Књига Душана Павловића “Машина за расипање пара” подигла је огромну прашину у јавности због своје садржине која је истовремено крајње реалистична и прозаична и крајње сензационалистичка: Душан Павловић је у њој описао како наша држава арчи наш новац – кажем наш, јер наравно, не постоји државни новац већ само новац пореских обвезника. Већ је много тога речено о садржини и о значају ове књиге али ја желим да Машину за расипање пара представим не са становишта познавања политике и финансија, већ искључиво као неко ко се практично целог живота бави књигом и књижевношћу.
Машина за расипање пара је, с једне стране, писана по свим правилима научне литературе: систематично, са обиљем података, бројева, објашњења и графикона и цитирањем релевантних извора и литературе. Међутим, с друге стране, она не само да је приступачна и лако разумљива за просечног читаоца већ и открива ексклузиву која у Србији готово никад није виђена: она аналитички и исцрпно објашњава (погубан) начин функционисања екстрактивних институција српске државе – оних које, просто речено, „извлаче“ новац и пребацују га у џепове малобројне мањине која се тако баснословно богати. То значи да ова књига даје одговор на питање које већ годинама или, боље, деценијама мучи готово сваког грађанина ове земље који упркос даноноћном раду а неретко и обављању по неколико послова истовремено, не може да састави крај с крајем и упорно се пита ко га је и како опљачкао. Тај одговор је истовремено једноставан и невероватан. Када прочитате ову књигу, осећаћете се буквално као Дороти из Чаробњака из Оза кад је иза завесе уместо моћног и страшног чаробњака угледала обичног ситног човечуљка: запрепашћено и насамарено. Књига Машина за расипање пара разоткрива механизме „претакања“ новца који су често врло једноставни па чак и примитивни али буквално застрашујући у својој ефикасности. Иако је имао прилике да их сагледа из непосредне близине и из прве руке, Душан Павловић ове механизме описује објективно и непристрасно, без моралних или било каквих других судова и осуда. Овакав стил и приступ језиву стварност машине за расипање пара чине још уверљивијом али наравно, никаква острашћеност нити било какав наглашени тон па ни коментар оваквој књизи заиста није ни потребан: сама њена садржина у себи спаја све жанрове од драме, трилера и трагикомедије све до хорора, па и самих граница научне фантастике. А кад год прочитате одељак после којег ћете помислити „Нема даље“, дочекаће вас реченица која се са језивом учесталошћу понавља у овој књизи: „И то није све“. Такође, када се понадате да сте коначно о тој теми чули све најцрње и најгоре, дочекаће вас пак почетак наредног пасуса који често, пречесто гласи: „Ни то није све.“ Наставак замислите сами.
Што се самог садржаја књиге тиче, он се свакако мора доживети из прве руке јер га никакво препричавање не може заменити ни надоместити. Али пошто овај приказ ипак не би био потпун без бар једног одломка, навешћу један који сјајно илуструје поигравање импресивним бројкама што нам се свакодневно сервирају у најлепшем могућем светлу а које често представља најобичнију превару: „Када је министарство од службеника Сиепе затражило детаље о контроли извршавања субвенција, из Сиепе су почели да указују на новоотворена радна места: ’Захваљујући нашим субвенцијама отворено је 55.000 нових радних места.’ Заправо, то је била још једна манипулација бројевима. У ту цифру од 55.000 урачуната су 8.162 непостојећа а уговорена радна места, док је у преосталих 47.882 урачунато 31.785 радних места која ће примаоци субвенција тек отворити у будућем периоду. Заправо је било отворено 16.097 радних места. Укупан трошак који је Сиепа направила својим субвенцијама да би отворила ових 16.097. радних места био је 500.000 евра, што значи да је свако радно место плаћено 31.061 евра.“ А кад смо већ код субвенција, понекад само једна кратка реченица заиста много говори, рецимо: „Фирма ’Леона текс’ добила је 547.000 евра, иако је имала само једног запосленог“.
И, што би рекао Душан Павловић, то није све! У овој књизи наћи ћете и ексклузивне појединости из личне преписке и разговора Саше Радуловића и Александра Вучића као и других познатих српских политичара и бизнисмена, оригиналне мејлове, приказе кључних догађаја и још много тога. Међутим, најважније од свега јесте то што ће вам ова књига помоћи да схватите и разумете зашто је наша држава неефикасна а огромна већина њених грађана сиромашна. Вероватно мислите да то није лако ни објаснити ни схватити, али када прочитате Машину за расипање пара, већ ће вам штошта бити далеко јасније. Због тога је ово књига коју свако кога занима шта се то стварно догађа са нама и око нас а посебно с нашим новцем не само да треба, већ просто мора да прочита.
Александра Чабраја
народна посланица и чланица Савета за културу покрета “Доста је било”, Земун
Ako sam dobro shvatio ova knjiga bi trebalo da mi otvori oči te da shvatim da me sistem laže i krade? Ako sam dobro shvatio trebalo bi da pruži naučne dokaze, analitiku i sve ostalo kako bih se uverio da me kradu i lažu? Za to mi treba ova “knjiga”?
Ajte ovako, otvorite svoj novčanik i zavirite unutra! Ima manje no prošle godine jelte? Još je manje nego pretprošle? Sa pogledajte porez na imovinu! Duplo više nego pre par godina? Pogledajte sada cene komunalija! Op, opet mnogo više nego ranije. Cene po radnjama? Takođe više! Registracija i osiguranje automobila skuplji, doprinosi veći a kvalitet zdravstva lošiji. Pozovite prijatelje telefonom ili se sretnite sa njima pa zapitajte gde su im deca? U inostranstvu kao i vaše! Treba li mi ovakvo štivo koje Vi zovete knjigom a ja pamfletom?
