Autorski tekst Ekonomija

Glas za volontere

U zemlji u kojoj sistem ne funkcioniše, država površno ili uopšte ne obavlja poslove i usluge zbog kojih postoji, građani su neretko primorani da se samoorganizuju i da priskoče jedni drugima u pomoć, ali i da aktivnim učešćem doprinesu rešavanju problema u svojoj sredini. Volonteri su nezaobilazni činilac svih velikih manifestacija, poput sportskih, muzičkih i kulturnih događaja, bez čijeg posvećenog rada njihovo održavanje ne bi bilo moguće.

Takođe, treba odati priznanje svim onim medijski slabije prisutnim ljudima, koji svakodnevno odvajaju svoje vreme kako bi se našli na usluzi pojedincima kojima je pomoć potrebna u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, onima koji se bave humanitarnim radom ili koji pomažu u čišćenju životne sredine… Ponosni smo i što je čitav rad pokreta Dosta je bilo u prethodne dve godine postojanja zasnovan na volonterskom radu i zalaganju građana širom Srbije koji veruju u ideje i vrednosti našeg pokreta. Ovakav vid angažovanja u pravnom sistemu Republike Srbije regulisan je Zakonom o volontiranju, usvojen 2010. godine.

Zakon o volontiranju u stavu 2, član 2, volontiranje definiše kao “organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi”. Ključne odredbe ovog pojma se mogu smatrati da je volontiranje zasnovano na dobrovoljnoj bazi i da se za volontiranje ne dobijaju novčane nadoknade, niti bilo koje druge imovinske koristi. Ovakvim vidom angažovanja pojedinci ili grupa ivestiraju svoje vreme, sposobnosti i energiju radeći poslove koji su usmereni na rešavanje specifičnih problema zajednica u kojima žive i rade.

volonteri

Ovaj Zakon nije dao održiv pravni okvir, na šta je ukazivala stručna javnost, građanske inicijative i strukovne organizacije civilnog društva, s krajnjom posledicom destimulisanja volonterskog rada. Samim tim, Zakon i njegova primena dolazi u koleziju sa odredbama člana 5. kojim se volonterski rad promoviše kao aktivnost od interesa za Republiku Srbiju. Budući da je volontiranje određeno kao aktivnost od javnog interesa kojim se doprinosi aktivnom participacijom građana u društvene procese, kao i razvoju humanijeg i ravnopravnijeg demokratskog društva jednakih mogućnosti, kao i poboljšanju kvaliteta života, predlozi izmena postojećeg Zakona moraju iću u smeru relaksacije uslova za volontiranje. Volontiranje treba da prati svetske trendove u ovoj oblasti što znači nužno deregulisanje ove oblasti kako bi olakšao pristup kako volonterima tako i onima koji ovakve akcije žele da organizuju. Predlozi izmena postojećeg zakona moraju ići u smeru promovisanja volonterizma, odnosno ka olakšanju uslova za volontiranje svih onih koji imaju dobru volju da se angažuju, kao i na smanjenju birokratije i nepotrebnih prepreka onih koji žele da ovakve akcije organizuju.

Jedna od zamerki postojećem zakonu je sam njegov duh, odnosno to što volontiranje tretira kao oblik radno-pravnog odnosa, a ne inicijativu građana okupljenih na dobrovoljnoj osnovi. Njegova prenormiranost se ogleda i u tome što lica između 15 i 18 godina, kako bi zaključila ugovor o volontiranju, moraju pribaviti saglasnost roditelja, što sa druge strane nije uslov za zaključivanje ugovora o radu, koji sva lica mogu samostalno zaključiti sa navršenih 15 godina i bez saglasnosti roditelja.

Uvođenjem opšte obaveze organizatorima volontiranja da vode evidenciju o kratkoročnom i dugoročnom volontiranju, povećava transakcione troškove primene ovog zakona, a uvođenjem kazne od 100.000,00 do 500.000,00 dinara za prekršaj organizatoru volontiranja sa svojstvom pravnog lica koje ne vodi evidenciju o volontiranju u skladu sa ovim zakonom (član 28.), ako ne prijavi organizovanje volontiranja u skladu sa ovim zakonom (član 29.) ili ako ne dostavi izveštaj ministarstvu u skladu sa ovim zakonom (član 30.) dodatno destimuliše razvoj kulture volontiranja.

