Друга је година од како су велике парцеле у Бачкој дате на обраду странцима. Под изговором да ће оваквом променом закупца земље доћи до вишеструког увећања приноса и да ће у Србију ући нове технологије, земља је дата је Арапима на 3 деценије унапред и нама „продата магла“ о светлој будућности пољопривреде. Две сезоне од како они обрађују земљу су сасвим довољне да се сагледа претрпљена штета. Велике површине су их провеле необрађене, или лоше обрађене, или су одбациле приносе који су тужно/смешни за овдашње схватање пољопривреде. Пар хиљада хектара земљишта у општини Бачка Паланка су већ две сезоне у недопустиво лошем стању. Зашто се журило да се земља да на обраду онима који нису спремни да је адекватно преузму? Зашто се причало да су велемајстори пољопривреде, они који засад не умеју ни ашов да забоду?
Обровац и Карађорђево деле судбину интересима јачих тржишних играча жртвованих земљишта и то је тек почетак, јер се у Банату, са друге стране Војводине, наредне парцеле спремају за предају. Домаћи паори остају празних руку, а све што је држава до сада причала о пољопривреди називају бајкама.
Земље има колико има и не можемо направити нову земљу када ову коју имамо дамо странцима. За земљу се у директној конкуренцији боре наши људи и странци. Кад једни добију приоритет, други губе шансе. Пољопривредна газдинства својим радом финансијски збрињавају читаве породице, а новац од промета који они остваре остаје у земљи. Код страних газда се за рад добија једна плата, а паре лако могу да испаре на рачуне у иностранству. Давање земље странцима је штетно и окрутно, а и директан је узрок даљег исељавања становништва из руралних средина, па генерално и из Србије. О овоме сведоче линкови ка текстовима и видео материјалима које нећете видети у Дневнику, а које вам наводимо испод овог текста. Дневник, а и остале вести медија са националном фреквенцијом имају важније теме. Нпр. треба да нас информишу о стању у Кини, где су по свету олује, а где пожари… Зато ми из покрета Доста је било, кад јавно изговоримо да постоји цензура у медијима и да се грађанима вести филтрирају кроз ситно решето, како би се представила ружичаста слика стварности, добијамо контра критике којима се тврди да измишљамо и причамо глупости. О глупостима мало опширније у пасусу који следи.
Закон о пољопривредном земљишту је усвојен крајем 2015.године и озаконио је могућност да компаније закупе земљу на неколико деценија унапред. Пошто је радни век човека отприлике толико година, за садашње паоре то значи доживотно ускраћивање приступа државним ораницама. Штетан закон су изгласали посланици СНС-а, СВМ-а, СПС-а, Покрета социјалиста, ПУПС-а, СДПС-а. И пре доношења овог закона је горе поменута земља у Бачкој Паланци већ дата странцима, тако да се јасно види да је закон наменски писан за нешто што се плански припремало и што тек хвата залет. Земља у Банату је већ тада била „под шапом“ за давање Немцима. У истом том Банату су у давним временима неки други Немци иницирали изградњу пруга, које је наша држава уништила занемаривањем и сад се оцртавају обриси намере да их чак и почупа и претопи у старо гвожђе. Толико о склоности наше власти немачком осећају за економски развој и инвестиције, учењу од Немаца и увођењу немачких технологија. Сад бисмо да увеземо Немце поново да нам сређују стање у пољопривреди. Али, доста о глупостима.
Да не би ово био празан текст у којем се износе критике, а не дају предлози начина изласка из лошег стања у које све дубље срљамо, дужни смо да кажемо шта по питању разарања Војводине може да се уради, шта је то што обичан свет може да учини, а да допринесе позитивном расплету.
На претходним изборима народ није успео добро да се информише о потезима актуелне власти, јер је гледајући ружичасто филтриране вести стекао утисак да нам „цветају руже“ и да „Србија иде у добром правцу“. Тако смо пропустили прилику да се решимо „стручних“ кадрова за пољопривреду (али и друге области) који арче нашу земљу и више воле странце него наше младе паоре. До неких наредних избора можемо да организовано радимо на снажном ометању власти у намерама које има и то на пољу јавног информисања – месту на којем су најтањи. Пошто је чињеница да им је медијски мрак и филтрирање вести у неким медијима једини начин да одрже бајку о бољем животу у животу, будимо истрајни у томе да све што се око нас дешава у виду видео материјала и текстова дистрибуирамо (шерујемо) кроз друштвене мреже, да о томе причамо комшијама и пријатељима који немају приступ интернету. Што више људи дозна шта се у ствари дешава, мања је шанса да им потези прођу неопажено. Осветлимо проблем, објавимо све, па ће им бити теже да спроведу свој наум.
За Уједињене Арапске Емирате кажу да су земља сунца и песка. За Војводину смо раније говорили да је будућа зелена житница Европе. Тешко је наћи макар и симболичну везу између ова два описа, осим ако занемаримо забијање главе у песак и бацање песка у очи по питању ове проблематике које је широко присутно на свим нивоима власти код нас. Неки који не забијају главу у песак сведоче да Арапе лично на закупљеној земљи никад нису ни видели. Па, чија је онда наша земља?
