Политички прогон у Сечњу

Поштовани,
Ја сам Душан Годочевић из Сечња, иначе члан покрета Доста је било, а такође сам био и кандидат за одборника у Сечњу (први на листи) и кандидат за посланика на покрајинским изборима (12. на листи). Наведене кандидатуре су уједно и један од повода овог обраћања, а главни разлог је ипак потреба да се стане на пут јавашлуку и криминалу.

Наиме, с обзиром на то да је општина Сечањ мала средина где се сви познају и где мање више нема тајни, током кампање на протеклим изборима цела моја породица, као и шира породица моје супруге, а и ја са њима, смо трпели којекакве претње, увреде и лажи, највише од председника општине Предрага Милошевића – Карасија лично (СНС), а и од разноразних сателита и виртуелних профила по друштвеним мрежама. Те претње су сада прешле у отворену и директну одмазду, малтретирање, чак су нам и људи поручивали да не би требало са дететом да излазимо у шетњу.

Тврдим Вам да ствари које се дешавају у Сечњу су јединствен пример бахатости и реваншизма, о криминалу ћу мало касније!

Председник општине је јавно на завршним конвенцијама (видео 1 и видео 2, ОБАВЕЗНО ПОГЛЕДАТИ ОД ПОЧЕТКА ДО КРАЈА!!!) изјавио, између осталог да они не чекају 24.04.2016. (дан избора), него 25.04.2016. цитирам: „Кажу доста је било, е биће им га доста 25-тог…”, наравно мислећи да ће почети да дели отказе свима који су нам потписали листу, а пре свега мојој жени, Ољи Грубачић Годочевић, која ради као правница у центру за социјални рад у Сечњу (иначе тренутно на породиљском одсуству), па тако одмах у понедељак након избора је лично отишао у центар за социјални рад и рекао да се моментално да отказ онима који нису гласали за њега, сестри моје жене, Соњи Грубачић Рајин, која ради као педагог у предшколској установи у Сечњу, мајци моје жене, Љиљани Грубачић, која ради као руководилац одељења Општих и правних послова у општинској управи у Сечњу. Такође је председник општине лично звао моју сестру од ујака, Милицу Јеличић, (која је исто била на листи са мном) и претио јој да ће и њој дати отказ (она ради у Културно просветној заједници у Сечњу) и да ће мени „средит” отказ у Дијаманту АД из Зрењанина, где и даље радим као правник. Пар дана пред изборе председник општине је ујаку кандидата са наше листе (кандидат је и координатор покрета за општину Сечањ Иван Јовчев) на локалним изборима у Сечњу „добронамерно” поручио да неко хоће да му гепекује сестрића, али га он (председник општине) чува.

Најновије претње, тачније наставак гореописаних, се дешавају ових дана. У уторак, 24.05.2016. године је нпр. начелник општинске управе у Сечњу, Раденко Угрчић, саопштио мајци моје жене, Љиљани Грубачић, која, понављам, ради као руководилац одељења општих и правних послова у општинској управи у Сечњу, да му је председник општине наредио да је „пошаље” (промени радно место) у Дубицу (село са 300 становника удаљено око 20-так км од Сечња) да буде матичар са два радна дана недељно, а када му је начелник рекао да је то правно неспроводљиво, овај му је рекао да ипак то уради.

Прекјуче, 07.06.2016. године, је одржана седница скупштине општине Сечањ на којој је изгласана одлука о измени одлуке о општинској управи, којом се укида одељење Општих и правних послова чији је руководилац била мајка моје жене Љиљана Грубачић (које иначе броји око 30-так запослених) и припаја се Одељењу за привреду (које има 3 запослена). Јасна је намера председника општине да се освети свима који нису гласали за њега и кроз усмени налог директору Предшколске установе „Полетарац” из Сечња, иначе жени његовог заменика, Наташи Рађеновић, да измене систематизацију и да избаце послове стручног сарадника-педагога које обавља сестра моје жене Соња Грубачић Рајин, а нпр. остављен је логопед, кувар, неколико чистачица, итд.., (то је као када би се у дому здравља избацили послови лекара опште праксе, а оставили нпр. послови хирурга пластичара).

Ово су само ублажене варијанте поступања, пре свега лично председника општине, а и његових „сарадника”. Поред разноразних кривичних дела злоупотребе службеног положаја, навешћу један еклатантан пример, у 2013. и 2014. години није спроведена јавна набавка за набавку горива (као ни за било коју другу набавку јер уопште није постојао План набавки општине Сечањ за наведене године, подаци су јавно доступни на порталу јавних набавки) за општину Сечањ, а гориво се искључиво набављало, и сада се набавља, на пумпи „Мона” мб:08196125, која је у власништву лично председника општине, његовог брата Мирослава Милошевића и њихове мајке Јоване Милошевић.

Изузетно су занимљиве набавке услуге одржавање атарских путева по насељеним местима у општини Сечањ (око 20.000.000,00 динара годишње), без било каквог пројекта, надзора и контроле „урађеног” посла по атарима, итд…

Такође, прекјучерашњи текст у „БЛИЦ”-у је занимљив, поготово коментари.
Иначе, у општини Сечањ је тренутно државна ревизија, на челу са Душком Пејовићем, чији извештај ће бити изузетно занимљив, и који ће, по неким очекивањима, бити најгори извештај у историји државног ревизионизма, а уједно и темељ будуће озбиљне истраге.

Заступник сам Удружења грађана „Моћ речи” које је недавно спровело подпројекат „Сечањ по мери грађана” у сарадњи са Београдском отвореном школом у оквиру пројекта „Јачање локалне транспарентности”, којом приликом смо угостили и г.Драгана Добрашиновића из „Коалиције за надзор јавних финансија” и г.Немању Ненадића из „Транспарентности Србија”, и када сам им испричао пар ситуација, нпр. да општина Сечањ има у буџету близу 20.000.000,00 динара за дотације невладиним организацијама а да никада није расписала конкурс за расподелу тих средстава, већ се новац дели искључиво по слободном нахођењу председника општине, једноставно су остали без текста.

Молим Вас да ове податке ширите и делите свим медијима, организацијама цивилног друштва и релевантним државним институцијама како би се стало на пут овим и оваквим понашањима којих ће бити све више уколико не реагујемо на одговарајући начин.

Душан Годочевић,

члан покрета Доста је било