Постоји у српском народу дубоко усађена једна Андрићева мисао: „Има три ствари које се не дају сакрити, а то су: љубав, кашаљ и сиромаштво“. А ми бисмо додали: осим у статистици!
Завод за статистику Републике Србије објавио је крајем марта 2016. године резултате Анкете о приходима и условима живота у Републици Србији у 2015. години. Према добијеним резултатима, 25,4% становништва, односно 1.800.000 грађана Републике Србије изложено је ризику од сиромаштва. Међутим, ако би се искључили социјални трансфери, ризику сиромаштва било би изложено 37,2% становништва или 2.700.000 грађана, што значи да 900.000 становника Републике Србије задовољава егзистенцијални минимум искључиво захваљујући социјалној помоћи.
Највећи степен изложености ризику од сиромаштва имају лица старости 18-24 године, као и лица млађа од 18 година (у просеку сваки трећи). Најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година (19,7%). У зависности од радног статуса, најизложенији ризику сиромаштва су незапослена лица (46,2%), док најнижу стопу ризика од сиромаштва бележе запослени код послодаваца (8,5%). Код самозапослених лица ова стопа износи 37,3%, а код пензионера 15,2%.
Само помисао да је сваки четврти човек у Републици Србији сиромашан, те да свако треће дете и свака трећа млада особа живи на ивици егзистенције изазива велику дозу немира и неспокоја. Али прави проблем настаје када сагледате критеријуме по којима се становништво сврстава испод или изнад прага сиромаштва.
Наиме, Републички завод за статистику сматраће вас богатим ако:
– живите сами и располажете са више од 14.920 динара месечно или
– живите у трочланом домаћинству (при чему је један члан домаћинства дете старости до 14 година) које располаже са више од 26.856 динара месечно или
– живите у четворочланом домаћинству (од којих су два члана деца старости до 14 година) које располаже са више од 31.332 динара месечно.
Имајући у виду да је просечна потрошачка корпа у Републици Србији у 2015. години износила 66.900 динара на месечном нивоу, а да су домаћинства у просеку располагала са 57.800 динара, односно да вам је за минималну потрошку корпу било потребно 34.800 динара месечно, јасно је да резултати добијени спроведеном анкетом (чак и под претпоставком да можете да прехраните четворочлану породицу са 34.800 динара месечно), иако драматични, заправо само улепшавају стварност. Наиме, ако би се праг сиромаштва повећао за само 2.000 динара у просеку, готово трећина становништва Републике Србије била би и званично сиромашна.
А стварно стање је, заправо, далеко лошије: чак 95% грађана Србије једва „саставља крај с крајем“, при чему трећина (33% или 2.400.000) тешко, 31% или 2.300.000 веома тешко, а готово исто толико са извесним тешкоћама. Додатно:
– 68,5% становништва Републике Србије у 2015. години није могло себи да приушти недељни одмор ван куће,
– око 25% домаћинстава није могло себи да приушти месо или рибу у оброку свакога дана,
– близу половине (47,3%) није могло да приушти неочекивани трошак у износу од 10.000 динара, док
– 15,2% домаћинстава није могло себи да приушти адекватно загревање стана.
Чињеница да је само током прва два месеца 2016. године број запослених у Републици Србији смањен за 7.000, односно број незапослених који активно траже запослење порастао за 2.000, док је истовремено просечна нето зарада смањена са 44.432 динара колико је износила у 2015. години на 42.439 динара колико је забележено у периоду јануар-фебруар 2016. године, упозорава да ствари не иду у добром смеру, да се тло под нама константно урушава, вукући све већи број грађана Србије у егзистенцијалну провалију.
Опште је позната, и од стране српских влада широко прихваћена метода „дајте народу хлеба и игара и радите с њим шта желите“. Тако укорењеним системом власт обезбеђује подршку широког слоја становништва привидно задовољавајући његове основне животне потребе, а истовремено одвраћајући пажњу с далеко важнијих проблема и дугорочних интереса друштва.
Иако смо већ дубоко загазали у XXI век, у Србији се и даље умире од глади, а богатство мери бројем пристојних оброка. Питамо: докле ће Србија бити земља у којој 300.000 оних који добро живе држе као таоце преосталих 7.000.000 људи, сервирајући им комадиће хлеба уз прегршт чудних ријалити програма, и све то зачињено гомилом празних обећања о бољем животу који их чека за годину или две?
Доста је било Србије у којој се не живи, већ преживљава!
Доста је било Србије у којој држава и медији манипулишу грађанима маскирајући стварност!
Ми нећемо одустати док не уведемо ред и заувек укунемо паразитски систем који убија Србију!
