Izuzetno važna oblast medija i informisanja, zauzela je tek polovinu kucane stranice u predstavljenom mandatarovom ekspozeu. Na 51. stranici najavljuje se da ‘’oblast informisanja očekuje nastavak reformi’’, da će se ‘’završiti povlačenje države iz medija’’, te da će se pronaći ‘’održivo rešenje za finasiranje javnih servisa’’ jer je to uslov njihove nezavisnosti. Međutim, izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije posvećen pitanju vlasništvu u medijima, pokazao je da su vlasnici brojnih medija na direktan i indirektan način povezani s akterima ovdašnje političke scene.
Podsetimo, medijski zakoni doneti su po ubrzanoj proceduri čime je izostala smislena i konstruktivna debata. Takođe, nezavisna novinarska udruženja, medijski poslenici i brojni novinari kritikovali su takav način usvajanja zakona. Situacija koju danas imamo jeste da vlasništvo medija nije transprentno, te se ne može znati ko su suštinski vlasnici medija, a po čijem nalogu rade urednici. Svaka kontruktvna i sadržajna politička debata ne postoji, novinari koji se bave istraživačim novinarstvom predmeti su prljavih i prizemnih kampanja tabloida. U medijima vlada jednoumlje koje postoji smo u autoritatornim i diktatorskim društvima. U Srbiji mediji nisu slobodni, a bez slobodnih medija, nema slobodnog društva.
Uprkos tome, mandatar u svom ekspozeu ističe kako je sloboda mišljenja i izražavanja garantovana svakome u ovoj družavi, zaspupajući drzak stav da su mediji u Srbiji oslobođeni svake vrste pritiska. Izložba koja je i dalje postavljena u Galeriji ‘’Progres’’ predstavlja nesumnjiv dokaz naše tvrdnje. Svako ko se usudio da napiše bilo kakvu kritiku o Vladi, njenim članovima, mandataru i njegovoj stranci, mogao je sebe da pronađe u vidu izloženh eksponata. Sav istraživački trud tih novinara i medija naziva se lažima, čime se diskredituje gore narečeno pravo na slobodno izražavanje mišljenja. Takođe, izložbe poput pomenute predstavljaju svojevrsne liste za ‘’odstrel nepodobnih’’, odnosno svih onih savesno, shodno načelima profesionalne medijske etike, obavljaju svoj posao.
U zemlji u kojoj je mandatar nazivao ‘’apsoultnim glupostima’’ istraživačke tekstove u kojima su pruženi dokazi o umešanosti u koruptivne radnje, kao i afere mandatarovih najbližih saradnika, pronalazimo ciničnim poslednji pasus ekspozea posvećen informisanju i medijima. U njemu mandatar izražava očekivanje da će ‘’mediji koji se bave istraživanjem različitih pojava u društvu, a posebno zloupotrebom i korupcijom, biti saveznik ovoj Vladi, da stvar promeni i poboljša’’.
Apelujemo na novinarska udruženja, KRIK, BIRN, CINS i ostale da se pozovu na ovu izjavu kako bi do kraja istražili brojne nerazjašnjene afere, ali i učinili javnim sve tajne ugovore koji se kriju od građana, a koji su izuzetno štetni za naše građane i ovu zemlju.
dr Ana Stevanović
narodna poslanica pokreta ‘’Dosta je bilo’’
Mandatar svesno umanjuje značaj koji poglavlje 23 za pristpanje Srbije EU ima na politički život.
U njemu su sloboda i nezavisnost medija posebno naglašeni. I ono što podržava ovaj tekst je;
“Poglavlja 23 i 24 biće među najzahtevnijim za usklađivanje u pregovorima o članstvu sa EU, ali i ključna za izgradnju efikasne pravne države. Depolitizacija institucija i sprečavanje zloupotrebe političkog uticaja samo su neke od krupnih promena koje će se od Srbije tražiti da bi se povela borba protiv korupcije i stvorile nepristrasne, efikasne i odgovorne institucije. Brojanje usvojenih zakona, strategija i akcionih planova više neće imati toliki značaj. Članice EU će želeti da se uvere da zemlja ima upravo takve institucije, da je u stanju da sprovede preuzete obaveze i da je proces reformi nepovratan.”
Njegova privrežnost EU će mu zato vrlo brzo doći glave. EU nije u stanju više da ga podržava zarad nekoliko ustupaka koje je on obećao ali nikako da ispuni što je za nas u Srbiji davno poznato.
