Народни посланици су мандатаров експозе добили 2 минута пре почетка седнице на којој је требало да расправљају о њему. Добили су скраћену верзију од 68 страница.
Пуна верзија, коју је мандатар читао, према његовим речима, има око 260 страница, мада је мандатар помало импровизовао, па је неке делове прескакао.
Тако у верзији коју су добили народни посланици стоји следећа реченица:
“Студија SME Policy Index – за Западни Балкан и Турску 2016, коју су издали ЕБРД, ОЕЦД и Европска комисија, наводи да је Србија земља која наставља да има активан и одлично развијен приступ сектору малих и средњих предузећа кроз разрађене механизме подршке у пословању.”
Када погледате шта заиста пише у студији, видећете да је та реченица потпуно извучена из контекста и да, заправо, пише следеће:
“Њена [српска] економија је била снажно погођена финансијском кризом, резултујући другим најслабијим пост-кризним растом БДП-а у региону. Запосленост у средњим и малим предузећима је благо опала у периоду од 2009. до 2013. године, доприносећи 70,4 процента укупној запослености у 2013. Србија наставља да има проактиван и добро развијен приступ политикама ка средњим и малим предузећима са далековидом стратегијом и механизмима подршке. Упркос унапређењима у пословном окружењу, оно, заједно са приступом финансијама и слабим енвироменталним политикама, остаје изазов за мала и средња предузећа”.
Из овога се јасно види да се и у експозеу статистике и студије изврћу и представљају у погрешном светлу, с обзиром на то да се експлицитно каже да је раст БДП-а Србије други најслабији у региону и да је пословно окружење, уз приступ финансијским инструментима, највећи проблем.
Наредна реченица у експозеу још боље приказује како испразним бирократским флоскулама које значе једно мандатар покушава да прикаже нешто друго.
“Развијено законодавство у овој области, као и стални процес преиспитивања свих нових законских решења у контексту подршке сектору МСП, ставља Србију у сам врх земаља које овај сектор стављају у приоритете економског развоја земље.”
Звучи амбициозно, зар не? А шта, заправо, значи? Које су тачно то “земље које МСП сектор стављају у приоритете свог економског развоја”? МСП сектор је стуб већине економија света. Овде је једино могло да се мисли на земље у развоју које морају потпуно да реформишу своје економске системе. И шта тачно значи “стални процес преиспитивања свих нових законских решења”? Промену закону? Расправе о променама закона? Јавне дебате о томе? Како “преиспитивање” јавних политика, а не њихова промена, ставља неку земљу у врх групе земаља којима је неки сектор приоритет економског развоја?
У наставку експозеа, мандатар се хвали “Годином предузетништва”. Предузетницима и иноваторима никад није било теже и гасе се због превеликих регулатива Народне банке и Министарства финансија. “Година предузетништва” само је маркетиншки пројекат који се покренут да би 1) влада изградила имиџ као да ради нешто за развој предузетништва и 2) да би се преко Фонда извукао новац пореских обвезника за мандатареве “партнере”.
Наша политика према предузетницима је јасна – држава треба да им се склони са пута. Никакве бирократске интервенције попут “Године предузетништва” нису потребне. Потребно је смањење намета на рад и бирократско растерећење. Тада ће предузетници продисати и почети да запошљавају нове раднике.
Поред свега овога, наставља се и погубна политика ново-старе владе кроз јос погубнији пројекат субвенционисања “страних инвеститора”, за које се у највећем броју случајева испостави да су мандатареви пријатељи и “пословни сарадници”.
Показало се да политика субвенционисања није донела никакво добро нашој држави, па осим што смо ван сваке памети финасирали конкуренцију домаћој привреди, ми смо таквим начином размишљања раднике довели у ситуацију да код субвенционисаних инвеститора имају статус јефтине радне снаге и да су вишеструко унижени.
Мандатар нас рекламира као земљу јефтине радне снаге, те ни и у свом експозеу није пропустио прилику да за наше грађане каже како “немају предузетнички дух” и да их по ко зна који пут између редова назове неспособним нерадницима.
Изгледа да мандатар мисли да заслужује “неки бољи народ” и наставља да вређа све наше вредне људе способне да створе нову вредност.
Наши људи нису ни лењи, ни неспособни, ни глупи. Наши људи, наша деца, само живе у лошем систему. За то је одговаран мандатар. То вам кажем као предузетница и као мајка двоје деце, коју не желим да гледам само преко Скајпа. Не желим ни да постану јефтина радна снага овде, већ своји људи, остварени, одговорни и слободни.
Зато у име грађана, предузетника и родитеља, питам мандатара: Када ће мандатар престати да шурује са великим страним корпорацијама? Када ће престати да гуши малог домаћег предузетника? Да ли је ово земља својих грађана или мандатарових „пословних партнера“?