Јелена Јанковић, дипл. економиста
Чланица покрета Доста је било – Лазаревац
Konačno neko da skreće pažnju na ovo, manipuliše se i to jeftino statistikom ovde od kad je političkog života, ali to izgleda svima odgovara, ili su svi neuki pa ćute. Nažalost većina stanovništva osnovnu statistiku smatra višom matematikom, pa im se mora nacrtati, drago mi je da bar neko govori i tome, jedino mi je žao što će to za sada ostati ovde, da čitaju oni kojima je to jasno, a neće doći do širih narodnih masa.
Analiza je dobra. Ona odslikava trenutno stanje u sociologiji Srbije.
Međutim autori koji pišu za DJB obavezno moraju da daju rešenje izazova ili problema.
Zašto?
Zato što DJB ima nameru da preuzme vlast od SNS-a.
Da bi je preuzela na legalan, demokratski način mora da je podrži veći broj građana od SNS-a
Veći broj će je podržati ukoliko predloži rešenje za probleme i izazove i dokaže građanima da će ih na bolji način rešiti od SNS-a
“Najveći stepen izloženosti riziku od siromaštva imaju lica starosti 18-24 godine, kao i lica mlađa od 18 godina (u proseku svaki treći). Najnižu stopu rizika od siromaštva imaju osobe starije od 65 godina (19,7%). ”
Drago mi je što je ovo konačno neko napisao! Kroz medije se uvek potencira kako penzioneri imaju najveći rizik od siromaštva, a zaboravlja se činjenica da mladi u toj starosnj kategoriji 18 – 24 su i dalje u potpunosti finansijski zavisni od roditelja, jer posla dostojnog ljudskog bića nema! A u slučaju da sutra roditelji nestanu, šta onda? Od čega će ta deca živeti? Država nema mehnizam zaštite egzistencije sopstvenih građana!!!
Dosta je bilo SNSovih laži i obmana!
Mladi od 18 do 24 imaju vrhunac radnih sposobnosti i još uvek ,,svež,, mozak da uče nešto korisno na tržištu radne snage. Čak iako su potrošili godine učeći nešto što u normalnim zemljama studiraju deca bogataša. Roditelji su im još dovoljno mladi da mogu biti samostalni pa ne moraju birati da li da ih prepuste sudbini te budu neljudi ili da se ničim sem njima ne bave. 382000 starijih od 65 godina nema nikakvu penziju,lekovi su višestruko skuplji od hrane,a ako još žive u malom naseljenom mestu lekar im može biti kilometrima daleko. svakodnevno im upadaju na imanja,a nije legalno da se oružjem brane . Mislim da je druga grupa veoma ugrožena,a pred prvom su maksimalne mogućnosti izbora.
Ponovo pitanje, kada DJB misli da se oglasi povodom skandala u Novom Sadu ? Da li ste Vi svesni da smo u NS DRUGI po snazi , da smo posle SNS dobili NAJVIŠE GLASOVA, ti glasovi traže objašnjenje zašto se deo naših glasova prelio na JS – ko je krivac. Čuveni softver ? Ucena ? Molimo i zahtevamo ODGOVORE !!!!
Почните да користите инфо-графике за овакве ствари. Прегледније је и лепше за шеровање. Уверен сам да би такви чланци били вишеструко пута читанији.
Tekst je odlican. Treba napomenuti da je starijim licima i penzionerima “odrzavanje” skuplje i cesce. (Kao starom automobilu)Troskovi Lekara, lekovi, domovi za stare, nezaposlena deca i unuci. A sramota je cak da kazu da zele negde da otputuju, da budu srecni..Mogu da umru ali da zive…
To uopste nije tacno, jer mladi pocinju tek zivot, u 99% slucajeva treba da se osamostale a nemaju naravno para ni za kredit ni za kiriju, jer ne mogu da nadju posao. U najvecem broju slucajeva penzioneri ipak imaju svoje nekretnine, i to cesto dosta vece nego sto mogu da odrzavaju (sto je i ocekivano, jer su pre imali porodice u tim stanovima). Cesto se desava da “mladi” zive sa roditeljima do 40-e , iako iskreno to tu nije sasvim krivica ni u siromastvu vec i u mediteranskom mentalitetu, i dalje nam stari ne olaksavaju zivot sa tim.
Isto tako kao sto starima trebaju lekovi, treba i mladima 1000 stvari “za odrzavanje”, jer je izmedju 20-30 godina obichno to vreme kada se osamostaljujes i osnivas svoju porodicu. Naravno sada se i to menja, pa sam skoro video “devojacko vece” sacinjeno od “devojaka” od 38 godina
Od tih penzionera smo od tih starih jedino dobili tu propalu Ponzi Shemu zvanu Socijalizam gde nam nista nisu ostavili iza njih osim razrusene zemlje i racuna za njihovu negu. Cak i danas glasaju najvise za Dacica i Vucica i srozavaju nas dole, a ne ucestvuju u podeli rada uopste.
I pre nego sto mi neko kaze kako su sve oni sagradili sto postoji u ovoj zemlji, da vam odgovorim da su sve stigli i da uniste.