Zakon ne prepoznaje korporativno volontiranje, što je jedna od glavnih zamerki kompanija koje žele da organizuju volontiranje u sklopu svojih akcija. Zakon je i prema njima postavljen restriktivno i naglašeno se bavi sprečavanjem mogućih zloupotreba, a ne podrškom društveno odgovornog poslovanja kompanija, koje predstavlja značajnu odliku savremenih uspešnih kompanija koje su svesne da zavise od stanja radne snage, stabilnosti i prosperiteta zajednice u kojoj posluju i koje vode računa o ugledu preduzeća kao proizvođača i poslodavca. Korporativno volontiranje kao deo društveno odgovornog poslovanja gde postoji prostor za zaposlene da na dobrovoljnoj osnovi doniraju svoje vreme i znanje društvu, moraju biti prepoznati od strane Zakona o volontiranju, a sa druge strane ostati u pravnim okvirima koji već postoje između kompanija i njihovih zaposlenih. To znači da svaka kompanija mora biti slobodna da za sebe, sa svojim zaposlenima, u skladu sa svojim potencijalima i potrebama uredi ovu oblast i definiše način koji bi bio najefikasniji za ovaj vid volonteritzma.

Pošto je volontiranje od velikog značaja mladim ljudima, jer volontiranjem stiču nova iskustva i veštine, kao i osećaj korisnosti za zajednicu koje ovakvim angažovanjem postižu, potrebno je izgraditi i efikasan način evidentiranja volonterskog rada, koji im može koristiti za unapređenje svoje biografije ili ih izdvojiti od drugih kandidata kada konkurišu za posao. Na pojedinim fakultetima, stručne službe boduju prijavljeno volontersko iskustvo studenata tokom studijske godine u vidu ESP bodova, ali bodovi zarađeni na ovaj način se ne mogu iskoristiti kao zamena za ESP bodove zarađene polaganjem ispita ili na bilo koji drugi način kapitalizovati, te se postavlja pitanje čemu ovakva evidencija služi.

Pošto je Ministarstvo za rad, zapošljavanja i socijalne politike najavilo da će ove godine na dnevnom redu biti izmena Zakona o volontiranju, nadamo se da će u ovom procesu uključiti i civilno društvo iz kojeg ovakve konstruktivne kritike dolaze, a poslanička grupa Dosta je bilo će se u razgovorima sa građanima u Parlamentu i zastupanjem ovih stavova kada do skupštinske rasprave dođe pobrinuti da svi volonteri i organizatori volontiranja dobiju priznanje, podršku i dostojanstvo koje im pripada.

Nemanja Radojević
Predsednik mladih Dosta je bilo

Oznake
Dosta je bilo

Dosta je bilo

16
Ostavite komentar

avatar
2500
10 Comment threads
6 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
13 Comment authors
Sanja M.MilanBorislavIvanVladimir Recent comment authors
najnoviji najstariji
Dragan Djukic
Gost
Dragan Djukic

Zdravo , iako mozda ne podrzavam politiku pokreta DJB , smatram da su mnoge stvari iz vaseg programa neodrzive u buducnosti , zelim da odam priznanje za sjajan tekst o volontiranju vaseg predsednika mladih . Kao neko ko vec deset godina radi u organizacijama civilnog drustva , kancelariji za mlade , pa ponovo u organizacijama civilnog drustva video sam kakve probleme pravi ovaj zakon o volontiranju . Smatram da blizu , vec u R.Srpskoj imamo mnogo bolji model Zakona o volontiranju koji bi bio primenjiv u Srbiji . Srdacan pozdrav

Rajko
Gost
Rajko

Odlličan tekst i inicijativa i ideja. Po meni, nedostaje samo konkretan predlog tog „efiksanog načina evidentiranja volonterskog rada“ i to je to.

