када је био последњи час да се избегне катастрофа, уместо пароле маргинализованих представника демократске и грађанске Србије, “Победимо у миру, грађанска свест, грађанска савест”, изабрали смо ратничко-хушкачке пароле странака садашње владајуће врхушке: “Тако треба”, “Србија се сагињати неће”, “Где су српске земље, ту су српски радикали”. Нисмо хтели да изаберемо неке грађане-миротворце, етикетиране као издајници, педери, страни плаћеници, већ праве српске мачо-мене популистичко-демагошког типа, упропаштавајући тако дугорочно своје и туђе животе.
Очигледно да тада, па и годинама касније, онако заслепљени и изманипулисани нисмо знали да изаберамо оно што је боље за нас. Плаћен је огроман и ненадокнадив цех.
Духовно и физички потпуно разорени смогли смо ипак снаге на почетку новог миленијума да збацимо један монструозан режим. Монструозан не само због недостатка визије и неприхватања реалности светског окружења у вођењу земље, већ и због свог криминалног карактера, од чега се нормалном човеку диже коса на глави. Ипак, ми се и данас правимо да не знамо ко је мафијашки брутално убио Ћурувију и Стамболића и ко је тада био министар информисања.
Нова демократска власт је била прилично хетерогена и крхка, са националистом у фраку на челу, као изнуђеним решењем због бирачког тела још увек опијеног лажним патриотизмом. Лустрација није извршена, нити тајне службе претходног режима демонтиране, па је то резултирало мучким убиством Ђинђића, истинског реформатора српског друштва, што је са нескривеном злурадошћу дочекано од губитника претходног режима. У значајном делу друштва, посебно примитивном и необразованом, тадашњим губитницима је замерано што су рат изгубили, а не зато што су га водили.
То мишљење су без поговора следиле и клерикалне структуре доминантне конфесије што су испраћали на ратиште, потпуно занемарујући уставом гарантовану секуларност државе.
Фрустрације бирача због изгубљених територија, тајкунских приватизација, социјалног раслојавања и брзине решавања економских проблема увеле су у власт најпре Милошевићеве следбенике, да би им се 2012. тријумфално придружили и рециклирани радикали, вођени инстинктом политичког преживљавања. Просечан сиромашан бирач који слабо памти, брзо заборавља и поводљив за влашћу, залуђен је причом за унутрашњу употребу о борби против корупције претходника. За спољну употребу, знајући добро од кога им зависи опстанак на власти, накнадно и бојажљиво је уведена украдена прича о европском путу. Припадајуће бирачко тело, потпуно неосетљиво на вређање сопствене интелигенције, на ту причу је иначе потпуно индиферентно, чак би му бацање у загрљај мајчици Русији било много разумљивије.
У следећем изборном кораку, 2014. године власт је само јаче приграбљена, уводећи нас у диктатуру једног човека. Ове године је на обисмишљеним изборима власт и продужена, уз појаву изворних радикала овенчаних хашком славом свог жилавог гуруа. Прича о борби против корупције ноншалантно је изостављена у страху од резања гране на којој се власт таман разбашкарила.
Тако се затворио круг ових ратних јуришника из деведесетих, само сада уз преузимање водеће улоге премундираних радикала. У други план се нашла странка без профилисаног карактера, која не мари што их родоначелник оптерећује политичким убиствима, као уосталом и њиховог коалиционог партнера.
Све ово време млади, паметни и довољно храбри нестрпљиво су одлазили и одлазе не видевши овде перспективу.
Крунско питање нашег опстанка је како прекинути овај круг и бар генерацијама које долазе уместо дугове оставити земљу у којој могу пристојно да живе?
Зар се народу већ нису смучили избори, редовни, ванредни, превремени, кад се коме ћефне да заграби више и дубље, та фингирана демократија и та лица политиканата?
Зар ова земља уместо ових јахача апокалипсе не може да изнедри неко ново, визионарско лице на политичкој сцени?
