У Дому омладине у Крагујевцу синоћ је одржана промоција књиге “Машина за расипање пара – пет месеци у Министарству привреде” аутора Душана Павловића, професора на Факултету политичких наука у Београду и потпредседника Политичког покрета “Доста је било”.
О књизи за коју сам аутор каже да је својеврсна инсајдерска прича, осим Душана Павловића, крагујевачкој публици обратили су се и Мирослава Миленовић, чланица Савета за борбу против корупције и Саша Радуловић, председник покрета “Доста је било” и министар у Влади Републике Србије 213/2014.
Павловић је истакао да је радећи као саветник министра провреде био шокиран увидом у то на који се начин троши новац грађана Србије. Државне институције попут Министарства привреде, Агенције за приватизацију, СИЕПА и Фонда за развој окарактерисао је као машину за расипање пара. Милиони евра државног новца се назаустављиво троше на субвенције, без икакве даље контроле начина трошења тог новца. Новац од тајних и сумњивих приватизација као и из Фонда за развој користио се за финансирање страначких предузетника и њима блиских пријатеља. Павловић је истакао да је наслућивао каква је ситуација у државним институцијама, али да када је личним увидом открио које су размере трошења државног новца, застао му је дах. Зато је и одлучио да напише књигу у којој је представио и разоткрио како заправо функционише тај систем злоупотреба буџетског новца.
Мирослава Миленовић се, говорећи о механизмима злоупотреба, осврнула и на проблем партијског запошљавања чије је размере увидела током свог ангажовања у министарству. Са крагујевачком публиком је поделила и своја искуства у вези са овим великим проблемом и навела неколико ситуација које сликовито показују колико је тај проблем распострањен. Свој сусрет са страначким кадровима запосленим у државним иституцијама, окарактерисала је као судар два света.
На промоцији је говорио и Саша Радуловић, који је током пет месеци 2103/2014 био министар привреде. Са крагујевачком публиком разговарао је и о улози Народне банке Србије, као и о бројним кршењима Закона о банкама наводећи да Народна банка не ради свој посао.
Суочени са високим степеном цензуре и гушења слободе говора, Крагујевчане је занимало и да ли се они као људи који отворено причају о овим питањима плаше за своју безбедност. Општи је утисак да се ово троје људи не плаши. А не плаше се ни Крагујевчани који су показали и велико интересовање за куповину књиге Душана Павловића “Машина за расипање пара – пет месеци у Министарству привреде”.
gde mogu da kupim knjigu Dusana Pavlovica.Pozdrav za Sasu!
https://www.delfi.rs/knjige/90253_masina_za_rasipanje_para_-_pet_meseci_u_ministarstvu_privrede_knjiga_delfi_knjizare.html
A ja da vas pitam: Sta je sa 500 miliona neprijavljenih Kineza?
Savetovao bih Pavloviću da pročitra (ako je već propustio u svoje vreme) Luisovu knjigu “Martin Arrowsmith”. Koristiće mu. Kada jedan naučnik napusti svoj hram i svoju katedru i izađe u realan svet politike onda prestaje da bude Martin i postaje Silva. To međutim ne mora biti nužno loše jer iako je nauka izgubila jednog vojnika, društvo je dobilo jednog borca vođenog načelima nauke. Srećan put kroz bespuće realne politike i svaki uspeh mu želim.
Vi da ste neki, delili biste tu knjigu, ne biste je prodavali
Pomalo grubo receno. Verujem da se deo prihoda koristi za finansiranje pokreta a promocija knjige je prilika i da se predtavi pokret.
Ono sto me cudi je da knjiga nije besplatna za citanje na ovom sajtu u elektronskom obliku. To bi svakako pomoglo promociju pokreta medju mladjima ili onima koji su van zemlje.
U dnevnmom listu Danas je izlazio feljtom sa delovima knjige
Pa stvari sa knjigama funkcionišu ovako:
Autor potpiše ugovor sa izdavačem. Dobije honorar (nije neka suma obično od 1000 – 5000 e zavisno od tiraža) i tu je kraj priče. Organizuje se promocija (obično jedna). Da li se Pavlović odrekao honorara ili njegovog dela u korist DJB ne znam. On se takođe mogao i u potpunosti odreći honorara i preneti izdavaču sva prava.
Finansije ovde nisu glavna stvar. Nisu čak ni sporedna – uopšte ne treba da budu predmet razgovora. Ono o čemu može da se govori je ono što u knjizi stoji.
Ta knjiga je pamflet koji otprilike opisuje ono što nam rade – i onaj ko to ne zna može biti zainteresovan za takvo štivo. Da sam na mestu profesora BU ne bih se tom knjigom mnogo hvalio. Od jednog profesora i istraživača je za očekivati da izbaci drugu vrstu štiva koja polazeći od činjenica a koristeći naučni pristup i poznate zakonitosti nastoji da opiše čitaocu stanje u državi i društvu. Kako to nije slučaj ja ću ovu knjigu preskočiti.
@ Živko Belić
U vašem takstu POSLOVNA TAJNA – MADE IN SERBIA navodite i ovo:
“Bolje ipak sačekati te virtualne zlatne godine, koje premijer obećava i najavljuje.”
Dušan Purić,
pomoćnik ministra privrede istakao je da Srbija mora da se izbori za savremenu industriju i uhvati korak sa svetom.
– Preduzeli smo niz koraka i strukturnih reformi i u 2015. smo imali rast industrijske proizvodnje od 8,5 odsto, a u prvom kvartalu ove godine 10,2 odsto – naglasio je Purić.
Nadam se da će te kao ekonomski ekspert argumentovano potvrditi ili osporiti ovo Vaše predviđanje koje i godpodin Purić potvrđuje.
KOLIKO TE SENDVICA SLEDUJE OD TVOG VUCKA ZA SVAKI TVOJ OSTAVLJENI KOMENTAR ? jADAN SI TI !
Na koga mislite MIKI kada govorite o sendvicima?
@MIKI
Pa MIKI Vi mene zbunjijete jer ste sami zbunjeni.
Ja ni jene reči ne rekoh već smo citirah Živka i Purića !
Purić mi je potvrdio autentičnost izjave a Živko Belić ćuti,
Znači on je primio zlatni sendvič za 2016-u.
Čestitam!
Pozdrav moj Miki.