Добро је познато да је у Србији стање у правосуђу, које је један од темеља државе, већ годинама све горе и горе. Враћање поверења у правосудни систем један је од основних задатака у стварању уређене државе.
Осим притисака на правосуђе о којима се већ доста говори и катастрофалних последица реформи које су додатно погоршале ионако лоше стање у овој области и претвориле се у деформе судства, приликом нове, темељне и праве реформе правосудног система требало би исправити и неке од аномалија које су већ деценијама присутне у нашем друштву и потичу из још ранијег доба.
Наиме, требало би раздвојити суд од тужилаштва и физички одвојити зграде суда од зграда тужилаштва, јер тај деценијски загрљај социјализма пружа аргументе за основану сумњу у правду и даје ужасно ружну слику која сугерише поруку да овде још важи принцип „Кадија те тужи – кадија ти суди“. Раздвајањем судова од тужилаштава била би упућена јасна порука да је суд одвојен од јавног тужиоца, односно одвојен од државе, и да су то одвојене институције, а не да се као до сада грађанима и осумњиченима ствара слика и утисак да оне међусобно колаборирају на штету грађана или осумњичених.
Раздвајање ових установа оставило би знатно бољи утисак када је реч о томе да су одбрана и тужилаштво равноправно третирани пред судом. Ово је потребно урадити у свим случајевима где се у једној згради налазе и суд и тужилаштво. Тако ће се прекинути досадашња антиправна и нецивилизацијска пракса која се види и у свакодневној комуникацији у суду као што су нпр. устаљено понашање да пре прозивања и почетка суђења у судницу улази јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца, и тамо седи до почетка суђења. Када грађанин или осумњичени (чију презумпцију невиности не смемо ничим угрожавати док се не докаже супротно), угледа ову слику – то јест, да је јавни тужилац или заменик јавног тужиоца сам ушао у судницу и да већ седи у судници пре самог суђења – пре него што је осумњичени прозван да уђе, он од самог почетка поступка не доживљава више ни суд ни пресуду као објективну и правичну, јер и пре самог суђења судија и тужилац већ седе у судници, а окривљени и бранилац улазе у судницу тек када буду позвани од стране суда.
Ова антиправна пракса је и противуставна али је деценијски узимала маха а да се на то нико није обазирао, па то кокетирање суда и тужиоца наочиглед осумњиченог и браниоца с једне стране упадљиво испољава непримерену надмоћност државе и суда над грађанином и над његовом одбраном – браниоцем, док са друге стране ствара и изазива сумњу у очима грађана у правично суђење и примену закона.
Толико се често ова пракса може видети у нашим судовима широм државе, деценијама уназад, да то указује на потпуно непоштовање грађана, Устава, правног поретка, права и закона, и то управо од институција које би требало да штите закон. Бесмислено је позивати се после на закон који каже да су сви учесници у судском поступку равноправни пред судом, када се у пракси и на лицу места види да то није тако.
Питање је, шта ће тужилац у судници пре суђења? Тада никакви аргументи ни објашњења не могу да развеју црв сумње код грађана или осумњичених да је суд правичан. Овакво иначе недостојно и пристрасно понашање мора се посебно законски забранити и санкционисати, да би се судским институцијама повратио углед и достојанство, као и увереност у правично суђење, што би свакако подстакло враћање поверења грађана у судове и правосудни систем.
Тони Чабраја
за правни тим покрета „Доста је било – Саша Радуловић“
Ideje, samo ideje i ništa više,
Svak ko uđe u skupštini daje svoje ideje. Uredu, to je legitimno ali prvo se mora razmisliti da li su one sprovodljive u ovakvj konstelaciji političkih odnosa.
Daleko prostiji,a za narod efikasniji postupak bio bi da je pokret DJB pre izbora učinio nešto praktično, jednostavno i efikasno.
O tome sam govorio pre izbora ali niko da čuje.Evo da ponovim.
U Srbiji ima oko 1800000 predmeta koji čekaju izvršenje neki su striji od 5 godine a neki čekaju i po 10 i više godina izvršenje.
Zar nije mogao Saša i pravni tim DJB da odaberu jedan osnovni sud na primer u Surdilici, Raškoj ili Boru i odu tamo sa kamerama, novinarima i izaberu jednog člana DJB pa sa njim u SUD i lično upitaju predsednika suda što ovaj predmet čeka izvršenje već 6 godine?