Uopste mi ih nije zao, zanju ono sto su kao cela generacija sami posejali.
@Dule
“Od tih penzionera smo od tih starih jedino dobili tu propalu Ponzi Shemu zvanu Socijalizam gde nam nista nisu ostavili iza njih osim razrusene zemlje i racuna za njihovu negu”
Da. U tačno je, da su nam ostavili “razrusene zemlje…”
Samo – tada više nije bilo “Socijalizam”.
Dok je bio “Socijalizam”- zemlja/Jugoslavija i SR Srbija i ostale SR/ nisu bile “razrusene “.
Za one koji se ne sećaju tog perioda, jednostavno se uputiti u izvore koji govore, ilustruju, prikazuju, pišu o RAZVOJU, PROSPERITETU (ovo navodim bez ironije i bez iluzija) države zvane DFJ, FNRJ, SFRJ.
Rušenja su izazvale neke druge ideologije i drugačiji politički koncepti. I na tom osnovu – i druge društvene vrednosti.
Ne Socijalizam.
Skoro sam čitao ovaj text (nisam zapisao autorku-/moja greška i izvinjenje istoj/) svideo mi se ( a i da malo relaksiramo temu) pa uz dosta nostalgije, podsećam što je ( između ostalog!!!) bio taj recimo naš, “Socijalizam”.
„Rock ‘n’roll u moje vreme
U moje vreme uz „lee“, „super rifle“ i „levis“ farmerke išle su „adidas“ patike i indijske sandale, Leonard Koen, Pit Siger, Arlo Gatri, J.J. Cale i Tom Vejts, T – shirt sa blesavim natpisima, inter-rail karte i vreća za spavanje, Australijska proza Frenka Murhausa, filmovi a la ” JAGODE I KRV” grčki hosteli ( u kojima su farmerke služile umesto pidžame), prijatelji po celom svetu.
Urbana kulturna scena nije bila osobito zagađena novokomponovanim šitom, a ljubitelji ”otkidanja” uz narodnjake bili su svet za sebe zastupljen u domaćem filmu, prigradskim kafanama i nekoliko puta godišnje na poselima u Domu sindikata. Na ulici ih je bilo jednostavno prepoznati i u farmerkama; preferirali su štikle i ”talijansku džins” upicanjenost, ili pak kulovsku razdrljenost sa zulufima širine zvona na nogavicama.
Sve što su mi pričali o svili doživela sam sa farmerkama. Leti su me hladile, zimi grejale; ne ponovljive i vanvremene. U mojim omiljenim ”lee” farmerkama sa tregerima visila sam na koncertima Džonija Štulića i ”AZRE”, Dada Topića i ”Time”, ali i Oskara Pitersona, Tine Tarner, Erika Kleptona i Ravija Šankara.
Uživo, u Beogradu (beše normalno).
U farmerkama, tenis patikama i sa glavom punom Rock’n’rolla- ksenofobija je bila nepojamna, a bilo kakva rasna, verska, etnička i nacionalna arogancija odvratna. Moja džins generacija uživala je da bude građanin sveta.
Novi klinci u džins ambalaži, nažalost, i ne znaju kakav je ukus tog osećanja. Jer, em je sve razbucano, em se razbucano prikazuje kao normalno, a plivuckanje u nacionalnom akvarijumu iz kojeg svaka budala kad joj kresne može da ispusti vodu- dođe mi kao vrhunac. Takav idiotizam može da proguta samo onaj kome planetarna rock kultura nikada nija značila ništa, kome nije trulo da sluša folk pevaljke u kombinaciji sa električnim tamburama. Deca folka misle da su ”cool”.
Siroti, i ne znaju da nisu. Okreni-obrni, oni su ipak i samo kul(ovi).“
Pažnju mi je, između ostalih podataka, privukao deo teksta u kome se kaže: “Naime, Republički zavod za statistiku smatraće vas bogatim ako – živite sami i raspolažete sa više od 14.920 dinara mesečno…” Pa, živim sam i imam penziju od 15.200 dinara, dakle – bogat sam! Stvarno, da li sam bogat? Ne bih rekao – za komunalije, telefon, internet i sl. mesečno moram da izdvojim tačno 15.200 dinara, dakle u dinar tačno celu penziju, dakle ne preostaje mi ni za hleb, a o mleku i da ne govorim. Ispada da je, po tvrđenju Republičkog zavoda za statistiku, bogat onaj pojedinac koji može da plati komunalije, ali od svojih prihoda ne može ni da jede. Kakva je to statistika kojom se gladni ljudi proglašavaju bogatim? Očigledno – lažna, ali ne samo to: tom i takvom statistikom od vas neko neprestano pravi budalu, vređa vas besmislenim tvrđenjima, poriče stvarnost i nesporne činjenice… To nije statistika, to je otvorena zloupotreba statistike, a u suštini njena jadna simulacija.
Granica gladi je 2US$ dnevno po osobi za prehranu.
