Počeću od naslova. Tu rečenicu je izgovorio Marijan Rističević, novoizabrani predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije kada sam tražio da nam se on kao kandidat za predsednika odbora predstavi. Inače Rističević je tu dužnost obavljao i u prethodnom sazivu NSRS: Ipak se predstavio i to tako da nam nikakve ozbiljne reference nije predočio, već nam je pričao o svom detinjstvu, životu na selu i svojim poljoprivrednim mašinama. Kao glavne reference navodi: broj održanih sednica odbora u prethodnom sazivu (više od 50!) i prosečno trajanje sednice od 4 sata. Nikakve druge podatke o učinku i rezultatima tog prethodnog saziva odbora nismo dobili. Očekivali smo, da nam pored svoje radne biografije dostavi i neki izveštaj prethodnog saziva odbora i tako nas uveri da je on zaista kvalitetan kandidat za predsednika.
Članovi odbora koji ne pripadaju vladajućoj većini nisu pre sednice dobili nikakve informacije o kandidatima za predsednika i njegovog zamenika. Sa predstavnicima opozicije nije bilo nikakvih dogovora pre sednice. Za sada, vladajuća većina koju predvodi SNS očigledno nema nameru da prepusti predsedavanje odborima poslanicima iz opozicije i ako u samim odborima ima većinu za donošenje odluka. Iz tog razloga “Dosta je bilo” nije podržao izbor predsednika.
Sledeće sednica odbora je zakazana za petak 1. jul. Sem dnevnog reda od nekolilko tačaka članovi nisu dobili nikakav materijal da bi se pripremili za diskusiju i odlučivanje.
Na sajtu skupštine možete videti sastav odbora, a ovde možete pogledati snimak prve sednice.
Nenad Božić
narodni poslanik, pokret “Dosta je bilo”
Zasto bi biografija predsednika Odbora za poljoprivredu Marjana Risticevica bila bolja i sadrzajnija od biografije mandatara za sastav vlade Sebije, Aleksandra Vucica?
Mozda i jeste bolja, on je sejao, znjeo, gajio stoku, ucestvovao na Farmi…
“Sledeće sednica odbora je zakazana za ….. Sem dnevnog reda od nekolilko tačaka članovi nisu dobili nikakav materijal da bi se pripremili za diskusiju i odlučivanje.”
Pre tri dana ponudio sam vam vrlo ozbiljan materijal za narednu sednicu Odbora za finansije i budžet, ali još nisam dobio vaš odgovor. Da li je u pitanju greška, prezauzetost ili ignorisanje važne građanske inicijative?
Započeli ste tekst sa sprdnjom. Šta ste očekivali, ako to zaista nije bila praksa?
Pažljivo sam odgledao celu sednicu i zaključio da Vam je vrlo pristojno izložio svoju biografiju. Naveo je sve u vezi svog školovanja, da je bio predsednik Skupštine Opštine Inđija, od kada je poslanik i da je u predhodnom sazivu Skupštine RS bio predsednik ovog odbora. Takođe se pohvalio svojim uspešnim bavljenjem poljoprivredom. Mera uspešnosti su upravo mašine koje poseduje i obrada 100 hektara, i to nije razlog za podsmevanje. U svojoj diskusiji naveli ste da broj sednica nije merilo uspešnosti rada odbora. Tačno, ali je verovatnoća mnogo veća ako se radi više. O rezultatima i radu prethodnog saziva mogli ste i sami da se informišete iz zapisnika sa sastanaka prethodnog saziva (imali ste četiri dana). Ja bih tako uradio, jer je to ozbiljan pristup poslu člana odbora.
Pošto ste se podsmevali njegovoj biografiji, ja sam pogledao Vašu.
Šta Vas preporučuje u Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu kao stručnjaka za čeličane?
Osnovali ste mali projektni biro. Kako se zove? Da li radi ili je propao.
Najviše mi se dopada: „Član sam Project Management Istitute (PMI) iz SAD, kao i PMI Serbia Chapter-a.“ Vrlo impresivno. Onaj koji pročita, pomislio bi da je u pitanju trust mozgova samo za odabrane . Ustvari to je neprofitna organizacija koja okuplja i mozgove iz projektnog menadžmenta, ali i sve druge zainteresovane koji za 159 dolara mogu takođe da postanu članovi i u SAD i u Srbiji. Verovatno da i gospodin Rističević može da se upiše.
Tako je čika Aco!
Po meni, jedini ispravan odgovor na poziv za predstavljanje bi bio:
JA SAM MARJAN RISTIČEVIĆ, NARODNI POSLANIK.
To je jedino važno i relevantno u Skupštini.
Čika Aco, lepo procenjeno. PMI je lako steći, jednostavan obrazovni program, može i onlajn i nije previše skupo. I ja mislim da je ovo bilo narcističko razmahivanje “sapunica” kvalifikacijama, inače veoma popularno među nadobudnim Srbima.
DJB bi morao da shvati da mudrost nije rezervisana samo za obrazovane, ali ne kao politički korektnu floskulu, već kao realnost života.
Fakultet može da završi svako, u Srbiji čak i doktorat može da ima svako. Dok u naprednijim zemljama postoji korelacija između opštih sposobnosti i nivoa obrazovanja, u Srbiji obrazovanje nije svima jednako dostupno.
Dragi moji DJB-ovci,
Razmišljao sam da li uopšte da ostavljam komentar, jer sve više sumnjam da to ima smisla.