Tu akciju staviti na sajt da narod vidi neku zaista korisnu akciju i eto poverenja u DJB i novih 100000 simpatitera i glasača.
Cifra potencijalno novih glasaca je procenjena statistički u odnosu na broj predmeta koji čekaju pravnu realizaciju.
E to je dragi moji efektivna politika koju narod razume.
Samo da konstatujem da svi vasi komentari izgledaju kao da sam ih ja pisao. Ako ste sa juga Srbije mozda se cak i poznajemo…
Postoji li građanin Srbije koji veruje da Sudovi uključujući i ustavni sud u Srbiji sude po zakonu i da su nezavisni? Iko? Postoji li ijedan građanin koji veruje da tužilaštvo radi po zakonu? Ijedan? Ako postoji taj mora da je ovoga sekunda izašao iz aviona, voza, autobusa posle višedecenijskog odsustva. Onaj ko želi da napravi normalno sudstvo moraće krenuti od nule. Posle četvrt veka urušavanja nije preostao ni kamen na kamenu od pristojnog sudskog sistema. Javna je tajna da je po korupciji odmah iza centra Alesandra Vučića i njegove vlade sudstvo tik uz njega. Da stvar bude gora osim korupcije politički pritisci i instrumentalizacija sudova dodatno vrši destrukciju. Dakle početi od apsolutne nule.
@ QGO
Hvala na osvrtu.
Živim u sasvim drugom delu države. ali važno je da razmišljamo o istim problemima i kako ih praktično rešavati.
Pozdrav
@ immobil
Izričito navodite:
“Dakle početi od apsolutne nule.”
Mi zakone imamo, kakve takve, problem je što se oni ne sprovode u život.
Sprovođenje zakona ne traži nikakve reforme već samo odvažnost sudije da primeni zakon!
Reforma sudstva je težak i rizičan posao koji treba da traje koliko i urušavanje.
Jer ta reforma nije revolucija već evolucija svesti kako političara tako suda i naroda.
E sad ja vas pitam: “A šta do tada”?
Ivane, mnoge privatizacije su sprovedene “po zakonu”, mnoge izmene urbanističkih uslova su urađene “po zakonu”. Mnogi stečajevi rađeni su “po zakonu”. “Zakoni” su donošeni u skladu sa potrebama nekih ljudi. Bilo bi jako dobro da postoji samo problem nesprovođenja zakona. Nažalost u Srbiji nije taj slučaj. Pitate šta onda? Ja nisam pravnik ali svakako da je izgradnja novog ili implementacija postojećih sistema drugih zemalja veoma osetljiv i dugotrajan posao. Čini se da treba primeniti oba procesa i revoluciju (od 0 krenuti da se gradi normalan sistem) ali i evoluirati postojeći. Taj dvostrani proces bi mogao omogućiti da se evoluirano staro i novo sudstvo integrišu u nekoj tački u budućnosti. To Vam je kao sa zdravstvom. Ono je potpuno trulo i nefunkcionalno. Tu je rešenje graditi novi sistem zdravstva uz evoluciju starog. Na kraju će se naći i integrisati. Čarobnih štapića nema. Kao da bušite tunel sa obe strane brda. Sa sudstvom je to teže jer ne postoji zdravo sudstvo odakle bi se pošlo. Zato se mora od početka. Formirati recimo V opštinski sud (ili koji već) od novih ljudi koji bi vukao proces evolucije ostalih sudova. “Naručene zakone” odmah ukinuti.
Ali sa kojim kadrovima to uraditi? Jedna devojka pre nekoliko godina studirala je uporedno anglo-saksonsko i evropsko pravo na Kings koledžu (Kembridž) i Sorboni sa veoma dobrim uspehom – na vreme diplomirala sa pristojnim ocenama. Nikome ovde nije trebala iako je želela da radi ovde. Sada je advokat u Monaku. Takvi ljudi su oterani iz Srbije. Sa kim i čime ćemo jednog dana graditi sistem? Vreme ide, mladi i ambiciozni odlaze. DJB trči trku protiv naprednih i svega što oni predstavljaju ali trči i trku protiv vremena. Svakoga dana sistem truli ali svakoga dana Srbija gubi supstancu od koje se može graditi sistem.
@ immobil
Slažem se,odlična analiza.
Pozdrav