Безрезервна подршка јединој светлој тачки минулих избора, покрету “Доста је било” Саше Радуловића, пружила би наду за излазак из овог зачараног круга деведесетих.
Витомир Ћурчин,
члан покрета Доста је било из Зрењанина
Извор: Данас
Nemam šta dodati. Samo veliko BRAVOOO!!! – Ovaj tekst treba širiti na sve moguće načine i izvan društvenih mreža. Evo, štampam ga i deliću kome stignem.
Stivo koje se cita u jednom dahu. Svestan svedok opisanog vemena i dogadjaja ovo pamti, ali je izvrsno sa ovako konciznom i slikovitom pricom “podsetiti zaboravne”. Bravo gospodine Curcin.
Čestitam ulazak u državne organe.Za pokret sam se zainteresovao nakon Sašine izjave da je car go.Kako je jedan od najzaslužnijih mladjih političara što je Srbija izopštena iz sveta,došao na njeno čelo?Mogli bismo o tome,ali hajde da se uzdržimo i pozovem na ‘nikad se ne raspravljaj sa barabom,spustiće te na svoj nivo i pobediti iskustvom’.
Da,pokret pruža nadu,sve vreme imate moju podršku,ne bezrezervnu.
Господине Ћурчин,
капа доле. Тачна, јасна, ефектна анализа и слика проткелих 25 година. Од прве шансе (Анте Марковић) до данас непогрешиво је овај народ бирао погрешно. Шта нам недостаје да би Радуловићеве идеје опстале и победиле? Критична маса која ће да покрене инертне, неопредељене, остале. Мислим да смо је овим изборима добили. Скоро 230.000 људи који су препознали вредност – то уопште није занемарљив број. Шта више. Јесте мало излизана флоскула, али стоји – није ово спринт, већ маратон, факат… Мислим да ни сами нисмо свесни колико је то велика цифра. Еј, људи, 230.000. Ангажованих, позитивних, спремних да утичу и мењају. Не би да прејудицирам, али грудвицу смо направили, и почели смо да је котрљамо…
Plasim se da ce zalutati do cilja,vise od 40 km.treba trcati,bojim se da uzi krug DJB nije uradijo bazicne pripreme.Izgleda da je panika u svlacijonici.
Po polaganju zakletve bice sva imovina zastupnika javna,izgubice mir koji su do sad imali.Pritisak je veliki i ocekivanja simpatizera od relevantno politicki neiskusanh ljudi.
Veliki posao mora da se uradi,Dosta je bilo, itseci ce potreba za ovim nazivom,neophodno je stvoriti stranku sa predpoznatljivim predznakom/orjentacijom.narodno-liberalna stranka,gradjanska stranka,gradjansko-liberarna satraka.
Praksa je pokazala da ad hok pokreti nisu uspeli, partije sa tradicijom osciliraju u popularnosti.opstaju zahvaljujuci dobroj organizaci.
@ Витомир Ћурчин,
Ваш закључак:”Безрезервна подршка јединој светлој тачки минулих избора, покрету „Доста је било“ Саше Радуловића, пружила би наду за излазак из овог зачараног круга деведесетих.”
Безрезервну подршку сам давао много пута и увек омануо.
Радуловић има изузетно правилну критику економског стања са којом се слажем.
Његов неолиберализам је немогућ јер то је исто као када би боксерс перо-лаке категорија извео на риг против Тајсона.
Ваш текст се осврће на деведесете и он је упрошћен са јаким изразом убедљивисти иако су околности биле далеко комплексније.
Не осврћете се на пети октобар који је задао страховит ударац привреди и дај промешај лоше приватизације и данас плаћамо а можда заувек.
Ја ћу покушати да наведем, овако из главе пар кљичних пропуста.
На то имам право јер сам директно учествовао у неким приватизацијама на страни губитника односно радника.
Све што су стручни а одговорни људи износили, обично професори универзитета и искусни банкари, петооктобарци су са гнушањем одбијали.Међутим не лези враже ђаво дође по своје.
