У интересу је грађана да се у Скупштини разговара о годишњим извештајима Заштитника грађана и Повереника за информације од јавног значаја. Зато је формирање скупштинских одбора, који одлучују о томе да ли ће посланици расправљати о овим извештајима, веома важан корак ка томе да Скупштина преузме своју законодавну и контролну улогу. Захтевамо да се о овим важним извештајима расправља у Скупштини Србије.
После неоправдане и непримерене двонедељне паузе у раду Скупштине Србије, председница Скупштине је за данас заказала наставак седнице и конституисања највишег законодавног тела у држави. Одлагањем формирања скупштинских одбора Председница Скупштине је потврдила да намерава да настави праксу деградације скупштине и потпуну подређеност законодавне извршној власти Александра Вучића.
У претходном сазиву одбори нису разматрали годишње извештаје Омбудсмана и Повереника, тако да Скупштина већ две године није разматрала извештаје иако је на то по закону дужна и то 30 дана од када се извештаји доставе. Разматрање годишњих извештаја омбудсмана и повереника спада међу најважније ствари које би Скупштина требало да ради, ако жели да буде представничко тело.
Извештај омбудсмана за 2015. годину садржи бројне примере из којих су посланици, да су хтели, могли да виде да је обичан грађанин угрожен, да због партократије и пратеће негативне селекције нема услова за пристојно лечење и школовање, да због корупције нема основну правну сигурност. Из извештаја омбудсмана би посланици могли да виде и да се репресивни државни апарат иживљава над грађанима као у случају Савамале, да су службе безбедности под контролом неких отуђених центара моћи и ван контроле оних који су по закону дужни да их контролишу, као у случају инцидента са браћом Вучић и Мали на Паради поноса. Такође би могли да расправљају и о евидентном гушењу слободе медија у Србији, да су извештај ставили на расправу, као што их закон обавезује.
Покрет Доста је било снажно поздравља што се уочи конституисања одбора у Скупштини ипак на једном јавном скупу, у Палати Србија, чуо годишњи извештај омбудсмана.
Скупштина Србије мора да расправља о ономе што највише боли саме грађане – о стварном животу у коме страдају грађани, а богате се они који у сред ноћи, са фантомкама на главама, незаконуто руше куће које се нађу на путу том богаћењу. Покрет “Доста је било” ће захтевати да Скупштина врши своју законодавноу и надзорну улогу над извршном влашћу, да јавно дебатује о извештајима Омбудсмана и Повереника и да Скупштина не настави да се понаша као послушни сервис Александра Вучића.
Ako Skupština krši zakon koji je sama donela:
“U prethodnom sazivu odbori nisu razmatrali godišnje izveštaje Ombudsmana i Poverenika, tako da Skupština već dve godine nije razmatrala izveštaje iako je na to po zakonu dužna i to 30 dana od kada se izveštaji dostave. ”
zašto bi građani bili dužni da poštuju bilo koji zakon koji Skupština donese?
Kada Skupština pogazi zakon to je presedan na koji se bilo ko može pozvati pri kršenju zakona.
Kada Premijer ili Vlada krši zakon to je presedan takođe.
Kada Sud, pa i Ustavni Sud odbija da sudi u strahu od Vlade to je takođe presedan.
Da se ne lažemo, u Srbiji zakoni se primenjuju selektivno i važe samo za obične građane.. Neobični građani (one tajkunske kreature) su izuzeti od zakona.
Srbija nije demokratska zemlja. Mi nemamo posla samo sa partokratijom već sa mafijaškim režimom. Ako je to tako onda ne vidim način da se u regularnoj, institucionalnoj parlamentarnoj borbi išta postigne te konstatacija izneta u ovom članku
“Skupština mora”
nema nikakvog smisla. Ako Skupština krši zakon onda ona ne mora ništa. Tada stvari treba nazvati pravim imenom – DIKTATURA.
G. immobil, svaka čast i za analizu i za to što zovete stvari pravim imenom.
immobil, odličan post. potpuno saglasan.
Suština je u tome da većina može sve.
Čak i da bude rasprave, da bude kreativna i konstruktivna, zaključak koji donese ovakva skupštinska većina će se kositi sa izveštajima nezavisnih institucija.
Minimalna korist će biti samo moralna pobeda, koja neće imati veliki uticaj u javnosti, sa ovakvim medijma.
Izvinite na defetizmu. Želim vam puno snage da se borite u ovim uslovima, nisam siguran da bih je ja imao, da sam na vašem mestu.
Zato ja i nisam za aktivnu politiku…
Puno sreće.
Nije problem samo u Skupštini – CELA DRŽAVA JE TAKVA.
I to na svim nivoima vlasti, od one na koju utiče Vučić, pa do poslednje šalterske službenice ili opštinskog inspektora.
O pravosuđu da ne govorimo.
ALI TAJ PROBLEM POSTOJI ZNATNO DUŽE.
Nemojmo se zavaravati – nije to Vušić napravio. On je nasledio od onih pre njega, oni opet od onih pre i tako dalje u prošlost.
Vučić samo ništa nije uradio da se to razreši, već je još dodao svoj udeo, ali nije on tvorac.