Ako zanemarimo ovu očito budženu statistiku i pretpostavimo da oba roditelja rade sza platu u proseku 25 000 RSD imaju dvoje dece, i plaćaju kredit za stan 150 US$ + komunalije oko 150 USD (grejanje, struja, TV) kao porez na stan 50 US$ kvartalno+registracija za auto oko 20US$ mesečno ostaje za hranu + ostalo tada oko 150 USD:4 =40 US$ mesečno po čoveku što je 1,33 US$ dnevno ZA HRANU+HIGIJENU+ODEĆU,OBUĆU, ŠKOLU…
SRBIJA GLADUJE!
Šta ako radi samo jedan roditelj? A šta ako ne radi ni jedan, što je realno imajući u vidu talas otpuštanja + propadanje privatnih firmi.
Socijalne tenzije rastu!
Zaboravio si dodati i 26 milijarre dolara duga
U sve statistike nisu ubrojane doznake rođaka iz inostranstva i procenat stanovništva koji od toga živi.
Ima veliki procenat tog stanovnista. Zalosno je da covek koji je ceo zivot radio i stekao ovu ”bogatu” penziju place kada mu se televizor pokvari jer nema para da ga popravi ili kupi drugi. To je sklika Srbije.
Inace jako mi se svidja tekst, samo tako nastavite, ubacite malo grafikone i ako moze linkove ka podacima odakle ste uzeli da mozemo i mi da pogledamo.
Nisu ubrojane doznake iz inostranstva. Pisao sam već da Vučić drži roditelje kao taoce reketirajući ih a deca iz inostranstva moraju da pomažu da im roditelji ne odu na doboš. SRAMOTA!
Evo dokaza da Srbija gladuje:
“Novopazarski gimnazijalci na nastavu idu s maskama na licu. Besni su što se od njih krilo da je četvoro đaka zaraženo TBC i da je još dvoje na ispitivanju
Mislili smo da je tuberkuloza davno iskorenjena, ali nije! U Novom Pazaru je četvoro učenika trećeg razreda gimnazije obolelo od ove zarazne i opasne bolesti.
O ovome se skoro mesec dana šuškalo u tom gradu, ali istina se skrivala. “
@Jelena Janković, dipl. ekonomista
Poštovana tema po svojoj aktuelnosti je za pohvalu.
Divno je što citirate Andrića. Stvarno siromaštvo se ne može sakriti.
Ja ću poći od još starijeg i težeg pitanja koje je postavio Serevantes u svom remek delu -DON KIHOT- .
Serevantes pred čitaoca postavlja nadvremensko pitanje, MOŽE LI SIROMAŠAN ČOVEK DA BUDE DOBAR ČOVEK ?
Naše doba se dijametralno suprostavlja tom pitanju postavljnom još u 16-om veku.
Naši svremenici zauzimaju potouno suprotan stav. Mi danas nastojimo da moralne vrednosti opravdamo količinom materijalnih dobara stečenih lakim radom. Taj ljudski nagon za sticanjem materijalne sigurnosti je tekovina progresa koji nema veze sa moralnom principima.
Vi ovde navodite statističke podatke. Uredu, to rade svi. Danas statistika je zloupotrebljna, ne od vas, već od naručilaca podataka.
Danas statistika naroćito i socijalnoj sveri je dobila negativan lik. Ona je postala, tačan zbir netačnih podataka, i služi za manipulaciju.
Bolje bi bilo da ste uzali svetsku statističku tabelu gde su podaci daleko realniji. Evo lepog primera koji je izneo veliki filantrop Bil Gejts.
On kaže da danas su 2 dolara granica preživljavanja jedinke.
Ja ću biti konkretniji jer sam u ovoj oblasti teoriju zamenio praksom. Mora se, jer nužda zakon menja. U Srbiji ima 4 miliona ha neobrađene plodne zamle. Ovaj podatak izgleda ogroman ali tako ga statistika prikazuje. Mladi odlaze i inostranstvi da bi prali posuđe i radili na parkingu. Glupost. Svoju zamlju neobraditi a ići dase bude sluga i potcenjen i građanin drugog reda. Ko svoju zemlju zapusti on je i gubi, jer čije je stado on će je i obrađivati.
Na drugom kraju gluposti,momci i devojke, da bi bile fizički izgledali savršeno a šupljo, idu u teretane i tamo plaćaju svoj znoj muku i rad da bi iz sebe izbacili gnav, mržnju, nespokojstvo, nezadovoljstvo, hiljde kalorija nagomulanih masnoća proteina, šećera i čega sve ne, gledajući razne farme, slušajući muziku i maštajući o nekim sretnijim vremenima koja bez direktna samoakcije nikad neće doći.
E politika DJB bi trebala da se bavi ovim zabludama mladih,
E to je već taško, izuzetno teško. Posmodernizam uzima svoj danak u ljudskoj zabludi jer lenjost je majka svih greha.