Zar je autor morao postati član vlade da bi to shvatio?
Čujte, zakon o održanju kaže da je je materija pa i novac neuništiva – bar svuda sem u Srbiji. Nekud taj novac odlazi! Naš mesija je našao perpetuum mobile prve vrste (način da zaobiđe zakon o održanju) te može da učini da novac nestane ili da nas bez para nahrani besplatnim ručkom? I sad to treba da mi objasni Pavlović? Ne budite smešni!
To vrhunsko štivo sa elementima trilera je najobičniji pamflet (ne znam ni u koju svrhu pisan) koji treba da nam objasni očiglednu stvar koja je ama baš svima poznata da Vučić i bratija, Dačić sa drugovima, Čedica & cocainCo…drpaju naše novčanike i ruiniraju naše živote. Kakvog smisla ima takva knjiga? Obaveštavanje javnosti da saksija ima rupu? To što ta knjiga kaže – to svi znamo! Ono što ne znamo je kako će DJB da ukloni sa vlasti ove kabadahije.
Poštovani,
Uvažio bih deo vaših argumenata ali me koči jedno. Da li ste pročitli ili bar pregledali knjigu ili o njoj raspravljate po čuvenju?.
Borislave toliko sam puta iz usta autora i R
Borislave toliko sam puta iz usta autora i Radulovića slušao delove te knjige da stvarno verujem da ću preživeti i bez tog Pavlovićevog otkrovenja. Uostalom čitao sam pre puno godina jednu sličnu – ekonomija destrukcije – tada nepoznatog autora mladog asistenta Mlađana Dinkića. Nisam baš sasvim siguran da sam osoba kojoj se mogu “prodati” ovakve pričice, a najmanje predstavljati kao naučna ili polunaučna literatura. Kad biram šta ću čitati obično pogledam ime autora, pa afilijaciju, pa izdavača. Ovu knjigu nije izdao BU? Ne? Zašto, autor je profesor i doktor?
Pikanterije ko je kome šta rekao, ko je vršio pritisak i sa kojim ciljem nije baš nešto što će doprineti ukanjanju sa vlasti onoga koga je dosta bilo, niti će ukloniti ono čega je dosta bilo, zar ne?
Зашто кажете “пикантерије”? То звучи као да аутор није имао шта да ради, па је писао тамо неке пикантерије – о догађајима које су иза кулиса јавне политичке сцене.
Па, немојте тако. Зар не треба да знамо шта све људи које народ изабрао да воде државу и друштво, шта уствари раде, како злоупотребљавају свој службени положај и како, не само изневеравају поверење грађана, већ директно доприносе не само економском, већ и културном и моралном пропадању друштва на овим просторима.
И шта ако делови из те књиге, баш те неке “пикантерије”, буду преко друштвених мрежа ширени међу људе и аутоматски убрзале потребу за новим изборима и смену СНС-СПС-СРС власти?
Не називајте то пикантеријама, поготово не ако је то радио један озбиљан човек на озбиљан начин.
Poštovani Milane
Jedan očito ozbiljan čovek je to radio na jako neozbiljan – pa ako hoćete i u nekom smislu nedostojan i neprikladan način. Ozbiljan čovek, profesor BU bi napisao članak, organizovao konferenciju na kojoj bi i on ali i drugi učesnici izneli svoja kritička opažanja na procese koji se odvijaju u društvu. Jedan ozbiljan čovek bi napravio presedan i ustao bi u Skupštini na prvom zasedanju i sasuo u lice mafiji šta misli o njihovom poslu. Rekao bih da bi tada mnogo veći auditorijum od onog sa mreže imao priliku da čuje sa javnog mesta šta se događa. Neki profesori su to radili znate. I nije ih malo.
Pavlović je na mestu gde je trebalo protestovati uglavnom ćutao, mahao poslovnikom i nijednu iole težu optužbu ili dokaz nije izneo. Verujem da su sedišta u Skupštini jako udobna u svakom smislu ali njegov posao za koji se uostalom sam kandidoovao nije to – njegov posao je da optužuje, da iznosi činjenice, da upozorava, da proziva, da viče ako treba…
Umesto toga šta imamo prezentaciju “knjige” dubine dostojne Danijele Stil. Njemu do Dostojevskog 5 miliona svetlosnih godina.
Da zvuči ne da autor nije imao šta da radi – već da nije znao šta da radi. A po onome što je propušteno da se uradi u Skupštini i van nje imam utisak da i dalje ne zna šta da radi. Ne samo on već i ostali poslanici koji se bar zasad čvrsto drže sigurnosti svojih stolica ne preduzimajući ama baš ništa na realizaciji programa.
Program se neće sam realizovati. Nikako nemojte to očekivati.
Sve u svemu čini se da treba više da se angažuju na suštinskoj realizaciji programa a manje da promovišu svoja “otkrovenja”.
Ima li ovde ikoga ko ne zna da Vučić i bratija zavlače ruku u džep građanima? Bar jedan?
Što se tiče potrebe za novim izborima, ne čini li Vam se da ne davimo Beograd mnogo više potencira tu temu? Austrijanci su našli način da izdejstvuju nove izbore! Škoti i Irci se trude da anuliraju rezultate bregita. Je li DJB podneo tužbu ustavnom sudu? Je li neka duga stranka to učinila?
