“Uobičajena skupštinska praksa” je naziv pod kojim se kriju neformalni, neregulisani postupci godinama negovani, od kojih neke mi neuobičajeni političari nikako ne možemo da prihvatimo. Stariji skupštinski “lisci” nam drže dobronamerne obuke kako je tu sve u redu, samo eto mi pošto nemamo iskustva dižemo buku ni oko čega. “Svi su se složili, još ste samo vi ostali da pristanete. Niko nije pravio probleme.” – kažu kako bi nam istakli da je nužno da se uklopimo. A, mi došli neuklopivi da budemo još neuklopljiviji i da ostanemo neuklopljeni. Mi došli u politiku sve da menjamo, a naročito neke stvari koje su se uobičajile u političkoj praksi, pa smo tako i stigli u stanje društva u kakvom se trenutno nalazimo.
U Srbiji je sasvim uobičajena politička praksa da se ljudi zapošljavaju i postavljaju na osnovu partijske knjižice i dokazane lojalnosti stranačkom lideru. Uobičajeno je da ne moraju puno da znaju o zaduženjima koje preuzimaju. Zatim je uobičajena praksa da se prave svakakve trule koalicije između stranaka, imamo slučajeve potpuno nespojivih spojeva samo da bi se došlo do vlasti. Pa je uobičajena praksa da u predizbornoj kampanji pričate jedno, a posle radite šta vam je volja. Uobičajeno je da političkoj stranci osnova nastupa ka građanima bude princip na temu kojeg nema ni jedan rezultat 25 godina. Mogli bismo do sutra ređati šta je sve uobičajeno, a nema smisla. Poenta je – uobičajeno ne znači i ispravno.
Pre par dana smo, na čuđenje verovatno svih poslanika i skupštinskog osoblja odbili da prihvatimo nekoliko plaćenih funkcija. Krajnje neuobičajeno za Srbiju, složićete se. Nama sasvim logično da nećemo ni za pare da sedimo u odborima za koje se nismo kandidovali, a nismo se kandidovali zato što se ne smatramo kompetentnim za rad u njima.
Prvi put smo o temi odbora kontaktirani od strane šefa poslaničke grupe SNS-a koji je skrojio listu po kojoj nam pripadaju odbori koje on smatra da treba da dobijemo. Ponuda je bila “uzmi ili ostavi” i stigla je na mejl našeg poslanika koji nije šef naše poslaničke grupe. Ovo je imalo niz taktičkih grešaka.
1. Nije nadležnost šefa poslaničke grupe bilo koje stranke da definiše odbore, već je to nadležnost predsednika Skupštine
2. Poslovnik kaže da se odbori popunjavaju kroz dogovore, a ne ultimatume
3. Pregovori se vrše sa predsednicima poslaničkih grupa, a ne kome sa kim padne na pamet.
Trostruki faul!
A, uz to je vrlo očigledno da biografije naših poslanika u opšte nisu uzete u obzir u tom bahatom odlučivanju. Biografije – ono što je nama najvažnije! Naše kvalifikacije da se bavimo određenim temama nisu ni analizirane.
Politika pokreta “Dosta je bilo” kaže – za sve javne funkcije je potrebno odabrati najbolje ljude, za svaku funkciju izraditi opis kvalifikacija i radnog iskustva najadekvatnijih za njeno izvršavanje. Držati se logičkih kriterijuma pri odabiru izvršilaca, zasnovanih na zahtevima posla koji se pred budućeg izvršioca postavljaju. Smatramo da je jedan od razloga što nam u Srbiji ide ovako loše baš taj što se preko stranačkih linija vrši negativna selekcija izborom lojalnih, bez uske veze sa njihovim kvalifikacijama i sposobnostima. Zbog činjenice da su partije pojele državu ovakvim kadriranjem, iz Srbije se iseljava ko god može, jer su šanse za posao za onog ko isključivo kvalifikacijama i radnim iskustvom želi do njega da dođe skoro nikakve. E, to bi mi da menjamo, baš tu uobičajenu političku praksu. Zato smo krenuli od sebe i svog najužeg okruženja – Skupštine Vojvodine.
Kandidovali smo naših 7 poslanika za rad u odborima usko u skladu sa njihovim znanjem, obrazovanjem, radnim iskustvom. Nakon što smo dobili SNS-ov ultimatum, Generalnom sekretaru skupštine smo uputili precizan dokument našeg predloga članova odbora iz naše poslaničke grupe na kojem smo napisali obrazloženje zašto te ljude kandidujemo (zato što su za temu stručni i u oblasti imaju iskustva), a zašto za pojedine odbore ne kandidujemo nikog (zato što nemamo takve stručnjake u poslaničkoj grupi). Hteli smo da naši najbolji ljudi idu u odbore za koje su najbolji. Rečeno nam je da nije bitno to što naši poslanici ne poznaju temu kojom treba da se bave, oni će polako ući u problematiku. Pitam se da li bi se vozili običnom autobusom čiji vozač polako ulazi u problematiku na auto putu!? Da li biste prihvatili da vas leči neko ko samo želi jednog dana da bude lekar!? Zašto je onda uobičajena politička praksa da političari ulaze u problematiku tako što uzmu poluge u ruke i donose odluke od uticaja na živote građana!?
Verovali ili ne, nisu verovali svojim očima da ćemo mi u stvari reći NE! Rekli smo im upravo to.