Menjale su se vlasti na izborima, ali se u pogledu kršenja zakona od strane državnih organa ništa nije učinilo.
I upravo zbog toga se to po meni ne može nazivati diktaturom. Bilo bi malo čudno da su svi koji su bili na vlasti baš diktatori, jer kod svih je bilo ovako. A pritom svi ti diktatori su se smenjivali na izborima.
Ovo je više stvar niske političke svesti i kulture, mentaliteta koji je navikao da stvari posmatra kratkoročno, da se usmerava samo na trenutne ciljeve. I zato se politikom bave moralno najgori ljudi (čast izuzecima).
Većina naših političara su nezreli i kao političari ali i kao ličnosti. Kad se dokopaju vlasti imaju utisak da su stvari “konačno došle na svoje mesto” i da će to tako ostati, ili se eventualno vremenom poboljšati za njih.
Niko ne razmišlja o tome da će jednog dana ispasti iz igre i da će upravo ono gde je on sam kršio zakon baš njemu da se obije o glavu.
A obije mu se o glavu obavezno, jer posle njega dođu isti takvi, koji opet zakone tumače prema svojim trenutnim potrebama i sve u krug.
I zato je potrebno da neko taj začarani krug prekine.
Poštovani Oče, evo opet mene 🙂 Istina je sve što ste rekli, birokratija je uvek funkcionisala tako, ali DJB i jeste tu da ukaže na to kako bi trebalo ili čak moglo da bude kada bi se sistem uspostavio. A što se Vučića tiče, titulu diktatora sigurno nije stekao nasledivši problem koji pominjete, već svim ovim svakodnevnim zlodelima koje čini ovoj zemlji i narodu. (da ne nabrajam, svaki dan se bavimo ponekim)
Ako Vam se reč “diktatura” ne čini prikladnom, možda možemo da pogledamo pod “stvarna autokratija” ili “totalitarizam”.
Slažem se da je AV nasledio mnoge stvari, pa i taj nesrećni Poslovnik Narodne skupštine. Ipak, mora se reći da je SNS ponašanje, prema striktnim instrukcijama AV, nešto najužasnije što nam se dogadja od 2012. godine. Već petu godinu SNS se vadi na DS (žuti) koja je sve upropastila i uništila, a nikad da doznamo od kad počinje njihova ERA i zašto nam je sve gore i gore. Jedino rešenje je da ih DJB pobedi, a da ostale stranke, sa iole demokratskom orijentacijom, pristanu na NORMALE USLOVE DJB. Ako do toga ne dodje, vrtećemo se u krug i nestaćemo kao narod ukoliko ne nestane taj circulus vitiosus. Svi koji nisu poludeli, nisu normalni u ovoj zemlji. Stoga moramo da se skupimo, transparentno dogovorimo o svemu i uklonimo ove KREATURE do sledećih izbora 2017, inače nam nema spasa.
@ Amelie Poulain
Recimo da mi “autoritarni stil vladavine” deluje prikladnije od “diktature”, makar u Vučićevom slučaju
@ Jadranka Tatić
Slažem se s vašim opisom situacije.
Naročito mi je značajno ono što ste napisali da treba u borbu uključiti ostale stranke iole demokratske orijentacije, samo da i oni pristanu na normalne uslove za tu saradnju i dalje delovanje.
Verujem da DJB prema njima treba da sprovodi jednu, da tako kažem, edukativno-emancipatorsku politiku saradnje. Tačnije da podstiče da se i te stranke pročiste od svega nedemokratskog i korumpiranog, tako da budu u stanju da i posle Vučića nastave sa normalnom politikom (naravno prilagođenom njihovom ideološkom profilu).
Saradnja sa drugim strankama će biti naročito bitna po pitnaju KONTROLE IZBORA. Na ovim izborima su sve stranke sadašnje opozicije omanule po pitanju kontrole i ako se to ponovi ne možemo da krivimo Vučića. Zato se treba pripremniti i uigrati sa ostalima dovoljno rano.
Zbog toga se duže vreme zalažem za mekši i tolerantniji ton kad se govori o drugim strankama, bez svađalaštva i uvreda. Tu naglašavam da se radi O TOLERANCIJI U TONU a nikako u pogledu odstupanja od principa.
OD PRINCIPA SE NE SME ODUSTATI, ali pritom ne stvarati ni nepreijatelje bez potrebe.
Ideja je dobra, ali ne ostvariva. Poslanici odgovaraju svojim partijama a ne gradjanima. Ja unapred znam za sta će koji poslanik glasati ili diskutovati. Prema tome ,skupština ostaje javni servis Vučića ( a i ostale vodje nisu ništa bolje). Jedino se ne zna ko će koga blatiti, jer se, kao u srednjem veku sklapaju ili rasturaju savezi. Primer je opština Zemun. Tu su naprednjaci i radikali u velikoj ljubavi (interesi im se poklapaju).
Tako je immobil-e… Zato smo ovde. Uzdamo se u DJB, ali i u građansku svest, koja nema nikakav politički autoritet iznad sebe osim savesti.
Najbolje se uvek voditi sa savesti, istinom i moralom. Mada ne mogu ni zamisliti nista sto bi moglo biti iznad savesti.