Поштовани “immobil”, дела Достојевског скоро обожавам, али никад не бих седео ни на једном месту у Народниј скупштини управо због неудобности. Та неудобност није физичка, већ пре душевна због неморала и вредности коју СНС, СПС, СРС и њима верни компањони показују на седницама. Никад не бих удостојио ни једног “бабића”, “владимира ђукановића”, ни једног “шешеља”, “мају гојковић”, ни једног “вучића”, “бечића” и кавих не сличних и сродних говорника да уопште разговарам са њима. Такви људи никада не би требало да буду у Народној скупштини. Имао сам прилику да присуствујем и пратим седнице скупштине државе Калифорнија у Сакраменту и верујте да то већ личи на нешто где ви можете да разговарате и аргументујете у расправама. У нашим околностима ви треба да будете нови “шешељ”(!) Зар је то решење које Ви очекујете? Па, како мислите да се Србија промени, ако бисте примењивали методе “војводе шешеља”? Па, мени ни Ђинђићеви и Чедини методи решавања политичке ситуације иза кулиса јавне политичке сцене нису били ни морални ни исправни ни сврсисходни. Камо среће да је што више људи који се понашају управо као посланици покрета Доста је било.
Зато мислим да грешите у процени и да претерујете у оштрини критике Душана Павловића и осталих из Доста је било.
Нама стварно треба нова култура понашања и нове вредности ако хоћемо да оставимо из себе деведесете и њихову користољубиву политички децу.
Молим Вас, размислите о овоме!
@immobili
Nisi dobro shvatio. Knjiga korupciju i zloupotrebu ne konstatuje vec objasnjava njenu tehnologiju. A ono sto nisi ni procitao bolje ne komentarisi, jer ti komentar nije nimalo informativan.
Gospodo iz DJB-a,
U ponedeljak tj.sutra otidjite na radno mesto, Skupstinu Srbije,odrzite presicu,pozovite sve zastupnike opzicije i pozicije.Izaberite presedavajuceg,otvorite raspravu ,dje je Srbija posle izbora,imali smisla trositi narodne pare iz budzeta sedeci kuci,to je do sada oko 2 miliona evra,valjda ce neka budala od novinara preneti.
Molim Pavlovića da održi još jednu promociju u Beogradu u popodnevnim časovima, ako je ikako moguće.
Pridružujem se predlogu.
Sta je cilj promocija knjige i njena prodaja tj.zarada ili raskrikavanje mafije?
Sto ne postave neke podatke iz knjige na sajt,sa kokretnim podacima o malverzacijama.
Ove jedan podadak,Imlek su kupli sa ofsor adrese u Amsterdamu,mislim da su je prodali nedavno za vise od 500 miljona evra.To je mnogo vise od 500000 eura.
Registrovali su novu ofsor kompaniju Danube Foods groep BV Prof.JH Babincklaan 7 Amstelven,na ovoj adresi ima 2000 firmi.
I ona je postala vlasnik Imleka,kako to funkcionise treba vise prostora za objasnjenje.
House of Europe invest BV
Duinvoetlaan 4 Wassenar Holland,ovo je firma bila u vlasnistvu Djelica,Kad sam zvao telefonom da vidim sta nude,rekli su mi samo da oni vode administraciju i uputili me na Ambasadu,znaci da je neko od sluzbenika bio zaduzen za Djeliceve poslove.
Hocu reci,sve je to poznato,i tisak je pisao,
kaze Dnis ima vremena,nema vremena,Dacic,Vucic,Vulin su relevantno mladi,postavlja se pitanje kako se izboriti protivu zla.
Saopstenjima i nikakvom organizacijom nista se nece postici,nema strategije.
Nije ovo nista novo,
Bilo je jedno vreme aktuelno kako je neki Bugar takodje sa ofsor kompanijom iz Amsterdama trebao da gradi rafineriju u Smederevu za 500 miliona evra,njegov kapital je bio 100 dolara,zna se kako to funkcionese,dodju do poseda bez dinara a onda hipoteka.
Mislim da je FIAT registrovan negde u Amsterdamu.
Zemlje u tranziciji su zrtve zapatnjacke bankarske mafije i sopstvene politicke mafije.
Ovom Immobilu kao da nije jasno kako sve funkcioniše. Još se nije vlada izglasala, nijedan zakon nije došao na red a on bi već da optužuje i kritikuje i to ne samo vlast već i opozicioni pokret. Strpljenje – spasen druže moj. Biće dana za promene,ovo je tek početak ozbiljne i što je najvažnije legalne borbe protiv vlasti.
Ovaj immobil kome nije jasno kako sve funkcioniše ima za Vas jedno pitanje.
1. Da li činjenica da nakon studiranja ove knjige imate saznanje ko je kome dao kredit, koliko i zašto, i čiji je brat igrao ulogu u nekoj prljavoj stvari menja Vašu objektivnu percepciju stvarnosti?
2. Da li nakon tih saznanja živite bolje?
3. Da li imate osećaj da je važnije čitati te pikanterije no raditi aktivno na promeni sistema. Vi i ja ne možemo ništa ali jedan poslanik može!