Svakako se nećete složiti sa mnom.
A komentar se tiče izrazite opsesije tuđim biografijama, koju primećujem u velikom broju tekstova koje objavljujete.
Iz nekog razloga ste zaključili da samo vi imate neverovatno briljantne biografije, pred kojima valjda svi treba da se klanjaju, pa pljujete i ismevate tuđe. Ako pogledate tekstove koji su (bar u trenutku dok ovo pišem) na naslovnoj strani ovog sajta, najveći broj se bavi nečijom biografijom i to uglavnom maliciozno.
A to je pogrešno iz više razloga.
Pre svega, vrlo je očigledno da to pitanje koristitie da omalovažavate političke protivnike.
Oni to vide i uzvratiće vam kad-tad.
Iskustvo me uči da kad god neko počne da morališe i sa tog stanovišta pridikuje drugima, neizostavno mu se desi da padne upravo na toj temi o kojoj pridikuje.
Setimo se samo crkve koja osuđuje homoseksulace, a onda se ispostavilo da u svojim redovima ima dvojicu vladika koji su takvi, pa su još i zloupotrebljavali maloletna lica za seksualne odnose.
Kad neko sebe tako postavi na visoki moralni pijedestal, postaje veoma osetljiv na bilo kakvu moralnu kritiku. Najmanja stvar će mu se uzeti za zlo, upravo zato što je to drugima nabijao na nos. Sačekajte samo da se toga sete novinari.
Niko nema savršenu biografiju pa ni vi.
Ako bi se tu pročeprkalo možda bi se moglo naći i nešto što nikako ne biste voleli da izađe u javnost.
Iskreno sumnjam da ste pažljivo proverili biografije svojih vodećih ljudi.
Ako jeste, kako se desilo da vam se one dve žene odmah posle izbora odmetnu. Ona jedna je otišla čak kod Palme!
Da li to znači da je zaključila da je Palmina biografija bolja od Raduloovićeve?
Dakle. možda je vreme da se manete čačkanja po tuđim biografijama i posvetite se tome šta ćete vi KONKRETNO da radite kad dođete na vlast. Tu ima više nego dovoljno materijala.
ima smisla to sto pricas.
Oče Makarije, DJB je jedina opoziciona snaga Srbije. Kao opozicija je dužna da kritikuje aktuelnu vlast. Jedna od mnogobrojnih slabosti aktuelne vlasti su nestručni i nekompententni kadrovi, koje na bahat i neprimeren način postavlja na odgovorna mesta. I ja sam radio na selu, čak sam i traktor vozio ali pojma nemam o poljoprivredi. DJB je u svom programu naveo sta treba uraditi kada dobiju izbore. Funkcioneri i članovi pokušavaju da objasne građanima šta treba da se ustvari uradi u Srbij, da bi živeli bolje. Zbog medijske blokade to je stvarno težak posao, ali treba biti uporan. Dakle, ne vidim u kritici ovog partijskog taloga ništa loše. A to da se funkcioneri DJB plaše kontra udarca (“Imperija uzvraća udarac”), pa to se i sada dešava. Stavovi DJB su neprihvatljivi za sve kombi partije u Skupštini, a ima ih trideset.
Ok, ajde sad stvarno dosta kukumakanja na tudje biografije; i da ste za svaku u pravu dojadi bre vise. “Nepravda, nepravda!”
Pre neki dan u parkicu, moja cerka uzela od nekog decaka poluizduvanu loptu. Odmah se tu stvorio drugi decak koji joj je tu loptu zgrabio iz ruku i demonstrativno uskliknuo “Mama! VIDI sta je uradila!!!” A nit ga se to tice, niti je zapravo video da je ONA to uradila, niti je to nesto strasno, niti ce bilo sta doprineti naduvavanju te lopte to sto je mami tako revnosno skrenuo paznju. Isti sindrom vidim i kod vas. I iskreno, pocinje da mi biva muka. Imate savrsen program, imate entuzijazam i rastucu podrsku da ga sprovedete, a vi se bavite time koliko je sednica neko u zivotu predvodio. Aman.
Već sam ranije izložio da DJB ništa neće uraditi kroz skupštinski rad. Jednostavno ideje DJB su neprihavatljive za poziciju i tkz. opoziciju (svi gledaju da se negde udenu sa lošim znanjem i kvalifikacijama, pa i lošim biografijama). Takodje sam predlagao da se formira stručni tim za probijanje medijske blokade. Društvene mreže nisu dovoljne. Treba koristiti i druge alternativne metode. Znam da to nije lako, ali je svaki problem rešiv.
Poenta teksta nije biografija Risticevica vec prikazivanje funkcionisanja partokratije. Ja mislim da je odlicno sto nas poslanici izvestavaju o ovim sednicama. Ne secam se da je bilo ko to ranije radio, da smo uopste mi kao gradjani bili upoznati sa funkcionisanjem skupstine i njihovih raznoraznih tela. Ne bave se poslanici DJB koliko je ko odrzao sednica nego se pokazuje kolicina laprdanja politicara koji nam kroje sudbinu i njihovih (ne)cinjenja.
Bez uvrede: ovo je poprilicno besmislen tekst. Koja je njegova informaciona vrednost, cemu sluzi? Da nam stavi do znanja da Vi sa potcenjivanjem gledate na Marijana Risticevica? Kakva novost…
Cujte: ponasate se kao zabavljaci. Niste zato poslati u Skupstinu, znate.