Друштвена имовина без референдума одузета радницима који су је изграђивали деценијама.Око 2500 преузећа продато за око 3 милијарде € и то је кроз буџет отишло на потрошњу. Није се уложило у нове технологије и на отварање нових радних места.
Словенија тако није урадила, већ је кроз ваучерску приватизацију спасила друштвену имовину. Е Словенцима је било лако јер су имали једног брилијантног Jožu Mencingerа који је видео будуће догађаје. Зато је Словенија најбоље прошла транзицију.
Шта су последице лоше вођене економске политике данас.
На улици је остало преко 500 хиљада стричних њуди. Инжењера, техничара, мајстора и читаве породице без стабилних прихода.
А домаће банке које су финансирале привреду су ликвидиране.
Сдуге стране имамо јавни сектор започљава 1, 5 милион и 1,7 милиона пензионера и долазимода јасног закључка што смо у колапсу.
Детаљно образложити стање у замљи требало би доста простора и он је вероватно овде и сада непотрабан.
Још није сазрело за те теме.
Опростите на овом виђењу догађаја али ова истина има две страна до петог октобра и по петом октобру е тек се тада круг затвара..
Срдачан поздрав.
Vi gdine Ivan.N stalno pricate na ovom sajtu o stvarima koje ne razumete.
Kakve veze ima Radulovic sa Neoliberalizmom? Ako ste clan Pokreta, ajde procitajte malo sta Radulovic prica o socijalnoj pomoci. Sta govori o zdravstvu i o knjizicama koje se vise ne moraju overavati. Sta prica i Pio-Fondu, sta o Pravosudju. Pa kada budete procitali, onda se jos jednom priupitajte, kakve veze ovakav program ima sa Neoliberalizmom.
Ako niste clan, a ni glasac DJB, onda je jasno cemu ovi vasi prilozi sluze.
Okolnosti 90ih nisu bile kompleksnije. Autor teksta je pogodio srz, a vi zelite da trazite isprike. Za koga te isprike? Za poginule 90ih? Za izgubljene domove donete ratom, koji je pokrenut iz BG? Za bedu koju i dan danas placaju gradjani Srbije? Ajde objasnite te isprike onima koji su izgubili najblize. Pojasnite im da njihovi zivoti nisu dati uzalud. I pojasnite im sta danas imaju od toga, da ne vade glavu iz peska, da i dalje veruju u primitivizam i nacionalizam, vise nego u istinu, modernu i buducnost, koja se ima u skoro svim drzavama Evrope, USA, Kanade, Australije, a dobrim delom danas i Azije.
Ne postoje isprike za krivo donesene politicke odluke. Takve odluke gradjani kaznjavaju na izborima u svim normalnim demokratskim drzavama. Ovde nazalost ne, jer srpstvo i crkva stoje iznad punog stomaka.
U Srbiji nije voljom politike i voljom krugova bliskim kriminalu i DB izvrsena prava privatizacija. Izvrsena je pljacka imovine gradjana Srbije. Privatizacija podrazumeva prelazak kompanije iz drzavno u privatno vlasnistvo sa ciljem, da privatnik nastavi posao kompanije i unapredi ga. Posao drzave je trebao biti da nadgleda tu privatizaciju. Ali ona to nije radila, kao sto ni danas ne radi, jer sudeluje u pljacki tih kompanija. Sve drzavne i javne kompanije u kojima postoji managment izabran od Vlade pljacka i upropastava drzavnu imovinu svaki dan na razlicite nacine.
Slovenija je lose prosla tranziciju jer nije na vreme privatizovala svoja drzavna preduzeca, Zato danas placa danak ogromnim drzavnim dugom i u slicnom je problemu kao Hrvatska ili Srbija.
Domace banke ne financiraju niti jednu ekonomiju sveta. One nisu tu da finaciraju tudje gubitke, a one su u Srbiji i propale, jer su Vlade naredjivale kredite za svoje direktore ili svoje *biznismene*. Znaci te banke su opljackane isto kao i sva *privatizovana* preduzeca.