Pogledajte kako to rade neki drugi profesori
https://www.youtube.com/watch?v=etdk-P1CyK8
Ne čini li Vam se možda da promocije ove knjige predstavljaju surogat za istinsku kritiku režima i rad za interese “naroda ubijenog u pojam” (termin koji koristi Bakić). Ne čini li Vam se ova knjiga jeftinom zabavom za narod kakvu je nekad izvodio Paroški?
Zastrpljenje plašim se ima malo prostora, posebno ne ako neko tvrdi da je potpuno drugačiji i da želi da uvede pravdu veoma malo čini u tom smeru. Da li je Vama a i svima drugima jasno da ovu državu vode ljudi koji su ili kupili diplomu ili studirali prvu godinu medicine nekoliko godina a potom pravo pa prešli na megableju i tamo diplomirali i doktorirali za godinuipo (!???!), pa onda onaj plagijator što je rušio po Beogradu pa dr Jorgovanka…a oni pravi odlaze. Mislite da treba biti strpljiv? Polako? Ima vremena? Mora da se šalite!
Poštovani(a) immobil
Vaš argument da knjiga g Pavlovića nije korisno štivo u političkoj borbi protiv partokratskih partija ne mogu da uvažim:
1, Građani trebaju da znaju mehanizme trošenja narodnog novca i učinke takvog trošenja. Imajući ovakva saznanja bolje će razumeti stavove pokreta DJB i stavove SNS-a i moći će da ih upoređuju.
2. Upoređujete knjigu g Pavlovića sa knjigom Mlađena Dinkića. Knjiga Mlađana Dinkića je bila vrlo dobro oružje protiv režima Slobodana Miloševića a tadašnji rejting G-17+ je bio između 15-12%. Kako je jedan dobar početak završio znamo – G-17+ praktično ne postoji. Od nas zavisi da li će DJB završiti kao G-17+ ili ostati dosledan načelima koja smo prihvatili. Oštro negirajući bez valjanih argumenata svaki pokušaj pokretanja inicijative vaši argumenti umesto kritičkih postaju kritizerski a time i manje vredni.
Meni je jasno da sve preko tri znaka interpunkcije znače ozbiljan stres i da to baš i nije zdravo. Pokretu je važno da je “car go” i da što više građana uviđa golu istinu . NE ZABORAVITE koliko je GODINA trebalo da se smeni Milošević!
Gospodine Milosevica su rusili ljudi iz unutrasnjosti ispod tri znaka interpukcije.Njihovu nadu za boljitak Srbije su urustile osobe sa poznavanjem vise od tri znaka itnerpukcie,prosli su oni stres test,bitno da im je ostao zdrav razum.
Ma immobil i NN imaju pravo, treba konkretnije kritikovati rezim, nema cekanja, inace sve ce se pretvoriti u “kalimero”-politiku. Demokratija je sirok pojam i nije samo ocekivanje da oponent postupa po bontonu.
Čini mi se da bi bilo prikladnije da je fotografija koja prati tekst fotografija knjige, ili gospodina Pavlovića ili neka zanimljiva ilustracija, a ne fotografija autorke… Nešto nisam primetio čitajući ostale tekstove na sajtu da autori u prvi plan stavljaju sebe…
Mislim da je ovo uvijeno vredjanje prof. Pavlovica i njegove knjige izraz tipicne “komunjarsko-intelektualne” zavisti doticnog komentatora. Knjigu sam kupio i procitao i nijedna od kritika upucenih g. Pavlovicu ne stoje. Ova knjiga je svojevrstan manifest jos uvek sludjenom i ne “razbrozenom” narodu o trizstu, pozitivnoj selekciji, uredjenoj upravi, pravnoj drzavi, slobodi. Ali stariji kadrovi velikim delom odgovorni za ovu zemlju dembeliju koju vode raznorazni “intelektualci” iz fotelja koji dinara na trzistu zaradili nisu i koji bi samo jalovo da pametuju naravno da ne razumeju mesto i presudan znacaj g. Pavlovica i ljudi poput njega za nasu buducnost. Zato bih rekao da je kritika “podmetanje klipova” iz bolesti zavisti. Doticni bi voleo sebe da vidi u toj skupstinskoj fotelji. On misli da to zasluzuje. Nema to veze sa Pavlovicem i njegovim delom, niti sa dobrobiti Srbije…
U tekstu postoji greška u računu (ili verovatnije štamparska).
500.000 / 16.000 = ~30, a ne ~30.000€.
Rekao bih da je u pitanju 500.000.000€, popravite grešku ili se poenta teksta gubi!!!
Kritike koje immobil upućuje, uglavnom imaju osnov u značajnom delu, i dobronamerne su. Medjutim, vezano za ovaj tekst, ja ću u ponedeljak (tj.danas), otići na promociju knjige. Njenom prodajom prikupljaju se i sredstva i Djb-u, i autoru, , a i (po onome što sam čuo, jer nisam čitao) uprošćava se, pojašnjava “slika” široj populaciji – kako funkcioniše hobotnica. Pretpostavljam da je to nešto slično onom You Tube izdanju Radulovića, u kome sjajno pojašnjava, razotkriva tešku kriminalnu radnju oko vršačkih vinograda. Naravno, svi mi znamo, imamo šira, opšta saznanja – o devastiranju zemlje koju sprovodi hobotnica, poneko čak i neposredna saznanja iz najbližeg okruženja, ali knjiga, verujem, može pružiti konkretnije podatke, konkretna saznanja. I to bi bilo dobro, ukoliko je knjiga – krajnje konkretna. Sutra ta knjiga, ponavljam, ukoliko je konkretna, objektivna, može predstavljati osnovni materijal za jedno buduće pravo, novo i nezavisno tužilaštvo. Sudeći po najavi u ovom tekstu, biće reči o nečemu konkretnom, ne o eseju. Ostaje da se uverimo u to.