Ishod je sledeći: Prihvatili smo samo mesta u odborima za koje smo se kandidovali, a koja su se slučajno paralelno našla i na SNS-ovom ultimatumu. Odbili smo mesta u odborima u kojima bismo bili beskorasni finansijski teret za građane, zato što uobičajena skupštinska praksa da se funkcije grabe po svaku cenu nije prihvatljiva za nas. Pokušaćemo da se izborimo da naš politički princip jednom postane uobičajena politička praksa, ne samo za odbore, već i sve ostale funkcije i radna mesta u javnom sektoru. Ovo ćemo učiniti zato što znamo da smo u pravu i znamo zašto se bavimo politikom. Dosta je bilo partijskog parazitskog sistema!
Svetlana Kozić
predsednica poslaničke grupe
Dosta je bilo – Saša Radulović
u Skupštini APV
volela bih da objavite koliko mesta u odborima ste prihvatili od ponudjenih sedam?
Ponuđeno je 12, prihvatili smo 7 koji su se poklopili na našem i SNS-ovom spisku i za koje smo se kandidovali zato što smo za njih stručni. Znači, ukupno smo odbili 5 odbora.
Odlično, stav koji daje nadu.. moje mišljenje je da mesto u odboru treba da bude zasluženo kvalifikacijom i rezultatima i neplaćeno.
Citiram “zato što nemamo takve stručnjake u poslaničkoj grupi”. A gde je tu provesionalan ne stranacki javni sektor?
Samo poslanik može da bude član skupštinskog odbora. Postoje neka od mesta za stručnjake, ali o tome nećemo mi odlučivati kao pokret DJB, već vladajuća većina. Poslanička mesta nisu nestranački javni sektor, ona su političke funkcije. To nije nešto za šta može da se raspiše konkurs.
Bravo !Potpuno ispravno ste postupili . Neznam na koga su mislili nepismenjakovici da obuce nase poslanike oni koji i sami ne poznaju sustinu materije o kojoj treba da donose odluke . Ali oni su navikli tako jer ispravno i posteno neznaju . Toliko od mene i ako nemam tri blage o polotici .
Generalno,ova prica zvuci ok,ali u sebi krije i jedan ozbiljno pogresan stav Radulovica koji Skupstinu pretvara u preduzece?? Naravno,ne mislim da je dosadasnja politicka praksa u toj Skupstini donela ista dobrog,odurne su mi te i takve kombinacije kako ih je posteno opisala gdja Kozic,ali misljenja sam da narodni predstavnik,dakle poslanik ili odbornik,treba valjda prvenstveno da poseduje vestinu politickog zastupanja narodne volje,koja ga je i delegirala na to mesto i uz to,najbitniju osobinu: integritet! Podrazumeva se da za taj posao budu i adekvatno obrazovani,ali pre svega da su u mogucnosti da na pravi nacin razumeju zakonske predloge iz mnogobrojnih oblasti,koji im dolaze na razmatranje odnosno usvajanje. Ocekivati da ce u Skupstini sedeti iskljucivo eksperti iz pojedinacnih oblasti je cisto zamagljivanje,kako sopstvene tako i slike koju javnost treba da stvori o ulozi poslanika. U sustini,na taj nacin se promovise navodno najbitniji kriterijum kod pravljenja listi-diploma nekog fakulteta,(to u javnosti stvara sliku o nekakvoj pozitivnoj selekciji) dok u stvarnom radu sa clanstvom i kandidatima nema pravog i iskrenog odnosa,vec se takvim pausalnim kriterijima preskace temeljan rad i priprema kandidata,gde diploma i navodna “strucnost” postaju zgodan alibi. Ako je u ranijim saopstenjima DJB i Radulovica receno da je odvajanje procenta od poslanickih primanja (30%?)namenjeno finansiranju nekakvih odbora (klubova?) koji bi kao trebalo da pripreme poslanike upravo za strucne teme,onda je ovo “biranje skupstinskih odbora prema strucnosti ili nestrucnosti” potpuni apsurd i cisto “politicarenje” sa idejom da se posalje poruka: eto,mi smo drugaciji! No,ok,verovatno legitimno je i takvo ponasanje u borbi za svoje “mesto pod reflektorima”,ali u toj ideji pogresno predstavlja stvarnu ulogu narodnih predstavnika. Na kraju,primer gospodje iz Novog Sada,nove Palmine drugarice,upravo pokazuje koliko je integritet osobe bitan,a da su diplome(pretpostavljam da je doticna takodje dospela visoko na listi zahvaljujuci “strucnosti” propustenoj kroz softverski alat) tek dopuna licnosti,(da naglasim:apsolutno pozeljna,to je van diskusije!) Toliko,pa sad…udrite! 🙂
Umalo glasah ovaj put….. srecom umalo…. godinama se podsmevam prijatelju sto je na nekim izborima glasao za Sekija pa bih i sebe morao da sam u ovom slucaju glasao. Biografije su tema slicna cenovnicima, jelovnicima i drugim glupostima. Neko je glasao za Vas i sad nas zamlacujete nicim, ubedjujuci me po ko zna koji put da se politikom niko ne bavi zarad opsteg dobra….. nemojte…..
Za uspeh i rezultate u svakoj delatnosti u društvu skoro da je najvažnija kadrovska politika. Ona mora da se vodi stručno, odgovorno i precizno. Elementi i kriterijumi za njeno uspešno vođene su mnogobrojni i kompleksni. Za to je potrebna dobra organizacija. Pokret DJB ima organizaciju u rudimentarnom obliku. Nema potrebnu organizaciju, pravila delovanja, samiim tim ni osposobljene kadrove za sprovodjenje programskih i političkih stavova za koje se zalaže. To će tek sada doći do izražaja u vršenju odgovornih odborničkih i poslaničkih funkcija. Zato čudi neaktivnost u formiranju stranke ( organizacione i kadrovske strukture) i sada i u prethodnom periodu. Već ima malicioznih komentara da nemamo kapacitete za sprovođenje ostvarenog uspeha na izborima.