Posao banaka nije da financiraju ekonomiju neke drzave, ali jesu krvorok svake ekonomije. Ovo mozda za vas malo tesko, ali se uci u prvom semestru nekog ekonomskog fakulteta na Zapadu.
@ Zivko Bakić
Poštovani ovaj Vaš tekst i moje relevantne podatke neka ocene čitaoci.
Ako već smatrate da ja ne razumem tematiku treba da me ispravite činjenicama
Niste Naveli ni jedan podatak koji osporava moje tvrdnje.
Mogli ste barem da uzmete podatke svetske banka za obnovu i razvoj pa da vidite kako su se kretale stope razvoja zemalja u tranziciji.
Pa to rade i studenti sa privatnih fakulteta za svoje seminarske radove.
Samo visoko kopetentni ljudi mogu razmatrati ove probleme i učestvovati u razgovoru sa stranim partnerima, a ne priučeni profesionalni političari.
Ja ću smo navesti neke ključne činjenice. Saša kaže: “Nema džabe ručka” Ja Vas pitam čiji je to princip?
Srbija nema mogućnosti da se na bazi datog modela otrgne od privredne zaostalosti i mogućeg ekonomsko -socijalnog sunovreta, privrednog sloma i prezaduženosti bez državnog intervencionizma.
Za sada toliko, sve ostalo je veliki rad na pronalaženju najobjektivnijeg rešenja.
Izlaz postoji ali neko mora da plati ceh onoga što se pojelo. Ovde je Saša u pravu.
Vi ste stvarno izazovan sagovornik otvorite sajt za takve diskusije biće svima od koristi.
Naročito pratiocima bloga.
Srdačan pozdrav
@Svim mislecim citaocima i dobronamernim gradjanima- Ne palite se na “gurku”i ne hatajte se u zamku Ivana N. Toliko od mene,Jednostavno a ignoristite jer njegov cilj je da uruzi energiju i ljubav prema Dosta je bilo.Sta on nudi??Ivan N. je prazna puska, ispaljena i odbacena.Hahahahhahahah
@Milence
Dragi Milance takve alarmantne apele i to upućene mislećim ljidima je nešto što zabrinjava.
Misleći čovek to ne radi to rade oni koji nemaju snage za umozrenje. E zato nam ovako ide.
Ako može misao jednog čoveka da obori jedan program onda je ili taj čovek čarobnjak ili program ne valja.
Milence nije ovde slučaj ni jedno ni drugo.
Ovde se radi o jednoj građanskoj polemici da bi se najširi krug ljidi uključio u rešavanje teškog stanja u Srbiji.
Moje mošljenje je da je pokret otvoren za najšire diskusije a ako prevlada tvoje mišljenje ond uredu zatvorite komentare.
To bi najviše štetilo samom pokretu. Sačekaj malo Milence sve će leći na svoje mesto.
Ako se nastavi demokratska debata mnogo ljudi će se u nju uključiti.
Ovako im vi čuvari ljika i dela na početku ubijete volju za dijalog i ljudi dignu ruke od svega.
Milence treba da vam je cilj da naučite šta su snage argumanata a ne argument snage i nekulture.
Treba da naučite da vodite dijalog sa jasnim argumantima logičnog ili još bolje iskustvenog gledišta.
Dijalog se uči ja sam mislio da su svi učesnici na ovom sajtu prebolovali prve bolesti i naučili lekciju ne mržnjom nego argumentom.
Ovako vidim da ima ljudi koji love svaku moju misao i onda sledi upozorenje na oprez.
Pa ne znam kako nisi primetio da par ozbiljnih diskutanata izražava toleranciju i odobrava dijalog.
E to tebe plaši da će vremenom samo najbolji diskutanti voditi glavnu reč a ne ulizice.