“Odbrana” Aleksandra Japaja Vucica na kritike koje se odnose na sve vece siromasenje naroda i sve vecu zaduzenost Srbije, na dno Srbije u zdravstvu, ekonomiji, obrazovanju, pravosudju… tajnim ugovorima, korupciji je – vise od 1,8 miliona biraca koji su glasali za njega i SNS.
Ne obazire se na oko 50% biraca koji ne glasaju /10% u inostranstvu, 10% nikada ne glasa/, znaci da 30% biraca nece na dan izbora da ode na biracko mesto.
Knjigu Duasana Pavlovica /Danas je u nastavcima objavio delove/ treba razumeti kao jednu od aktivnosti DJB da onih 30% ljudi motivise i objasni im da od njih zavisi buducnost Srbije.
Na onih 1,8 miliona ne treba obracati paznju i trositi vreme.
To su citaoci Informera, gledaoci Pinka i rijaliti programa koji su ili potkupljeni ili funkcionalno nepismeni i koji veruju u lazi AV.
Zato je i knjiga Dusana Pavlovica korisna, pisana je razumljivim i strucnim jezikom.
U nezabelezenoj medijskoj blokadi, kada nekaznjeno prolaze pad helikoptera, rusenje Savamale, lazne diplome i doktorati, tajni ugovori, trgovina mandatima, pohvale sa Zapada koji vodi racuna samo o sopstvenim interesima po cenu sve vece konfuzije i siromastva u Srbiji, istina se tesko probija.
Zato, bravo za Dusana Pavlovica.
Poštovani Igore i Danilo
Da, kritički komentari ostavljeni ovde jesu dobronamerni i nemaju ama baš nikakve veze sa Pavlovićevim likom i delom. Radi se o tome da je prošlo 2,5 meseca od izbora i osim 5 promocija knjiga (dakle biznisa) ja ne videh ama baš ni jednu akciju DJB koja bi vodila unormaljivanju zemlje
.
Igore Vi ste svesni da je program DJB dobro napisan i da daje nadu. Bez realizacije, program ostaje mrtvo slovo na papiru. Međutim promocijom i prodajom ovog remek-dela političke lucidnosti DJB se nije pokrenuo ni za mm sa nulte tačke u primeni programa. Stičem utisak da se u poslednje vreme odvijaju i neki procesi promocije i samopromocije koji međutim samo posredno, potencijalno mogu doprineti uspehu u realizaciji programa. Aktivnosti na realizaciji samog programa međutim nema.
Može biti da tiha voda breg roni! Ipak ta tiha voda treba da udara u breg da bi ga ronila. Ova voda međutim ide čini se nekim svojim tokom samoproklamovanja i afirmacije nekih ljudi kao jedinog borca za normalnu Srbiju mimoilazeći breg.
Činjenice stečene “insajderskim iskustvom” iznete u ovoj ili nekoj drugoj knjizi same po sebi neće izvršiti neophodan rad na promeni sistema. Uostalom, da je cilj informisanje građana – ta knjiga bila bi distribuirana besplatno i okačena na internet. Kako stvari stoje neće biti da joj je to cilj. Da je Pavlović altruista on bi bez naknade uložio svoje ideje (ako ih ima) u dobrobit društva. Dakle Pavlović altruista nije. Koji je onda motiv promocije ove knjige Igore?
Danilo, ja sam ostvaren čovek i samim tim osećanje zavisti mi je potpuno strano. Sasvim sam zadovoljan onim što sam postigao u životu i imam sasvim druge prioritete. Kad smo već kod toga – nisam se prijavio na “konkurs za poslanike” niti se politički aktivirao iz gorepomenutih kao i jednog još važnijeg razloga. Pre puno godina predak mi je bio poslanik u dva parlamenta, u dve države i bio jedan od osnivača i predsednik ozbiljne stranke. Kada je ušao u politiku imao je bogatstvo, rođen u svili i kadifi. Kada je uklonjen iz politike potomcima je ostavio minus. Bio je častan čovek – na pogrešnoj strani. Ne bih da ponovim njegov put. Kao što vidite nemam nikakvih ambicija u politici posle njegovog iskustva. Nije mi nužno.
Ovde nije problem u knjizi problem je u njenom prihvatanju kao korisnom štivu ili ne . Problem je i u Vašoj isključivosti. Oseća se jaka nota sujete i izraženi ego. Po tipu samo sam ja u pravu. Molim Vas, nemojte ovo da shvatite kao uvredu. Ovo je samo konstantacija na osnovu vaših komentara. Inteligentni jeste. Nesporno. Ali Vas druge osobine sprečavaju da pravilno sagledavate pojave.
Ima knjiga i knjiga. Različitim ljudima dopadaju se različite knjige. Ova knjga će biti i osporavana ali i odobravana. Hvaljena ali i kritikovana. Već sama polemika o knjizi, govori da je postigla cilj.
O knjizi se priča i piše ko i o autoru. Netačno je da su lične promocije nepoželjne u politici. Naprotiv. Ideje promovišu ljudi. Tako da se čovek prepoznaje po ideji koju promoviše a ideja po čoveku koji je promoviše.