Borislav
Gost
Borislav

Vrlo dobro. Ovo je dobar početak za raspravu o volontiranju i pripremu javnosti i poslanika o izmenama zakona za koji se slažem da je prilično neprimenljiv.
DJB treba da ovaj autorski tekst postavi kao početak rasprave na nekom web site-u zajedno sa sadašnjim tekstom zakona i eventualnim već urađenim predlozima za njegovu izmenu i poboljšanje.
Potom treba da organizuje otvorene rasprave u gradovima i opštinama gde se za to pokaže interesovanje. Ove rasprave treba da vode moderatori i facilitatori ko osobe sposobne da formulišu zajključak ili zaključke koji bi se potom objavljivali na web site-u. To bi služilo da se svi upoznaju i daju svoje primdbe, komentare i sugestije. Na osnovu toga moderator bi sačinio zajednički zaključak. Ovaj zaključak bi bio obavezno štivo za poslanike u pripremi za skupštinsku raspravu (poslanici bi svojim učešćem u javnim raspravama i na web site-u uticali na oblikovanje zaključaka. Na taj način bi poslanici DJB mogli kvalitetno da utiču na izglasavanje novog zakona.
Ukoliko Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalne politike ne pokrene izmene ovog zakona to na osnovu ovih rasprava može da pokrene poslanička grupa DJB.

Jovan Grahovac
Gost
Jovan Grahovac

O, Isuse! Evidentiranje volonterskog rada!

Dakle kod nas stvarno zakoni ne postoje da bi regulisali bilo šta nego samo za reketiranje. Ne možeš ništa dok ne dobiješ neku dozvolu i ispuniš neke „norme“ i svugde neki pečat i mogućnost da ti se neko natovari na vrat i maltretira te. Umesto da bude dozvoljeno sve što eksplicitno nije zabranjeno kod nas je izgleda sve u startu zabranjeno dok ne ispuniš neke mutne uslove i ne ispoštuješ neki zakon. Kod nas bi i Internet zabranili da je tu nastao jer kako to da neko radi nešto što nije zakonom dozvoljeno? Da li mogu stanari da se organizuju i posećuju starije i ugrožene komšije ili da čiste đubre oko zgrade? Ne daj Bože da nije u neko tefterče napisano ko je koliko sati bio aktivan i da se zna tačno šta su građani radili… a i da je to neki pečatar odobrio!

Tačno da poželiš da neka nova vlast stavi SVE zakone van snage i počne sve iz početka po principu samo ono neophodno i minimum minimuma. Nikoga ovaj haos od zakona ne štiti, a ponajmanje običan narod, radnike, poljoprivrednike, i penzionere.

PS Pogledati samo svu građevinsku regulativu i provozati se onime što se nekada zvalo Zvezdarska šuma a sada liči na Faludžu ili Kinšasu.

Borislav
Gost
Borislav

Poštovani,
Moje insistiranje na raspravi o svim društvenim pitanjima nije slučajno.
Evidentiranje volonterskog rada ima svoje i negativne i pozitivne aspekte
Pozitivan aspekt je da volonter može da prikaže kasnije gde i koliko je volontirao što mumože biti vrlo korisno u budućoj karijeri.

goran
Gost
goran

Tako je, samo su jako bitni razlozi evidentiranja, način evidentiranja i posledice neevidentiranja.

nn
Gost
nn

Ko evdentira ove sto organizuju,kobasijade,kupusijade,teferice,kosidbe,prela,koji god sajt da otvoris sijaset manifestacija,muzika,kolo,jagnjetnina,satre,narod se veseli a vi samo kukate kraj kompjutera.
Imlek organizuje,“moja krvica dani porodice“nesto se odvija,ovi DJB-ovci ni jedan dorucak sa Sasom u prirodi nisu u stanju da organizuju,sitisnuli se,scholdi moraju da se obrcu.
Koliko su kukali na ovaj kontra mitigng,sta se desilo,nista.Potrosili su koju crkavicu,profitirali su sitni trgovci.
Secam se nekih mitinga onomad,jedino su profitirale cure iz Beograda,kacile su neke znacke(iz podruma) mitigasima,ovi su onako spontano njih cascavali.Cure se vrate u prestonicu punih dzepova ,kupe virsle sa jogurtom bez fiskalnog racuna,zlo za budzet.
Danas kosidba u nekoj Busiji,dosao Maldenovic,janjci se okrecu,Dacic nije mogao doci zbog nekih Kineza.

