Изузетно важна област медија и информисања, заузела је тек половину куцане странице у представљеном мандатаровом експозеу. На 51. страници најављује се да ‘’област информисања очекује наставак реформи’’, да ће се ‘’завршити повлачење државе из медија’’, те да ће се пронаћи ‘’одрживо решење за финасирање јавних сервиса’’ јер је то услов њихове независности. Међутим, извештај Савета за борбу против корупције посвећен питању власништву у медијима, показао је да су власници бројних медија на директан и индиректан начин повезани с актерима овдашње политичке сцене.
Подсетимо, медијски закони донети су по убрзаној процедури чиме је изостала смислена и конструктивна дебата. Такође, независна новинарска удружења, медијски посленици и бројни новинари критиковали су такав начин усвајања закона. Ситуација коју данас имамо јесте да власништво медија није транспрентно, те се не може знати ко су суштински власници медија, а по чијем налогу раде уредници. Свака контруктвна и садржајна политичка дебата не постоји, новинари који се баве истраживачим новинарством предмети су прљавих и приземних кампања таблоида. У медијима влада једноумље које постоји смо у ауторитаторним и диктаторским друштвима. У Србији медији нису слободни, а без слободних медија, нема слободног друштва.
Упркос томе, мандатар у свом експозеу истиче како је слобода мишљења и изражавања гарантована свакоме у овој дружави, заспупајући дрзак став да су медији у Србији ослобођени сваке врсте притиска. Изложба која је и даље постављена у Галерији ‘’Прогрес’’ представља несумњив доказ наше тврдње. Свако ко се усудио да напише било какву критику о Влади, њеним члановима, мандатару и његовој странци, могао је себе да пронађе у виду изложенх експоната. Сав истраживачки труд тих новинара и медија назива се лажима, чиме се дискредитује горе наречено право на слободно изражавање мишљења. Такође, изложбе попут поменуте представљају својеврсне листе за ‘’одстрел неподобних’’, односно свих оних савесно, сходно начелима професионалне медијске етике, обављају свој посао.
У земљи у којој је мандатар називао ‘’апсоултним глупостима’’ истраживачке текстове у којима су пружени докази о умешаности у коруптивне радње, као и афере мандатарових најближих сарадника, проналазимо циничним последњи пасус експозеа посвећен информисању и медијима. У њему мандатар изражава очекивање да ће ‘’медији који се баве истраживањем различитих појава у друштву, а посебно злоупотребом и корупцијом, бити савезник овој Влади, да ствар промени и побољша’’.
Апелујемо на новинарска удружења, КРИК, БИРН, ЦИНС и остале да се позову на ову изјаву како би до краја истражили бројне неразјашњене афере, али и учинили јавним све тајне уговоре који се крију од грађана, а који су изузетно штетни за наше грађане и ову земљу.
др Ана Стевановић
народна посланица покрета ‘’Доста је било’’
Mandatar svesno umanjuje značaj koji poglavlje 23 za pristpanje Srbije EU ima na politički život.
U njemu su sloboda i nezavisnost medija posebno naglašeni. I ono što podržava ovaj tekst je;
“Poglavlja 23 i 24 biće među najzahtevnijim za usklađivanje u pregovorima o članstvu sa EU, ali i ključna za izgradnju efikasne pravne države. Depolitizacija institucija i sprečavanje zloupotrebe političkog uticaja samo su neke od krupnih promena koje će se od Srbije tražiti da bi se povela borba protiv korupcije i stvorile nepristrasne, efikasne i odgovorne institucije. Brojanje usvojenih zakona, strategija i akcionih planova više neće imati toliki značaj. Članice EU će želeti da se uvere da zemlja ima upravo takve institucije, da je u stanju da sprovede preuzete obaveze i da je proces reformi nepovratan.”
Njegova privrežnost EU će mu zato vrlo brzo doći glave. EU nije u stanju više da ga podržava zarad nekoliko ustupaka koje je on obećao ali nikako da ispuni što je za nas u Srbiji davno poznato.
Коментар новинара Миослава (а не Мирослава како се често грешком изговара) Чорбића у вестима у 10 Студија Б од 10. 08.2016. у вези напуштања седнице скупштине посланичке групе ДЈБ је испод сваког нивоа културе и новинарске етике. За странку која процентуално има највише истински високо образованих чланова, увреда је да они долазе у скупштину због јефтиног ресторана. Жао ми је да један некадашњи врхунски радијски водитељ а касније и спортски новинар себи дозвољава да изјави тако нешто. Познавајући г. Чорбића, сигуран сам да то нису његове речи, већ највероватније директорке, која је узгред буди речено била на галерији у скупштини Србије како би аплаудирала г. Вучићу. Студио Б је дефинитивно пао у живо блато и нема ни трунчице од некадашњег дигнитета коју је ова РТВ станица имала. Просто се стидим да кажем да сам радио у Студију Б дуги низ година (на срећу напустио сам га пре 13 година)!