Birači se opredeljuju i za ličnost i za ideju koju ličnost promoviše i zatupa. Da je pisanje ove knjige štetno, nije. Kolika je korist, vreme će pokazati. Vazno je da se talasa. Da se prodrma uspavana, učmala svest ljudi. Da se ljudi pokrenu iz apatije. Važno je raditi nešto. Pisati. Polemisati. Pričati. Kritikovat. Loše je ne raditi ništa. Šta više bolje je biti i kritzer nego ćutati.
Poštovani Mićo
U jednom se sigurno slažemo – ne postoji beskorisna knjiga. Ipak ako se celokupna aktivnost svodi na promociju neke knjige, posebno ako to nije knjiga koja sadrži ideje već po meni pokušava da opravda ulazak u jednu (izbeći ću da komentarišem kakvu vladu) vladu sa veoma naivnim obrazloženjem da je to bio pokušaj da se sprovedu ideje zapisane u programu onda to ne pije vodu. Jasno je svima pa i Raduloviću i Pavloviću da je mogućnost da partokratski režim Vučića ili Dačića, pa ako hoćete i Tadića dozvoli realizaciju programa koji ima za cilj da je ukine ravna nuli.
Ideja da su ušli u partokratsku vladu da bi realizovali program koji ukida partokratiju je logički veoma problematična. Problematičan je i odlazak na razgovor kod Vučića bez direktnog prenosa. Šta mi znamo o tom sastanku? Ono što je saopštio Vučić i ono što je saopštio DJB! Problem je dakle što niko od nas ne zna o čemu je tamo bilo reči. Treba da verujemo jednoj ili drugoj srani. Znate, ja nisam vernik – skeptik sam i cenim samo efekte. Efekata u borbi za implementaciju programa nažalost nema.
Dakle apsolutno nemam ništa protiv ove knjige. Nije na mene adresirana ali imam mnogo toga protiv neaktivnosti DJB. Zato i “talasam”. Talasam da pokrenem val koji će naterati DJB na akciju.
Zapitajte se zašto jedino ne davimo Beograd preduzima nešto na suprotstavljanju pogubnoj politici, neću reći samo Vučićevog režima već celokupnog kleptomansko-partokratske mašinerije sveukupne destrukcije?
O Vašim zaključcima o mom karakteru besmisleno je diskutovati te to činiti neću – potpuno je irelevantno. Vaše je pravo da imate impresiju kakvu želite. Ipak stvari nisu baš uvek onakve kakvim se čine.
Postovani Immobil, iz svake vase konstatacije izbija “elitizam” ja zaista ne znam da li ste vi toga svesni? Upravo onaj elitizam “foteljskog revolucionara i gordog intelektualca” koji je tako dobro opisao Arcibald Rajs ostavljajuci nam nikad iskoristene smernice u svojim delima. Slazemo se svi da promene ne mogu da cekaju ali necemo i ne mozemo da ih cinimo nekakvim 5 oktobrima vec jedino i iskljucivo organizacijom pristojnih ljudi, politickim “opismenjavanjm” sto veceg boja ljudi i borbom kroz institucije republike. To nije lak posao i zahteva rad i doprinos svih nas a ne samo jadikovanje i zahtevanje radikalizacije a da pri tom se sav nas revolucionarni aktivizam zacinje i zavrsava na ovom sajtu…takodje, potrebno je kupiti knjigu jer ne zivimo vise u samoupravljanju niti je Pavlovicev rad besplatan. Stampanje i distribucija kostaju, on i pokret imaju ogranicena sredstva. Nije on od onih koji od profesorske ili cinovnicke plate sutra kupe neku fabriku… covek je posten i uzoran gradjanin koji je dovoljno uradio time sto svoje znanje i iskustvo na ovaj nacin ima nameru podeliti u cilju podizanja svesti ovog dezorijentisanog i partokratijom okupiranog naroda. Ja bar tako gledam na stvari, jer se sticajem okolnosti i sam bavim poslovanjem i trzistom i razumem koju bedu aparat donosi nasoj priverdi, pozitivnoj selekciji i samoinicijativi. Mnogi nasi ljudi to ne razumeju i gledaju u “drzavu” kako rece autorka teksta poput Alise. Dakle, nemojmo kritikovati ono sto valja, a da moze bolje sigurno da moze, ali jedino u skladu sa principima legalizma, stoga i ne moze preko noci. A ova promocija i tribina upravo i jeste nacin da se dopre do veceg broja ljudi, do medija i da se predstavi sirokom auditorijumu srz problema koje razara nase drustveno bice a koga mnogi sustinski nisu ni svesni. Btw profesor Pavlovic je jedan od retkih akademskih ljudi koji ekonomiju, upravu i trziste posmatra na ideoloski ispravan i produktivan nacin. Profesor novog doba koji cini iskorak iz akademske jalovosti na BU. Ako niste ekonomista onda vam ovo mozda i nije tako ocigledno ili vas ne tangira ali to je upravo svest bez koje nema Srbije u 21 veku.