Татјана Мацура
народна посланица
чланица покрета “Доста је било”, Земун
Milosevic je imao brze pruge i godine kulture. Vucic ima Beograd na vodi i godine preduzetnistva. Poenta je da on mozda i ima dobru volju da sve to bude kako on zamislja ali po njegovom ponasanju, nekulturi komunikacije, nesposobnosti da ostvari dijalog ni sa kim na produktivan nacin, sigurno je da bi svaka organizacija kojoj je on lider propala. On je u stvari direktor najveceg javnog preduzeca, drzave Srbije, i samo glupost podanika ga odrzava na toj poziciji. Ako poredimo Srbiju sa vodjenjem kompanije, pa niko normalan nece da radi tu, svi beze glavom bez obzira i potpuno je jasno da on nije sposoban da okupi ni jednog misleceg coveka da doprinese njegovim idejama kada se on prema ljudima ponasa sarlatanski kao cirkuzant. Ono sto je najjadnije, on nije ni sposoban da bude diktator, samo jedan iskusni, medijski manipulator koji vise gleda ogledalo i svoju sliku u njemu nego realnost. Na zalost, nema mnogo onih koji su drugaciji, nada je da ce vas pokret da istraje i pokaze da moze bolje od toga i da Srbija moze da postane deo modernog sveta i moderne, pragmaticne, demokratske misli.
E radnici sad smo tek nadrljali, mandatar nam je rekao i to da mora da radimo prekovremeno, ali nije rekao da mora da budemo i prijavljeni, da nam ide radni staž, da imamo zdravstvenu zaštitu, i da taj prekovremeni rad mora da bude dodatno plaćen. Tako je u svim tim zemljama koje on navodi kao uspešne-a uspešne su baš zbog toga što nemaju mandatara kao našeg. Veselo pa ko preživi !!!
Od 2012 ista prica samo nam dug porastao za 20 milijarde dolara
Jaran – vragolan
klownovki paravan.
Да ли је неко ухватио Вучићев одговор Шешељу? Колико сам ја разумео, он своју политику правда тиме да не постоји други избор, а предност страним инвеститорима даје из разлога што имају тржиште, док су му наши ваљда смешни јер раде на ситно.
Да Шешељ га је разбуцао као и хашки трибунал, мада има још један интересантан одговор а не знам коме је био упућен везано за произвођаче хране. Уколико дође велики произвођач хране, Немци знају да гаје свиње а ми не, онда су сељаци тек пукли… Човек тако лепо ради на нашу штету да је то просто феноментастично.
U centar! Odličan tekst i tema!
Drugim rečima, građani Srbije su malko retardirani, pa je on osmislio genijalan način da se to prevaziđe..
Danas ste se pokazali u najboljem svetlu, sve pohvale, samo tako nastavite, argumentavno, bez ulaženja u blato, može do kraja saziva skupštine da vas ignoriše, skupština je javna i svi to vide.
Ne sećam se u kom intervjuu sam slušala mandatara kako se iskreno ljuti što se radnici Jure žale na neljudske uslove u kojima rade. Pa oni zaboga treba da budu srećni što imaju posao. Mandatar je zaboravio da je na tom mestu zato što su ga birali upravo ti ljudi. Ljudima u Srbiji treba posao ali dobro plaćen posao, potrebno im je da rade u normalnim uslovima, da imaju zagarantovana ljudska prava (sada zaboravljena dostiguća civilizacije), nije im potreban posao od kojeg ne mogu da žive, kojeg rade 15 sati dnevno zbog čega ni ne vide decu a kamoli da ih vaspitavaju. Ta deca postaju ili kriminalci, uličari ili se ubijaju zbog loših ocena jer nema roditeljske figure kod kuće, koja bi morala da bude tu (da živimo u normalnoj državi to bi tako bilo). Po Vučiću,potrebno je da budemo srećni ako nam neko da posao, kakav god da je, i da trpimo. I samo takvi ljudi, po njemu, vode Srbiju u boljitak, napredak. Da li? Ili samo pune njihove džepove? Gledala sam nekoga ko treba da zastupa interese građana kako se iskreno ljuti zato što se građani gorko žale što su njihova osnovna ljudska prava pregažena,što su prevareni i umesto radnika proizvedeni u robove.Iskreno se ljutio što se žale što su robovi i od njega traže da uradi ono što bi morao po zakonima koje su pisali neki pre njega,da ih zaštiti,uvede red i zakon i stavi u prvi plan zaštitu osnovnih ljudskih prava svojih građana, koji su glasali za njega, da ih uvede u bolji život i štiti, i zastupa ih pred nekim surovim svetom koji je došao u Srbiju da ih porobi.On je dakle tu zahvaljujući glasovima tih građana.Ali on od njih traži da budu robovi.A oni opet glasaju za istu opciju.Jer ne postoji druga,što je tragedija ljudi u Srbiji.I iskreno se ljuti što postoje ipak neki građani koji bi da rade a da ne budu robovi. Iskreno sam razočarana i obeshrabrena,očajna.
svakog meseca doprinosi porastu za +800 din. dogurali su do 17.000 za min. To je delić opšte politike koju je zasnovao Diknić, a nastavili ostali, a tiče se zatiranja srpskog naroda kroz razne katkad maštovite a nekad ogoljene aktivnosti. Ne treba se tome čuditi, nego suprotstaviti. Pošto se Rusija oporavlja, te aktivnosti se dodatno ubrzavaju, pojačavaju. AV je ucenjen i ne može da se ponaša nikako drugačije nego tako kako radi.