Evo jednog pozitivnog primera naše gore list,Novaka Đokoviće Srbina koji je uspeo svojom snagom volje da se popenje na tron super heroja današnjice. Donira ogromana sredstva školama, bolnicama., obdaništima, da zadrži narod na ovim prostorima.
Najproduktivniji i najvredniji Srbin on je prevazišao svoje mogićnosti trijumfom svog duha.
Ovo pisem onako iz glave ali ovde se nalaze putokazi koje sam ja razumeo u onih 20 načela progrema DJB.
Plašim se da ćemo plesati smo jedno leto jer smo obukli tesno i idealno odelo ukrašeno krasnim načelima.
Odelo je očito tesno i neprijatno se osećamo slutimo da će pući pri prvom saginjanu.
Pozdrav Jelena
Браво за текст!
Ja dobro zaradjujem, ali ne drzim nikoga za taoca vec se posteno bavim svojim biznisom i podrzavam pokret DJB! Mislim da nije u redu da sve “nesiromasne” ljude stavljate u isti kos i nazivate nekakvim otmicarima. Tekst je suvise populisticki za pokrek kakvim se DJB predstavlja. Drzite se cinjenica, manite se kvalifikacija. Hvala.
Molim vas obratite paznju kada se ide na vas sajt preko mobilnog daje gresku da znate.. Popravite to !
Kao što sam permanentno ukazivao, poslednji put to i naglasio u jednom od prethodnih tekstova (mandatar nastavlja da obmanjuje gradjane), neću čitati one tekstove koji plivaju vodotokovima koje im je (Djb-u) izgradila vlast. Naslov, prva rečenica – dovoljno za preskočiti. Srozavanje jedne onako, rekao bih, solidne idejice (19 od 20 tačaka), koja i nije baš (politički i ekonomski) ni bila “moćna”, jasno je to bilo i na startu, ali, eto, “mirisala” je na nešto novo, delom drugačije – se i dalje ne zaustavlja. Nametnuta pravila igre, Djb i te kako poštuje: populizam, rasprava i kontrapljuvačina sa vlašću se nastavlja. “Uspešno”. Gotovo svi prethodni tekstovi objavljeni na ovim stranama su (njihovi “autori”, Djb i, pre svega, Radulović) spremno zaplivali tim blatnjavim vodotokovima. Nižu se odgovori na pljuvačinu vlasti, stalno ukazuje na – kontramitinge, rekla-kazala-brže-bolje-odmah-odgovorila, je sistem zaludjivanja, unižavanja i upetljavanja u krajnje bespredmetnu spiralu medjusobnog blatomalterisanja. Čemu? Umesto da ne ulazite u ono što je vlast sagradila kao svoj imperativ intelektualne “moći” – na jedno njihovo, mi odma’ 3 naša, kao “dokaz” ko je “u pravu” i ko je “jači” i “pametniji”, Djb uplivava i uskače u taj Vučkov sistem kao losos pri povratku na mestu svog nastanka i – uginuća. I pegla vas i potapa Vučko kao Marokanci govedju kožu u Marakešu. Umesto što ulazite u trenutna “pojašnjenja” onoga šta je on (ili oni) izgovorio protiv vas ili slagao, ili insinuirao, ili prozvao – trebate da se bavite – temama. Ne sa njim, ne sa njima – već – temama. Da na ovim stranama ne sadite kontraprimitivizam, ko laže, a ko ne, jer ovde ne dolaze onji koji mu veruju, naprotiv, već da na ovim stranama razvijete privredne i ekonomske teme, spoljnopolitičke, medjunarodne, unutarpolitičke, dakle, da razvijate svoj, a ne njegov “program”, svojim, a ne njegovim “metodama”. Da li uopšte imate spoznaju, sposobnost, kvalitet i kadar za to? Ako je suditi po svemu dosad prikazanom, mini Sns (i oni su iste bajke “bajkovali” dok nisu seli i hiruški se, poput Dačića, vezali za fotelje) je na pomolu… Isti tonovi, odgovori na (njihove) zadate “teme”… Djoković je, kada je prefurao 100 miliona dolara, odbio da priča o tome rekavši da “to nije umesno kada je u Srbiji plata 200, 300 evra”… 22h kasnije evo ga Vučko: “plate u Srbiji 401 evro”. Kako on zeva u sve izgovoreno , da odmah odgovori, iskontrira, tako i Djb… Bljak.
@ igor
Slažem se i dodajem predlog.
Naka uredništvo sajta ili pak odgovorno lice svaki drugi dan odabere neku aktuelnu temu i postavi radni nasliv na primer.
Kako unaprediti poljoprivredu ?
Sajt je otvoren za seljaka i za akademika.
E tek tada bi se videlo koliko Srbija ima pameti.
Najbolje ideje idu u prilog predlagaču za kandidaturi u odbor DJB.