Verujem da immobil (poput mene) opravdano očekuje veće i konkretne aktivnosti Djb – ali na pravom mestu. Po stilu pisanja, načinu razmišljanja, sve je pre nego elitista. Nemojte mešati elitizam, sa intelektualnim i obrazovnim nabojem. Da je elitista, odavno bi se priključio pokretu i vukao (delovao) na svoju stranu. On to ne radi. On pruža kritiku i daje “ponudu”, iskazuje svoja rešenja i očekivanja. Elitista ne deluje “iz fotelje” Danilo, on radi i (aktivno, uključeno) deluje iz vrha svoje organizacije. Ovde to nije slučaj. Ne pravdam immobil, tim pre što smo se mi više puta na ovim stranama “sukobili”, kada je upravo on branio pokret – od mojih kritika… No, vrlo brzo je shvatio šta je “hoću”, i sam se, vremenom uverio u ono – što upravo iskazuje. Lično, bilo bi mi drago da pokret “probere” malo te kritike i porazmisli o njima. Ne samo moje ili njegove, već svih onih koji ovde nešto žele da kažu, pomognu. Pohvale i tapšanja – jesu dobrodošli, i njih treba i konstatovati i prikazati, kao potvrdu ispravnosti nekog pravca, ali , još više treba uzimati u obzir kritike. Ne pljuvanja, dakle, ne puko kritizerstvo, ali kritiku (koja daje i argument i nudi rešenje) – da, svakako je treba uzeti u obzir. Evo i pohvale. U poslednje vreme vidim da pokret, stidljivo, ali – ipak počinje da reaguje na kritike. To je dobro. Nakon upućene kritike Pavlović (Djb) je promenio svoju sliku u jednom od svojih prvih objava ovde(uklonio namrštenu i postavio drugu, sa osmehom). Mali korak, ali bitan. Pre neki dan je Radulović brzo uklonio svoj autorski tekst, jer je dobio sasvim konkretnu kritiku. Većina vas ga nije ni videla. I drago mi je što je odreagovao. On zna i zašto. Iako se Radulović i ja krucijalno ne slažemo – zbog jedne, najbitnije tačke njegovog programa, to ne znači da ne treba da dobije podršku za sve ono drugo što je dobro. Verujem da tako razmišlja većina onih koji i posećuju ove 8retko slobodne) stranice.
Poštovani Igore
Problem je veliki što u Srbiji ima jako mnogo “vernika” koji se lako očaraju ali potom i razočaraju. To je problem i ovde. Ako ne iskažete dovoljnu količinu “očaranosti” rizikujete da Vas proglase SNS botom, elitistom, kritizerom…
Na linku koji sam dao J.Bakić to lepo objašnjava.
Sekepsa je stav koji se jedini čini razumnim u okolnostima u kojima živimo. To je ono što partije “ne vole”. Nema blanko poverenja. To od njih zahteva da rade i da se neprekidno dokazuju.
Nije dovoljno napisati program! Potrebno je delati na njegovom sprovođenju. Dakle ako je rano za rezultate – nije rano za jasnu akciju! Te akcije međutim nema. Dakle ne samo da nema efekata – nego nema ni postupaka koji bi doveli do bilo kakvog efekta. Stvari koje preduzima ne davimo Beograd su jedino što predstavlja nekakvu akciju.
Igore,
Planirali ste da prisustvujete promociji knjige,u pola jedan ste ostavili komentar,znaci li to da niste bili?
Ocekivao sam Vas osvrt.
Ja sam gledao preko internena,kod kriticnih pitanja svi su skocili kao vrane,Sasa je dao vec poznate odgovore,drugoj strani nije omogucena
replika,ne znam gde je istina.Kad je postavljano pitanje poceo je alauz u svrhu ometanja,reakcije u Skupstini su ne pristojne?
Sa pocetkom drugih kriticnih pitanja prenos je prekinut.
Nista ja novo nisam cuo,sem da su bili voljni da pristupe Zivkovicu tj.Novoj stranci.
Da, nisam prisustvovao, a hteo sam. Zašto nisam – zato što (verovatno moj propust) nisam primetio, ni pomislio, jer retko sanjam, da će neko zakazati bilo šta što nije lekarski pregled , tokom radnog dana – usred radnog vremena! Umalo da odložim (pomerim) večeru sa jednom divnom damom, jer sam se spremao da po povratku sa radnih aktivnosti, proverim vreme početka promocije i, očekujući da je u 19 ili 20 h, lagano podjem do MC. A onda se neprijatno iznenadio… Zaista, neverovatno. Ne razumem ovu odluku (termin)…
Poštovani Danilo
Svakako da nisam ekonomista. Isto tako potpuno je sigurno da nisam nigde pozivao na revoluciju – čak ni onu tipa 5oktobarske a kamo li agresivnije. To je poslednje što nam treba. Kada bi promocije ove knjige bile jedan od koraka koji DJB preduzima sa ciljem uspostavljanja normalnog funkcionisanja države i društva sigurno je da ne bih ni komentarisao tu stvar kao irelevantnu. Ipak ako je to jedini vid akcije na realizaciji programa onda mislim da neko mora da skrene pažnju na to.
Razmislite o tome kakvi su ovo izbori bili! Neregularni? Malo smo se bunili – pa ućutali. Na postupanje u Svamali gotovo da nije bilo nikakve reakcije pokreta. Zašto bi urušavanje sistema ( o tome se radi u slučaju Savamala zar ne?) bilo predmet samo jedne nevladine organizacije kakva je ne davimo Beograd? Poslanici Skupštine (pa i oni iz DJB) imaju pravo i dužnost da zastupaju interese građana – pa i moje. Moj interes je da se ne dozvoli urušavanje sistema. Oni bi makar u moje ime (a osim mene ima još najmanje 20 000 ljudi) morali istupiti u Skupštini. Nisu to učinili. Vreme prolazi 75 dana a DJB strpljivo čeka. Čeka šta? Nakon izbora (zamislite čuda!) stigli su obračuni poreza na imovinu uvećani za 10%. Bez reakcije! Koliko je mladih otišlo za ovih 2,5 meseca? Koliko je firmi ugašeno? Koliko firmi nije otvoreno? Šta je otvoreno? Vučićeve robovske fabrike u kojima ljudi rade u pelenama? Koliko je ljudi otišlo Bogu na račun zbog bede, nemaštine, nefunkcionisanja zdravstva? Stvari ne stoje – one se pogoršavaju. Hoće li promocija bilo koje knjige promeniti nešto?