Иначе, Студио Б (тачније садашњи неки радници који су тада радили) би требао да се сети какав је однос имао према Вучићевој партији 1996. год. када је гостовао један члан те партије на телевизији живећи у убеђењу да иде у програм, а са предајника се емитовао сасвим други програмски садржај са директно прикљученог тејпа! И тада су на власти били исти људи из трилинга СПС, ЈУЛ, СРС. Тек толико да се види каква је била медијска слика тада и каква је сада.
Душан МАРКОВИЋ
члан ДЈБ
Nema me, niti imam nameru da se kačim na “mreže”, te tako poslednji (slučajno, po povratku sa odmora), od komšija saznadoh da sam predmet priče. Jedini razlog da odgovorim je što je inicijator polemike Dušan Marković, koji me u jednoj rečenici lišio zablude da je ono za šta sam ga smatrao: dobar stručnjak, korektan kolega, čovek koji je, radio u Studiju B. Na račun tog, (za razliku od mene kratkog boravka u STB), setio se samo da napiše kako ga je pre 13 godina napustio. I…potpisao se, ne kao bivši visokopozicionirani član te “odvratne firme”, već kao član DJB. Bivši tehnički direktor Studija, za vreme kratkog službovanja u mediju u koji sam ja preko javnog konkursa došao mnogo pre nejga i u kojem preživljavam i posle njegovog “herojskog odlaska pre 13 godina!” bogami se od istog pomaloi ovajdio, za razliku od mene, koji posle 28 godina staža nemam ni olovku sa logom STB. Pardon, imam jednu neverovatnu životnu i profesionalnu školu, privilegiju da sam učio i radio sa legendama. I nisam to zaboravio, niti to u drugi plan mogu da potisnu ružne epizode koje sam preživeo i preživljavam. Za razliku od njega, mogao bi da napišem mnogo više o ovoj kući. i o vremenima prošlim i o ovim sadašnjim. U toj priči bi bilo mnogo više lepih, nego ružnih stvari. Ali, samo kao radnik, novinar – nikako kao neko ko partije menja kao donji veš! Nikada nisam bio, niti imam nameru da budem član niti jedne stranke. Naravno, pošto je reč o izveštaju iz avgusta (ne o komentaru kako kaže D. Marković, pošto to nije isto i o tome nas dvojica ne možemo da polemišemo), ponovo sam ga pogledao, što može da uradi svako, pošto mediji imaju zakonsku obavezu da ih “arhiviraju”. Izveštaj je, kao što sama reč kaže, oblik novinarskog izražavanja koji prenosi sadržaj i tok nekog događaja, bez ličnih stavova i komentara, što ja u pomenutom i ne činim. E, sad ako se nekome ne sviđa konstatacija da je jedna parlamentarna stranka (pokret), bojkotovala ekspoze, a onda i veći deo rasprave o njemu, to je druga stvar. Ja i dalje cenim uže stručno znanje gospodina Markovića. On očigledno misli da je bolji novinar od mene. Pravo na mišljenje neću da mu osporavam. To je mogao da uradi i jednostavnije. Okrene telefon bivšeg kolege…recimo. Ja tako komuniciram sa ljudima koje poznajem. Ovaj tekst je iznuđen izuzetak. Nisam zlopamtilo, ali ni dementan, te se setih da je Dušan i dok je bio u STB voleo da piskara neke “vickaste” tekstove namenjene kolegama. Dušane, čovek si u ozbiljnim godinama, politika je ozbiljna stvar i definitivno nije za mene, a tebi savetujem da se kroz nju ne probijaš tako što ćeš da novinarski edukuješ kolegu, u oblasti za koju nisi stručan, a blatiš firmu koja te “lebom ranila”. “Politika je nužno zlo….čovek politička životinja…” Meni lično, nije baš toliko dogorelo da moram da se istom bavim, a nemam ni životinjske nagone. Narvno, ima i istine u tvom tekstu. Moje kršteno ime je Mioslav, ne Miroslav!.
Mioslav Čorbić
novinar Studija B