Ostavite se lažnih bijografija, Klasnih tazlika. Nabeđenih intelektualaca. Falš biznis mena, itd,
Samo rešenja problema imaju prođu u zdravum pokretima.
E to je direktna demokratija kad ja mogu da kažem svoje a bolji da to ospori a ja da mu se zahvalim, što sam nešto naučio.
To sam sanjao sa učlanjenjem u DJB.
Još nisam napustio taj san, čim se javljam !
Kada je Vučić izjavo da bi ON, da je znao, seo u bager i rušio u Savamali, sasvim slučajno sam čuo komentar : ,,Ako su rušili, ne mož, niko da se zaj….a sa Državu. Svaka mu čast,,
Slične komentare možete čuti u svakoj seokoj kafani, svakodnevno.
Ovaj komentar sam slučajno čuo ispred jedne seoske prodavnice od lika sa flašom piva u ruci. Znate li koliko je takvih likova koji trenutno komentarišu političke događaje ispred seoskih prodavnica ili u seoskim kafanama. Na žalost, slični komentari se mogu čuti širom Srbije i u urbanim sredinama. Naročito u njihovim predgrađima.
Ispiranje mozga/mozgova preko režimskih medija i režimskih novina dalo je rezultaate. Hteli mi da priznamo ili ne, mi smo manjina. Ubedljivba većina podržava Vučića i ta podrška će potrajati. Nema nikakve šanse da SNS pobedi stranka koja nije bar u nekoj meri populistička. Još manja šansa je da Vučića pobeni intelektualac koji nije llider. Lidera Vučića može pobediti samo jači i veći lider od Vučića.
Nepoznavanje mentaliteta vaćine birača u Srbiji imaće za posledicu da nam Vučić uskoro, za godinu dana bude PREDSEDNIK.
Šlogiraću se ako se to dogodi. Nema živaca da ga gledam i slušam narednih 5-6 godina.
O ovome sto vise pisati i pricati, dati ljudima NADU i alternativu vucicevom rialiti programu. Najgore je mladim porodicama kada nemogu deci priustiti ono NAJNEOPHODNIJE i gledati ih kako pate.
I dalje nas SAMO izveštavate o tome šta “ovi” rade. Ali ja ovo znam. I svi siromašni znaju da su siromašni! I ovaj tekst bi bio sasvim u redu da je to bio uvod u priču ŠTA ĆETE VI URADITI DA POSTOJEĆU SITUACIJU PROMENITE! Očekujem od vas da ponudite ODGOVORE, da date neke PREDLOGE, da ponudite REŠENJA. Vrlo realna pretpostavka je da upravo ta sirotinja drži Vučića na vlasti, što na prvi pogled deluje apsurdno, ali nije. Kad živiš u bedi ti ne možeš da se boriš za BOLJI ŽIVOT, zato što moraš da se boriš za GOLI ŽIVOT. Zar Vučić ne ponavlja stalno kako ljudi, u fabrikama koje otvara, “rade i ne bune se”. I oni odlično razumeju tu poruku – ako se pobune neće se izboriti za BOLJI ŽIVOT, nego će ostati BEZ njega. Sve dok svim gradjanima ne garantujete egzistencijalnu sigurnost (i onda kad su nezaposleni!) oni neće imati slobodnu volju i sve dotle će vladati raznorazni Vučići.
Gordana, in medias res! Upravo tako.
Postovana Gordana, Postovani Immobil pozdrav Vama i svim ostalim.
Nekao se ne bih slozio sa Vasim misljenjem u potpunosti, tj delimicno bih se slozio.
Konkretni potezi i mere su vise desetina puta do najsitnijih detalja objasnjeni na tribinama, lokalnim TV emisijama,, predizbornom predstavljanju, NPR. Poljoprivreda. Priblizaanje novca lokalu, udruzivanje, investiranje u najpotrebnije, seme, mehanizaciju, hladnjace itd. Industrija, Izvodjenje firme na berzu, itd. Skolstvo, zdrabstvo javni sektor, sistematizacija radnih mesta, stimulativni porezi itd.
Tako da konstatacija da DJB nista ne nudi nije tacna.
Veliki broj dogadjaja u poslednja 2 meseca: glasacki listici nepostojecih osoba, sumnja na prekrajanje rezultata, Savamala, napadi na DJB, javni istupi Vucica sa fabrikovanim uspesima su stvari na koje DJB mora reagovati.