Kao što rekoh moje mišljenje o Pavloviću ili o njegovoj knjizi je irelevantno. Uopšte ne sumnjam u dobre namere autora pri pisanju knjige. Ipak postavljam pitanje da li je to baš najefikasniji način da se ojača privreda, da se spreči odliv mozgova (imamo neslavno prvo mesto na planeti), da se spreči kreiranje robovlasničke privrede u XXI veku?
Koliko će trajati ono što Vi nazivate legalistička borba? Hoće li ijedan mladi čovek dočekati kraj te borbe u zemlji? Je li Vam jasno da je ove godine jagma za upisom na one fakultete sa kojih se odlazi odavde? Deca su dobro shvatila!
Da li je Vama a i ostalima jasno šta znači činjenica da je šef države kupio diplomu? Da li znate da je Nebojša iz Beograda 3 godine studirao prvu godinu medicine, pa odustao, pa par godina prvu godinu prava, pa odustao, pa onda našao Megableju gde je glatko diplomirao i masterirao i doktorirao plagijatom? Mali plagijator je veeeeliki, najbolji gradonačelnik ikada? Ti ljudi vode zemlju i nikakve pikanterije ih neće sprečiti u tome. Pionirski prvak u šahu grada Beograda Vam vodi strategiju? Keramičar Vam je ministar odbrane do juče, a do prekjuče Vam je (i mi je) vedrio i oblačio neki mašinac koji je studirao 12 godina? Umesto da se ti i takvi hohštapleri samelju u Skupštini – maše se poslovnikom! Da nije tragična situacija bi bila komična. Osveta loših đaka se odvija pred našim očima. I šta će oni dobri? Pakuj kofere? Ko će ostati? Šta DJB preduzima da se to spreči?
Može Pavlović da napiše i 100 tomova od po 1000 strana kao Šešelj, ali bilo bi lepo da osim tog plodnog rada koji će svakako naći svoju publiku nešto konkretno i preduzme osim mahanja poslovnikom.
Укупан трошак који је Сиепа направила својим субвенцијама да би отворила ових 16.097. радних места био је 500.000 евра, што значи да је свако радно место плаћено 31.061 евра.“
Ne znam dal je štamparska greška ali 500.000 (petsto hiljada) kada se podeli sa 16.097(šesnaest hiljada devedeset sedam) je nešt više od 31EUR, pa ne znam dal su to hteli da kažu ili 31.061(trideset jedna hiljada šezdeset jedan) ?
Zasedanje odbora za polleprivredu,zastupnica DJB-a jedino sto je reklamirala je povredna poslovnika i posle izvesnog vremena napustila zasedanje.Pod tackom razno jedva je dobijo rec presednik Opstine Vladimirici.Covek je izneo da su imali par raketa za protivugradnu odbranu,to su potrosili,umanjili stetu za 12% da su imali jos umanjili bi stetu 70%.
Risticevic se jos malte ne sprdao sa covekom.
Seljak godinu dana mukotrpno radi,za 30 minuta sve unisteno,moglo se odbraniti.
Zasto nisu nabavljene protivugradne rakete,ne ineresuje seljaka povreda poslovnika vec ako je neko izabran da stiti interese naroda mora to da cini u bilo kom obliku.
p.s.
Pregledao sam snimak,moguce je da je snimak montiran.
Књига Душана Павловића је још један важан корак на путу разумевања начина како функционише наше друштво. То је сведочанство једног времена у коме смо живели, живимо и живећемо сигурно још неко време. Свако је од нас дао неки свој допринос да друштво буде баш такво какво је. Речи Верице Бараћ разбиле су илузије о брзим и коренитим променама: “само изборима у којима ће се у најмање 4-5 изборних циклуса (четворогодишњих), наизменично измењивати власт и опозиција, донеће неопходне промене у друштву”. Тешко је то прихватити али само “јахачи на дуге стазе” имају капацитет да нешто стварно промене!?
Postovani , da nas kradu godinama to znamo. Da zaduzuju drzavu i narod dodatno i svesno nas vode u propast i to znamo. Ja samo ne vidim da iko govori sta treba da uradimo da oslobodimo narod i spasimo drzavu i njenu imovinu od sigurne propasti u koju nas vode po direktivi MMF i Svetske Banke. Kao i ostali nas narod i drzave sirom Balkana.
Moramo proglasiti bankrot , prekinuti zaduzivanje , preuzeti monetarni suverenitet u svoje ruke , to jest pokrivati deficit na drugi nacin , a ne dodatnim zaduzivanjem. idealno bi bilo finansiranje infrastrukturnih projekata , domace industrije i poljoprivrede iz primarne emisije. Medjutim o ovome niko ne sme nida misli , kako iz vlasti tako i iz opozicije , niti vidim da iko to spominje. POVRATAK MONEARNOG SUVERENITETA JE JEDINI PUT . Pozdrav svima