Borislav
Gost
Borislav

Poštovana(ni) nn,
Volontiranje je normalna stvar u svakom društvu. I organizovanje etno muzičkih festivala hrane, muzike i ukrasnih predmeta odvija se uz mnogo volonterskog rada. To pomaže lokalnoj turističkoj ponudi i stvara mogućnost za povećanje prihoda. Ovaj deo vašeg komentara razumem.
Međutim ostatak nisam. Molim Vas mi ga pojasnite kako bih mogao da eventualno dalje učestvujem u raspravi o volonterskom radu.

Jovan Grahovac
Gost
Jovan Grahovac

Naravno, ali ko god je volontirao može to lepo da navede u biografiji sa par referenci osoba koje to mogu da potvrde. U normalnom, slobodnom društvu bi to bilo dovoljno, a da se država bavi onim što treba da se bavi, recimo kakvi su nam putevi, škole, sudovi…

svetlanast.
Gost
svetlanast.

Ocigledan dokaz da SNS drzava Srbija ne funkcionise je i nemocna vlast koja umesto da resava probleme, zamajava narod i organizuje KONTRAMITING, u pokusaju da probleme „zatrpa“.
Sto se tice volonterskog rada, i pored svih mana koje su imale mesne zajednice u proslosti, bile su i mesto na kome su se okupljali volonteri cesto veoma strucni u raznim oblastima.
Saradjivali su sa centrima za socijalni rad i Crvenim krstom, pa i sa skolama, pre svega oko pomoci Romskoj deci, pa u protivpozarnoj zastiti, uredjenju naselja, setimo se NATO bombardovanja i organizacije sklanjanja, civilne zastite…
Kad je DS preuzela vlast u Beogradu /verovatno je slicno bilo i u drugim sredinama/ „strucnjaci“ DS su umesto ZAJEDNICE GRADJANA, kako su mesne zajednice bile definisane zakonom, mesne zajednice pretvorile u produzenu ruku opstina, da bi ih lakse kontrolisala.
Tako su nestale i mesne zajednice i ogroman volonterski rad u mnogim oblastima.
Najlepse sada, u ovim protestima gradjana su mladi ljudi, toliko mladih nije bilo ranije.

igor
Gost
igor

Evo i jedne pohvale za tekst. Iako tema nije udarna, niti približno bitna poput sijaset važnijih, nije i nevažna. Medjuitm, pored neophodnosti kojim se tekst bavi, a vezano za sticanje iskustva (mladih) volontera, treba imati na umu i činjenicu (od koje je „strahovao“ i postojeći zakon) stvaranje ogromnog polja zloupotreba – crnog tržišta radne snage (neuplaćivanjem doprinosa). Zbog toga, postojećem zakonu treba pristupiti – sveobuhvatno. Uvesti jasna pravila igre, ograničenja, i odgovarajuću kaznenu politiku za zloupotrebu. Naša država je šampion u donošenju zakona koji gledaju samo na jedno „oko“. Samo da ne bude kao dosad – novozaposlenom koji pojma nema i kome trebaš da se posvetiš, da ga obučavaš, gubiš vreme na njega – plata i doprinosi – shodno postojećem zakonu – idu odmah. Gomilaš gubitak na školovanoj, ali neupotrebljivoj neznalici. S druge strane, ako se otvori široko polje volonterskom radu, bez striktnih determinanti, cvetaće rad na crno. Zato – sveobuhvatan i promišljen pristup.