Колико губимо од оваквих, изнад описаних, потеза државе на пољу пољопривреде? Ко бежи од новинара који постављају питања о земљи? Како то да паори плаћају и до 400 евра за закуп земљиша, а Арапи 60 евра, па се то нама „исплати“? Колико квалитетно Арапи обрађују земљиште и како наши паори гледају на то? Зашто нема ни трага заједничком предузећу које је држава основала са Арапима, а нема ни речи о парама? Нађите бар неке одговоре у текстовима испод:
Зашто је посао века постао фијаско
Прође сетва, а Арапи нису ни орали
Арапска фирма уништила земљу у Карађорђеву
О томе зашто су пољопривредна газдинства бољи носиоци развоја од великих и страних компанија можете прочитати овде:
Земљу вам нећемо опростити
Покрет „Доста је било“
Тим за пољопривреду у оквиру
Одбора за Војводину
Zajednička firma sa navodnim Arapima je samo paravan za pljačku .Kad prodjete malo kroz Vojvodjanska sela i pričate sa paorima vrlo lako se dolazi do saznanja ko je u stvari pravi korisnik državnog zemljišta .Paori ,svaki u svom ataru vrlo dobro znaju da zemljište koristi brat Premijera ,takodje se znaju i imena paora koji za njegov račun obradjuje tu istu zemlju.Ako znamo da je prosečna cena zakupa 400 evra za hektar, a fantomska firma Al Ravafed po pisanju Blica plaća svega 6.8 evra za hektar, lako je izračunati kolike su razmere ove dobro smisljene i organizovane pljačke.
Gospodo kada pišete ovakve tekstove podsetite se šta se sve izjavljivalo po pitanju izdavanja zemelje Arapima i prisetite se najdrastičnijih primera ugrožovanja seljaka, paora u Vojvodini pa i u celoj Srbiji.
Prvo ustupajući zemlju Arapima pričane su bajke o najsaveremenijim sistemima za navodnjavanje i kako će se zalivati na stotine i hiljade hektara. dver žetve godišnje. Pa dodajte tome u tekstu premijerovo gledanje u nebo i prizivanje kiše koja bi uticala na rast BDP. Jasno ste kroz ovaj tekst mogli da pitate staru, novu vlast, izvinite a gde su vam obećani zalivni sistemi.
Drugo. pričati o ugroženisti seljaka i svih koje žive na selu a ne spomenuti hapšenje paora, njihovu kreditnu zaduženost, kao drastične primere aktuelne agrarne politike je… Pa i jasno podsetiti da su isti ti paori, koje je premijer prozivao da bi da poseju žito i žive cele godine a aktivno rade 60 dana, da ne znaju da rade, su došli do nekih novih mašina, povećali površine kooje obrađuju, razvili svoje poslovanje i prihode.
Kod vas u tekstu ništa od navedenog nema i čini ga veoma “mršavim”, nepotpunim, nedovoljno efektnim. Po meni dobar pokušaj. Ali samo pokušaj. Da ste se stvarno posvetili ovoj temi mogli ste kroz ovaj tekst targetira određni broj novih glasača iz ciljne grupe seljaci, paori, mala polkuprivredna gazdinstva, koji, podsetiću vas, spadaju u onih 1.350.000 mali, srednjih preduzeća, preduzetnika i pljoprivrednih gazdinstva koji u najvećoj meri pune budžet republike Srbije. Verovatno se sećate to jedan od onih 20 tačaka našeg predizbornog programa.
Ljudi koji zive na selu su oduvek tretirani kao neko kome je koeficijent intiligencije veoma mali u odnosu na ljude koji zive po gradovima pa, samim tim, se i vlast bavi selom kao sa mentalno obolelim komsijom. Mladi ljudi beze iz ruralnih sredina jer nemogu da se ostvare ni kao uspesni proizvodjaci (nebitno je koliki ti je rod koliko otkupljivaci(mafija) moze malo da plati za njega) ni kao porodicni ljudi jer se mlade devojke jako tesko odlucuju za brak sa ljudima sa sela zbog toga sto je biti seljak znak da ta osoba ima veoma malu intiligenciju pa je seljak a ne neki referent ili menadzer… (predrasuda sa pocetka teksta) i zato sto to znaci rad od jutra do sutra bez mogucnosti da se ide na godisnji odmor (more, planinu, inostranstvo itd.) jer stoka mora biti nahranjena i iznegovana svaki dan bez izuzedka plus deca, kuca, basta… drugim recima robija sa veoma malo zivotnih zadovoljstava. Kome to treba? Meni ne, mojoj zeni jos manje a zivimo na selu. Mi nasu decu u ne forsiramo da budu odlikasi u skoli koliko insistiramo da uce jezike i da polako pale odavde jer ako ostanu ovde postoji ozbiljna opasnost umiranja od benignih bolesti, gladi(pored sveg naseg truda desava se da u frizideru i dzepu boravi samo vazduh…) jer ako nemas barem 1000e na gomili lekari ti nece operisati dete (zlu ne trebalo) pa moze i loza da ti se ugasi. A nas premijer kaze da seljaci nista ne rade i da su prosla vremena kad je moglo da se na selu tri meseca radi a celu godinu zivi. Ja u zivotu nisam cuo vecu nebulozu od ove(ta izjava se moze naci i na youtube ako, u medjuvremenu, nije uklonjena). Izvinjavam se na malo jacem pesimizmu ali nemogu protiv sebe i onoga kako se osecam. Pozdrav svima koji vide u kakvim smo g….. khm problemima.