Pozdrav Milence
Na moju, i ne samo moju, veliku žalost moj narod ima vrlo kratko pamćenje i lako je povodljiv. Politika u običnom govoru služi za teranje šege i pričanje viceva, a u svesti većine ljudi moral i poštenje su svetlosnim godinama daleko od nje. Pravi zaokret će se dogoditi onog časa kada se promeni svest srpskog birača. Kada odlučujemo za koga ćemo glasati na izborima moramo da imamo u vidu nekoliko stvari:
– ljudi na vlasti nisu nikakva izvdojena “kasta” kojoj mi treba da se udvaramo, na vlast smo njih mi postavili, mi smo im dali autoritet i mi možemo da im ga oduzmemo
– treba ozbilno da uzmemo u obzir šta ko govori u svom programu i u predizbornoj kampanji, da to pamtimo i da ih držimo za reč
– kao birači i oni koji su vlasti dali legitimitet i autoritet imamo pravo na odgovore za svako pitanje, ma koliko ono bilo neprijatno
– pred javnošću ništa što vlast radi ne sme biti tajno.
Ako bismo ove kriterijume primenili na prethodnu vlast, i nažalost buduću, pali bi na svakom od njih. Setimo se da je glavni slogan SNS-a bio “Svom snagom u reforme”. Na kraju smo dobili samo smanjenje plata i penzija, dok javni sektor nije ni taknut, zemlja je zadužena više nego u mandatu prethodne vlade, i dalje se potpisuju tajni ugovori a borba protiv korupcije svela se na onu narodnu “Tresla se gora, rodio se miš”. Zašto su ih ljudi opet podržali? Jednostavno rečeno izmanipulisani su nedostatkom informacija, tj. medijskom manipulacijom, nedostakom kritičkog mišljenja koje nisu razvili (a u tome su im mediji poomogli debilskim sadržajima), uz jedan manji broj ucenjenih.
Vreme je da se moral vrati u politiku (ma koliko to nekima zvučalo kao utopija), da političari polažu račune, da budu dužni da javnosti odgovore na svako pitanje i da ih uslučaju nesavesnog rada “počistimo” na izborima. Zbog jasno definisanih principa koji imaju za cilj da zauzdaju nemoral i nepoštenja ja sam se i opredelio za pokret DOSTA JE BILO. Samo ako od njih ne odstupimo “ni za jotu” imamo izgleda za uspeh i preuzimanje vlasti u bliskoj budućnosti.
Gospodine Ćurčin, hvala što ste nam dali kratku retrospektivu našeg političkog života u poslednjih dvadeset i nekoliko godina.
@Slavoljub Stankovic—-Tacno!
Za autora,
Uvaženi g. Ćurčin, slažem se s Vama ne u reč nego u slovo! Veliki ljudi u istoriji pišu memoare a ja, mali Đura, pišem svoj životni dnevnik od 1980 g., kada se rodio moj sin! Da kojim slučajem možete da pročitate delove istog, razumeli bi ste zašto se toliko slažem s Vašim viđenjem naše bliske istorije!
Kao čovek građanske opcije, kao kosmopolita, pacifista i ateista, tokom 90-tih, od mnogih poznanika i od jednog broja tzv. prijatelja, prozivan sam kao “strani plaćenik, izdajnik i bezbožnik”, zato što sam javno govorio protiv “nebeske Srbije” i “božijeg izaslanika Miloševića”, kao i da je najveći problem u razbijanju bivše nam Otadžbine, nacionalno i versko LUDILO!!! Za razliku od mnogih koji su živeli a i danas žive u okovima TEORIJE ZAVERE, bio sam i ostaću na putu nauke, prosperiteta i zdravog razuma…
Svakako, crkva snosi svoj veliki deo odgovornosti !!!
Takođe, složio bih se, u najvećem delu pisanja g. Ivana N !!! Po mom skromnom mišljenju, očita razlika između građana Slovenije i Srbije jeste, pre svega, KULTURA, koja je, zaista, vrlo širok pojam u mnogim segmentma života: u kući, na javnom i radnom mestu, u društvu poznatih i nepoznatih, odnos prema Majci Prirodi… Na žalost, naša kuća Srbija je dotakla DNO SEPTIČKE JAME…
Što se tiče situacije u našoj kući Srbiji, umnogome me podseća na Nemačku, početkom 30-tih godina prošlog veka!?