Novopridoslim na ovaj nas DJB sajt (ova 2 meseca) moze liciti da se samo kritikuje, (pa mozda cak i podmetnuti da je DJB isti kao ostali) ali tu su i stalno prisutni program u 20 tacaka, vazni clanci neki kao potsetnici a neki veoma vredni (sta je posao stecajnog upravnika) Tu bih dodao i Zahtev DJB-a za dostavljanje birackih spiskova i njihovim promenama. Kao i zajednicki zahtev RIK-u za podatke oko glasanja zapisnici itd. (O statusu ovih zahteva bih voleo znati)
E sada u cemu se slazem. Nastaviti sirenje ideja “uvodjenja reda” kao sto su to bile tribine u pojedinim gradovima, ce mozda biti smanjene, ili ce lokalni odbori DJB a preuzeti na sebe, lokalni mediji ce verovatno nastaviti da pozivaju Sasu i ostale. Ali sada i postoji i odredjeni broj glasaca koji otvoreno porazgovaraju sa svojom okolinom o idejama DJB I to je vazno i delotvorno. Jos jednom pozdrav SVIMA od Zike.
Poštovani Žiko
Očito se radi o nesporazumu. DJB je u programu naveo taksativno šta treba preduzeti da bi počeli da gradimo normalno društvo. Dakle nije poenta u DJB već kako je Gordana napisala:
“Kad živiš u bedi ti ne možeš da se boriš za BOLJI ŽIVOT, zato što moraš da se boriš za GOLI ŽIVOT.”
Zašto se živi u bedi -zbog one osobe koje je dosta bilo i zbog onoga čega je dosta bilo a što radi osoba koje je dosta bilo 🙂
DJB nažalost nije dobio tu mogućnost da primeni svoj program ove godine iz više razloga (od kojih nijedan nije prouzrokovan od strane DJB). Ono što svi mi moramo zajedno sa DJB je da stvorimo preduslove da DJB dobije mogućnost da inplementira program. Čim pre to bolje.
Postovani Immobil pozdrav Vama, Gordani i svim ostalim naravno
Lako cemo razjasniti sve nesporazume. Ja sam mozda pogresno ocenio Gordanin komentar, zbog, po meni, preostre kritike (za koju smatram da je neosnovan) da DJB ne nudi resenja u tekstu analize zloupotrebljene statistike. Gde je umesto poslednje 3 parole, poslednju mozda trebalo zameniti kracim pasusom Kako uvodjenje reda “krci” put ka za razvoj privrede, poljoprivrede, koje dovode do zaposljavanja na zdravoj osnovi. Moguce je i da se Gordana zabrinula za DJB posto realno novopridosli na ovaj sajt mogu brzopleto zakljuciti iz pregrst kritickih tekstova, gde se proziva taj koga je dosta bilo.
Recenicu koju ste citirali sam dobro razumeo, kao i sve ostalo oko ucene radnim mestima, socijalne sigurnosti, dopiranje do ucenjenih biraca (ne volim izraz biracko telo), dopiranje do ocajnih tj glasaca bez nade i svega ostalog.
Mozda bi ipak Gordana mogla da mi objasni sta je mislila, posto sam je mozda neosnovano kritikovao. Nije bilo ni ostro ni nepristojno. Bilo je samo neslaganje.
Pod 2 Kako pocinju da se pojavljuju komentari da bi citaoci vise voleli da vide resenja (novopridosli) mozda bi bilo dobro da DJB napravi 5-6 minutne “filmice” Poljoprivreda, Industrija-fabrike, javni sektor, itd. Sve ono sto je pricao na raznoraznim pojavljivanjima. Npr jkada hocu da se potsetim kako prica o uvodjenu reda odem na Bez cenzure259, sada mesam da li je na TV Apatin ili Kraljevo ili Sabac jasnije objasnio poljoprivredu, a gde je industriju itd .Jos jednom pozdrav SVIMA.
Svi mi ovde smo svesni problema sa kojima živimo kao i činjenice da je dosta bilo kretena koji su te probleme generisali i generišu. Program u 20 tačaka jasno kaže koji je jedini put uspravljanja Srbije (koja se saginjati neće).
Svaka od tih 20 tačaka ponaosob , a posebno sve zajedno jasno ukazuju na put kojim treba ići. Problem je jedan jedini: kako sprovesti tih 20 tačaka u delo?
Potpuno sam uveren da kada bi opterećenje privrede palo za trećinu ili polovinu u tom slučaju niko normalan ne bi radio u sivoj zoni. Dakle siva zona bi “pobelela”, povećala se poreska masa a samim tim porasli i prihodi. Ako bi se uz to sprovela socijalna pravda (progresivno oporezivanje) gde bi nam kraj bio, a o socijalnoj sigurnosti da ne govorimo.
Program u 20 tačaka je ono što se zove “srebrni metak” – jedino sredstvo efikasno protiv Vučićodlaka, crvenih veštica i ostalih čudovišta prošlosti.(wiki: In folklore, a bullet cast from silver is often the only weapon that is effective against a werewolf, witch, or other monsters.)
Ostaje samo jedan problem: Kako uliti razum u glave nerazumnih, ili kako čoveka koji se bori za opstanak nagnati da se bori za bolji život (kako je napisala Gordana)?