Komentar novinara Mioslava (a ne Miroslava kako se često greškom izgovara) Čorbića u vestima u 10 Studija B od 10. 08.2016. u vezi napuštanja sednice skupštine poslaničke grupe DJB je ispod svakog nivoa kulture i novinarske etike. Za stranku koja procentualno ima najviše istinski visoko obrazovanih članova, uvreda je da oni dolaze u skupštinu zbog jeftinog restorana. Žao mi je da jedan nekadašnji vrhunski radijski voditelj a kasnije i sportski novinar sebi dozvoljava da izjavi tako nešto. Poznavajući g. Čorbića, siguran sam da to nisu njegove reči, već najverovatnije direktorke, koja je uzgred budi rečeno bila na galeriji u skupštini Srbije kako bi aplaudirala g. Vučiću. Studio B je definitivno pao u živo blato i nema ni trunčice od nekadašnjeg digniteta koju je ova RTV stanica imala. Prosto se stidim da kažem da sam radio u Studiju B dugi niz godina (na sreću napustio sam ga pre 13 godina)!
Inače, Studio B (tačnije sadašnji neki radnici koji su tada radili) bi trebao da se seti kakav je odnos imao prema Vučićevoj partiji 1996. god. kada je gostovao jedan član te partije na televiziji živeći u ubeđenju da ide u program, a sa predajnika se emitovao sasvim drugi programski sadržaj sa direktno priključenog tejpa! I tada su na vlasti bili isti ljudi iz trilinga SPS, JUL, SRS. Tek toliko da se vidi kakva je bila medijska slika tada i kakva je sada.
Dušan MARKOVIĆ
član DJB
Nema me, niti imam nameru da se kačim na “mreže”, te tako poslednji (slučajno, po povratku sa odmora), od komšija saznadoh da sam predmet priče. Jedini razlog da odgovorim je što je inicijator polemike Dušan Marković, koji me u jednoj rečenici lišio zablude da je ono za šta sam ga smatrao: dobar stručnjak, korektan kolega, čovek koji je, radio u Studiju B. Na račun tog, (za razliku od mene kratkog boravka u STB), setio se samo da napiše kako ga je pre 13 godina napustio. I…potpisao se, ne kao bivši visokopozicionirani član te “odvratne firme”, već kao član DJB. Bivši tehnički direktor Studija, za vreme kratkog službovanja u mediju u koji sam ja preko javnog konkursa došao mnogo pre nejga i u kojem preživljavam i posle njegovog “herojskog odlaska pre 13 godina!” bogami se od istog pomaloi ovajdio, za razliku od mene, koji posle 28 godina staža nemam ni olovku sa logom STB. Pardon, imam jednu neverovatnu životnu i profesionalnu školu, privilegiju da sam učio i radio sa legendama. I nisam to zaboravio, niti to u drugi plan mogu da potisnu ružne epizode koje sam preživeo i preživljavam. Za razliku od njega, mogao bi da napišem mnogo više o ovoj kući. i o vremenima prošlim i o ovim sadašnjim. U toj priči bi bilo mnogo više lepih, nego ružnih stvari. Ali, samo kao radnik, novinar – nikako kao neko ko partije menja kao donji veš! Nikada nisam bio, niti imam nameru da budem član niti jedne stranke. Naravno, pošto je reč o izveštaju iz avgusta (ne o komentaru kako kaže D. Marković, pošto to nije isto i o tome nas dvojica ne možemo da polemišemo), ponovo sam ga pogledao, što može da uradi svako, pošto mediji imaju zakonsku obavezu da ih “arhiviraju”. Izveštaj je, kao što sama reč kaže, oblik novinarskog izražavanja koji prenosi sadržaj i tok nekog događaja, bez ličnih stavova i komentara, što ja u pomenutom i ne činim. E, sad ako se nekome ne sviđa konstatacija da je jedna parlamentarna stranka (pokret), bojkotovala ekspoze, a onda i veći deo rasprave o njemu, to je druga stvar. Ja i dalje cenim uže stručno znanje gospodina Markovića. On očigledno misli da je bolji novinar od mene. Pravo na mišljenje neću da mu osporavam. To je mogao da uradi i jednostavnije. Okrene telefon bivšeg kolege…recimo. Ja tako komuniciram sa ljudima koje poznajem. Ovaj tekst je iznuđen izuzetak. Nisam zlopamtilo, ali ni dementan, te se setih da je Dušan i dok je bio u STB voleo da piskara neke “vickaste” tekstove namenjene kolegama. Dušane, čovek si u ozbiljnim godinama, politika je ozbiljna stvar i definitivno nije za mene, a tebi savetujem da se kroz nju ne probijaš tako što ćeš da novinarski edukuješ kolegu, u oblasti za koju nisi stručan, a blatiš firmu koja te “lebom ranila”. “Politika je nužno zlo….čovek politička životinja…” Meni lično, nije baš toliko dogorelo da moram da se istom bavim, a nemam ni životinjske nagone. Narvno, ima i istine u tvom tekstu. Moje kršteno ime je Mioslav, ne Miroslav!.
Mioslav Čorbić
novinar Studija B