Neprirodno sustanarstvo tužilaštva i suda

Dobro je poznato da je u Srbiji stanje u pravosuđu, koje je jedan od temelja države, već godinama sve gore i gore. Vraćanje poverenja u pravosudni sistem jedan je od osnovnih zadataka u stvaranju uređene države.

Osim pritisaka na pravosuđe o kojima se već dosta govori i katastrofalnih posledica reformi koje su dodatno pogoršale ionako loše stanje u ovoj oblasti i pretvorile se u deforme sudstva, prilikom nove, temeljne i prave reforme pravosudnog sistema trebalo bi ispraviti i neke od anomalija koje su već decenijama prisutne u našem društvu i potiču iz još ranijeg doba.

Naime, trebalo bi razdvojiti sud od tužilaštva i fizički odvojiti zgrade suda od zgrada tužilaštva, jer taj decenijski zagrljaj socijalizma pruža argumente za osnovanu sumnju u pravdu i daje užasno ružnu sliku koja sugeriše poruku da ovde još važi princip „Kadija te tuži – kadija ti sudi“. Razdvajanjem sudova od tužilaštava bila bi upućena jasna poruka da je sud odvojen od javnog tužioca, odnosno odvojen od države, i da su to odvojene institucije, a ne da se kao do sada građanima i osumnjičenima stvara slika i utisak da one međusobno kolaboriraju na štetu građana ili osumnjičenih.

Razdvajanje ovih ustanova ostavilo bi znatno bolji utisak kada je reč o tome da su odbrana i tužilaštvo ravnopravno tretirani pred sudom. Ovo je potrebno uraditi u svim slučajevima gde se u jednoj zgradi nalaze i sud i tužilaštvo. Tako će se prekinuti dosadašnja antipravna i necivilizacijska praksa koja se vidi i u svakodnevnoj komunikaciji u sudu kao što su npr. ustaljeno ponašanje da pre prozivanja i početka suđenja u sudnicu ulazi javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca, i tamo sedi do početka suđenja. Kada građanin ili osumnjičeni (čiju prezumpciju nevinosti ne smemo ničim ugrožavati dok se ne dokaže suprotno), ugleda ovu sliku – to jest, da je javni tužilac ili zamenik javnog tužioca sam ušao u sudnicu i da već sedi u sudnici pre samog suđenja – pre nego što je osumnjičeni prozvan da uđe, on od samog početka postupka ne doživljava više ni sud ni presudu kao objektivnu i pravičnu, jer i pre samog suđenja sudija i tužilac već sede u sudnici, a okrivljeni i branilac ulaze u sudnicu tek kada budu pozvani od strane suda.
Ova antipravna praksa je i protivustavna ali je decenijski uzimala maha a da se na to niko nije obazirao, pa to koketiranje suda i tužioca naočigled osumnjičenog i branioca s jedne strane upadljivo ispoljava neprimerenu nadmoćnost države i suda nad građaninom i nad njegovom odbranom – braniocem, dok sa druge strane stvara i izaziva sumnju u očima građana u pravično suđenje i primenu zakona.

Toliko se često ova praksa može videti u našim sudovima širom države, decenijama unazad, da to ukazuje na potpuno nepoštovanje građana, Ustava, pravnog poretka, prava i zakona, i to upravo od institucija koje bi trebalo da štite zakon. Besmisleno je pozivati se posle na zakon koji kaže da su svi učesnici u sudskom postupku ravnopravni pred sudom, kada se u praksi i na licu mesta vidi da to nije tako.

Pitanje je, šta će tužilac u sudnici pre suđenja? Tada nikakvi argumenti ni objašnjenja ne mogu da razveju crv sumnje kod građana ili osumnjičenih da je sud pravičan. Ovakvo inače nedostojno i pristrasno ponašanje mora se posebno zakonski zabraniti i sankcionisati, da bi se sudskim institucijama povratio ugled i dostojanstvo, kao i uverenost u pravično suđenje, što bi svakako podstaklo vraćanje poverenja građana u sudove i pravosudni sistem.

Toni Čabraja
za pravni tim pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“