Gordana, da sam u poslednjih nekoliko meseci odsustvovala iz zemlje, da nisam pročitala šta na ovom sajtu piše i da sam preskočila predizbornu kampanju mogla bih se složiti sa vama. Dakle, na ovom sajtu i u predizbornoj kampanji su ponuđeni odgovori, izneseni predlozi i ponuđena rešenja. Kako je vama to promaklo, to ne bih znala. Savetujem vam da pročitate program DJB-a, a ako i posle toga budete nezadovoljni, jasno i konkretno napišite šta vam se čini da je nepotpuno i šta još očekujete da vidite u programu pokreta.
Mislim da uopste nije lose napisati ovakav clanak. Zaista je porazavajuce dokle nas je doveo kontinuitet pljacke drzave i naroda od 90-te do danas – bukvalno do same granice prezivljavanja! Medjutim neshvatljivo je kako narod, zabijen duboko u bedi i nemastini svake vrste i dalje cuti i trpi! Stavise i dalje postoji podosta ljudi, oko cetvrtina, kojima ni 25 godina surove realnosti, propracene praznim obecanjima, cistom demagogijom i golim lazima, koji vise veruju blatoidima i pinkovskom smecu, nego realnosti oko njih i koji i dalje glasaju za olos na vlasti.
Ovi sto cute i misle da ce se stanje promeniti na bolje samo od sebe, kao i ovi drugi, sto misle da ce oni koji su nas i doveli dovde, sada naprasno da nas izvuku iz ovog gliba nistavila, zive u zabludi – sa ovima na vlasti, kao i bilo kim od onih pre njih, moze nam biti samo gore…mi ekonomski propadamo skroz sigurno, a krediti i doznake dijaspore samo usporavaju taj put i cine, da jedna manjina propada nesto sporije od vecine ostalih.
Izvesno je, da kad bi dijaspora na samo 6 meseci prestala sa slanjem infuzije rodbini u Srbiji, zemlja bi bankrotirala. Takodje, jedna godina bez kredita i siguran bankrot…pitanje je, ko i zasto Srbiji sa ovako propalom privredom, nesposobnom da vraca uzete kredite, te kredite i dalje daje, znajuci da idu u potrosnju, a ne u neki razvoj privrede koji bi ih sutra vracao? Odgovor je jasan, svakako ne iz dobre namere, skupo ce nas oni kostati!
Gde je izlaz?
Kratkorocno, bez nekog ozbiljnog menjanja strukture privrede, tj. istrajavanju na trgovini i uslugama pretezno, jasno je da treba izvrsiti preraspodelu obrta novca i profita u zemlji u skladu sa brojem zaposlenih. Tj. ne sme se i dalje dozvoljavati da par desetina najvecih tajkunskih, monopolskih, privatnih firmi obrcu 70-ak i vise % novca u Srbiji, a da pri tom ne uposljavaju ni 10% od uposlene populacije. Obzirom da je vecina njih i off-shore porekla, oni em sto monopolom na uvozu i maloprodaji kurentne robe, guse male domace uvoznike i proizvodjace, imaju i monopolski visoke marze u prodaji, te s tim i monopolski visoke profite, a izdajnickom odlukom vrha drzave, oslobodjeni su i dvostrukog oporezivanja na ostvarenu dobit, tj., zbog placanja nekih mizernih par % poreza na dobit na Kipru, ili gde su vec osnovane, one u Srbiji ne placaju porez na dobit uopste!!!! Van pameti je da takve firme, koje 100% poslovanja ostvaruju u Srbiji i to u takvoj monopolskoj poziciji, ovde ne placaju porez na dobit?! Koliko je to stotina miliona $ godisnje manje za drzavnu kasu pokazala bi istraga, a za to je onaj, odnosno oni, koji su im u ime drzave to omogucili, dobili zestoku kintu.
Dakle, pod hitno bi trebalo staviti van snage taj propis i uvesti i off shore monopollistickim trgovcima placanje godisnjeg poreza na dobit, a onog i one iz drzavnog vrha, koji su im to omogucili u prethodnom periodu izvesti pred sud i tuziti ih za par milijardi $ koje su u medjuvremenu, umesto na drzavnim racunima, zavrsili kod tajkuna i potkupljenih politicara. Elementarni je bezobrazluk da zadriglim bikovima drzava svojim odlukama jos nabija para u dzepove, dok sa druge strane cedi suvu drenovinu kod osiromasenih malih privrednika i stanovnistva – kroz nebulozne poreze sirotinji, ili astronomske akcize na gorivo u kojima smo evropski rekorderi, smanjenja plata i penzija…off shore firma moze biti oslobodjena poreza na dobit samo ako se bavi proizvodnjom za izvoz i tako u zemlju unosi devize i kroz plate, te troskove poslovanja ih delom ubacuje u nas ekonomski sistem…to be continued.
Pozdrav svima od Zike
Clanak je odlican. Samo bih dodao aforizam Vladimira Bulatovica Vib-a
“Statistika nasa dika, sto pozelis to naslika”.