Za kraj da pomenem blokadu medija: mišljenja sam da je psihologija mase najveći problem u Srbiji! Za neprosvećene, TV ekran je, kako često figurativno umem da kažem, HEROIN U VENU. “Drogiranom” i još pride neprosvećenom građaninu nije lako da svoje poverenje ukaže prosperitetu i budućnosti, već predstavnicima propasti i religiozne zatucanosti… Uostalom, “DOK JE OVACA, BIĆE I VUNE”!!!
Odlican tekst…vredi ga vise puta procitati i podsecati se sta nam se sve izdesavalo kao i sta nam se moze desiti.
Hvala za odlican clanak! U internim krugovima sam uvek pricao da mi je gospodin Radulovic kao neka mesavina Milana Panica (zbog tog USA bekgraunda) i Zorana Djindjica (zna se zbog cega). Mislim da mi je ovaj clanak otvorio oci, shvatio sam da je on ustvari novi Ante Markovic. Zasto? Pa,obojica su elektroinzenjeri, obojica su rodjeni u BiH, obojica zele neke reforme ekonomskog sistema i drustva uopste….Ipak se nadam da ce gos. Radulovic biti uspesniji od pokojnog Markovica.
Jedan od najboljih i najsadrzanijih tekstova koji sam do sada procitao na sajtu Dosta je Bilo!
Bravo za autora teksta.
Jeste da je Istina oduvek u Srbiji drzavni neprijatelj broj 1! Ali doci ce vreme -ako ustrajemo-, da ce se ona smeti izbovarati, a mozda jednom na duze staze postane i mainstream.
Mi se stalno žalimo da nismo imali koga da stavimo i čime smo ovo zasližili. Pa tim izborom smo zaslužili, uvek smo ljudima rekli da se nose, i doveli seljačine na čelo. Pojedinci nisu ovo zaslužili, ali narod jeste. Tako je birao, niko ih nije terao, i uvek shvate i sete se kad je kasno. Na vreme ignorišu, i možda smo naučili posle skoro tri decenije, a možda i nismo. Ako nismo, realno ne zaslužujemo ni da postojimo, evolucijska greška.
U svakoj demokratiji gradjani dobiju onu vlast koju izaberu, pa je tako i zasluzuju. Nazalost u Srbiji vec duze nema sustinske demokratije – ako je nje ikada i bilo. Danas Srbija nema skoro nikakve veze sa sutinskom demokratijom. Ostalo gradjanima pravo na glas. Medjtim to pravo je samo fiktivno.
Partokratija je zadnjih 1/4 veka opljackala sve segmente drusta. Ostavila gradjane bez posla, standard doveden do najnizeg u Evropi. Tajne sluzbe i kriminal su desna ruka svake dosadasnje politike. Crkva sluzi za pranje savesti ratnohuskacima, ubicama, kriminalcima, preletacima iz interesa kojih je skupstina puna. To ne radi bezplatno, zato i ona dobiva deo kolaca.
Jednom jaka preduzeca po Srbiji danas su izborni plen svake partije koja se kandiduje za Parlament. Rezultat tog *merenja politickih programa* je osiromaseno drustvo opljackano za vise od miliardi US$ od 5.Oktobra do danas. Pljacka je najvecim delom legalizovana zakonima i amandmanima.
U takvom novonastalom drustvenom poretku koje traje previse dugo, soferi konobari i pevaci postali mainstream. Vode najveca srpska preduzeca, postaju Ministri, savetnici. Za svoje rezulatate ne polazu racune. To od njih niko i ne trazi. Cak ni Opozicija jer i ona misli jednom doci na to mesto, i ona nece zeleti da je iko ista pita. I dok ljudi bez skole se naknadno *skoluju* da bi mogli legalno preuzeti najvece i najvaznije resurse drustva, oni zaista skolovani i strucni ljudi su ili bez posla, ili rade po kaficima ili beze iz zemlje.