Srdjan Vlaskalic
Gost
Srdjan Vlaskalic

NIje ovo inicijativa DJB, al lepo sto prepoznaju znacaj i sto ce poddrzati. Argumentacija za ista kao i sa kojom smo isli prema MInistarstvu kad smo lobirali za izmene. OCD su dakle vec pokrenule inicijativu i izdjestvovale formiranje radne grupe sacinjene od predstavnika OCD inicijatora i predstavnika zainteresovanih strana (MInistarstava, Kancelarija za OCD…). Odrzan je i prvi sastanak radne grupe, ali naisli izbori pa sve stalo i ceka se formiranje Vlade pa cemo inicirati nastavak rada.
Srdjan Vlaskalic
predstavnik NAPOR-a i SEC-a u radnoj grupi

Vladimir
Gost
Vladimir

Tema je prilično interesantna, ali moram ukazati na neke koncepcijske greške u tekstu.
Pre svega Zakon o volontiranju ni u kom pogledu ne reguliše volontiranje kao radnopravni odnos. Radnopravni odnos se uspostavlja isključivo ugovorom o radu, što ovde nije slučaj. Takodje, postoje bitni elementi radnog odnosa koji takodje nisu ispunjeni. Na primer, oneroznost.
Drugo, i za maloletnike od 15 do 18 godina koji žele da zasnuju radni odnos je potrebna saglasnost roditelja i nalaz lekara.
Zakon o volontiranju Član 11
Volontiranje može da obavlja lice koje ima najmanje 15 godina života.
Lice mlađe od 18 godina života može da volontira uz pismenu saglasnost roditelja ili staratelja.
Lice mlađe od 15 godina života može biti uključeno u obavljanje vaspitno-obrazovnih volonterskih aktivnosti, u skladu sa propisima o obrazovanju i vaspitanju i ratifikovanim međunarodnim konvencijama.
Volonteri ne mogu raditi na poslovima koji su opasni za život i zdravlje ili se obavljaju u uslovima opasnim za život i zdravlje.

Zakon o radu Član 25
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.

Kada uporedite ova dva člana suštinski se ne razlikuju. Postavlja se pitanje čemu treba dati prednost. Moje lično mišljenje je da treba tražiti saglasnost, posebno u današnjim uslovima kada ne živimo u tako harmoničnom i poštenom društvu. Ono što bih možda bilo dobro jeste mogućnost da u slučaju ne davanja saglasnosti za volontiranje ili povlačenja iste uvede posredovanje Centra za socijalni rad. Kao vid procene i savetovanja da maloletniku u posebnim situacijama ipak treba dozvoliti da volontira.(isto se odnosi i na zasnivanje i prestanak radnog odnosa)
No, osim ovih napomena na tekst ima i dosta dobrih ideja. U potpunosti se slažem da se u ovom zakonu previše insistira na formalnostima. Može se na dosta bolji i slobodniji način regulisati. Pozdrav i nadam se da autor neće zameriti na kritici. 🙂

Ivan
Gost
Ivan

Pa naravno, ovo je strategija kojom ce da prikupe liste ljudi koji volontiraju za politicke partije koje su protiv rezima

Milan
Gost
Milan

Malo izvan teme, ali samo da javim:
Upravo su tri autobusa puna putnika u organizaciji SNS-a krenula iz Paraćina na doček predsednika Kine u železari u Smederevu. Tri puna autobusa članova SNS-a iz Paraćina – iz grada u kojem ubedljivo pobeđuje Demokratska stranka još od septembra 2000 (!) Ovo su SNS-ove motorizovane političke brigade koje šalju svuda gde god zatreba. A, onda Vučićevi mediji govore kako građanske proteste u Beogradu i Novom Sadu navodno dopunjuju ljudi iz drugih gradova koji su organizovano došli autobusima. Vučiću, nisi dostojan vlasti u Srbiji. Idi u neku drugu državu, pa tamo vladaj! Idi u svoju omiljenu zemlju „Dr. Laza Lazarević“!