U takvom drustvu dolaze *demokratski* izbori. Zarad jedinog posla koju se u porodici ima, zarad cistog prezivljavanja familije prodaje se glas. Onaj ko nema ni taj jedan posao prodati ce ga za kilo brasna i ulja. Zasto je to moguce u Srbiji?
Moguce jer je partokratija preuzela Institucije u drzavi. Nema podele vlasti. Nema Opozicije da kontrolise Vlast. Nema slobodnih medija da kontrolisu Vlast i izvestavaju gradjane. Nema na medijima Opozicije da predstavi gradjanima svoj program. I kakvi nam onda demokratski izbori ostaju? I dali mozemo reci, da je narod zaista jedini krivac? On jeste veliki krivac, ali nije najveci. Najveci krivac je Göbelsova masinerija izvestavanja, koja je i Nemacima jednom pricala, da su Poljaci napali Nemacku pa je tako Nemacka morala da krene u rat.
Ovo je stanje danas u Srbiji. Kako promeniti? Tesko, ali uz mnogo napora i gradjanske hrabrosti, je moguce. Treba nam cista politicka opcija. Trebaju nam ciste kosulje, mnogo znanja, plan i ustrajnost. Ocevidno je, -kako i gdin Curcin konstatuje-, da je ona u Pokretu Dosta je Bilo pronadjena. Prepoznavati ce to gradjani iz dana u dan sve vise. I kad i oni sami smognu snage reci Dosta je Bilo, obasjati ce sunce Srbiju koju ne greje vec 1/4 veka.
Fali mi gore cifra od 60 miliardi dolara. Stala maca na Num:-))
Skroz se slazem sa autorom teksta. Nista tacnije i konciznije nisam procitao zadnjih 15tak godina. SVAKA CAST…
Milošević je gubio sve izbore od 1992. Vladao je sa 32% podrške. Naši gradjani nisu ništa gori od drugih ali opozicione partije su više želele koaliciju sa Miloševićem nego da se udruže same i organizuju fer izbore. Bio je to prvo tada najjači SPO koji poslao svoja četiri ,,Oficira za vezu,, u Miloševićev tabor. Četiri godine kasnije opet dobijaju dvotrećinsku većinu ali je pitanje samo cene po kojoj će se prodati. Bore se kao lavovi za svako ambasadorsko,ministarsko i mesto u upravnom odboru. Radikali su bili jevtiniji. naravno gradjani ih kao gumicom obrišu na sledećim izborima ali dragoceno vreme je izgubljeno. Koalicija DOS umesto da zabrani SPS kao prerušenu komunističku partiju i sve od nje formirane satelite udružuje se sa njima i dopušta im da u naredna tri meseca sebi i sebi bliskima podeli besplatno akcije najvrednijih firmi. ,,Mančester Junajted,,koji je okupio pokojni premijer nije se snašao na našem džombastom terenu.Rejting im vrtoglavo pada i utiru put atentatu posle kojeg dolazi na vlast ,,Napuderisana koalicija i počinje lopatom da baca novac stranim bankama i državnim službenicima. Konačno gube izbore 2008 ali se meša Zapad. Jevtinije im je da malo plate i utiču nego da celu zemlju razore pa grade iznova. Pravi se koalicija sa PUPS-SPS-JS. Penzije rastu 30% iste godine i otvara se autoput u propast javnih finansija. SPS,iskusan ucenjivač svaku firmu koju dobije brzo obrsti. Preko njih se širi ruski uticaj i na putu u EU ostajemo da šlajfujemo u blatu. Konačno 2012 dolazi umiveni Vučić uz opoziciju kakvu svaka vlast samo sanjati može. Duboko kompromitovanu,podeljenu i u žestokim sukobima za drugo mesto. Sa potrošenim liderima koji ne misle nikad da se sklone.