Још један успешан олимпијски дан, славимо победу и освајање златне Олимпијске медаље наших ватерполиста, а непрекидно на РТС-у, у кајрону, иде честитка председника: “Ви сте наш (спортски) рудник злата”. Како само ова реченица пара уши кад знамо какав је однос државе према спортистима.
Последњих 30-так година, научили смо само да добијамо од наших спортиста крв, зној и сузе, присвајамо њихове победе, одричемо се њихових пораза и допуштамо политичарима да својатају њихове велике успехе, а они заузврат, од државе добијају само тапшање по рамену и слегање раменима и изговоре, нема новца…
Андрија Прлаиновић, велики ас ватерполо репрезентације Србије изјавио је да осам-девет медаља на Олимпијским играма у Рију нису производ система. Наводећи да су сви ватерполо клубови у Србији пред стечајем, упркос чињеници да је то један од најтрофејнијих спортова у последњим деценијама и да је чак и нови/стари министар спорта један од некадашњих асова, Прлаиновић је позвао новинаре да већ колико сутра, пишу о томе.
Да ли ће новинари писати о томе и о одговорности државе на начин како то спортисти од њих, с правом, очекују?
Наше спортисте сачекаћемо на чувеном балкону града Београда, уживати у успеху и лепоти Шпановићеве и сестара Дабовић и кошаркашица, харизматичности одбојкашица, величини ватерполиста, промуклим гласовима кошаркаша и скромности веслача, Штефанека и Тијане, вероватно чути неку помпезну најаву, тзв. ”коску” од стране премијера (као ону о изградњи националног фудбалског стадиона), сачекати спортисте по градовима, да би се они већ наредних дана вратили у своје иностране клубове, а приче о непостојању СИСТЕМА у српском спорту се свеле на још једном понављано, ”нема се пара”…
Закон о спорту донeт је средином фебруара, али осим неких значајних одредби у погледу заштите младих спортиста и спортских организација, остали су огромни проблеми у погледу финансирања спортских савеза, понашања навијача на спортским приредбама, спортске и рекреативне инфраструктуре, уз нерешив проблем два највећа клуба, Партизана и Црвене Звезде. Другим речима, Закон о спорту апсолутно није донео никаква конкретна решења, већ је требао да представља само “резултат” министарства, у време предизборне кампање.
Српском спорту је, као што покрет “Доста је било” тражи и у другим областима друштва, потребан систем – трајан и одржив, који ће производити врхунске спортисте, унапређивати аматерски спорт и обезбедити стабилно и дугорочно финансирање.
Срђан Јанковић
члан покрета “Доста је било”, Зрењанин
🙁
Andrija Prlainović je smogao snage da pred javnošću izgovori nešto što je čula cela Srbija i što duboko zadire u “sistem”, u upravljane državom. Lično, drago mi je da, iako je ovaj uvodni tekst samo “povodni”, politički, da je DJB konačno, iako površno i “sebi svojstveno”, ipak dodirnuo temu sporta. Pre 10-tak dana, mislim u komentaru ispod vašeg teksta “izvod iz skupštinskih uvreda”, sam vam u nabrajanju potrenbih tema koje ovde nikako ne uspevate da dotaknete niti na pravi način razvijete, baš po pitanju sporta – dodelio NULU. Izjava našeg velikog, sjajnog sportiste koju ovde citirate – neće pokrenuti proces promene odnosa prema sportu. Da podsetim, slične izjave su upravo naši vaterpolisti davali u više navrata, čak i kada je Tadić bio u isto vreme i predsednik države i , mislim, predsednik baš tog sportskog saveza. I – ništa. Izjava sportista u trenutku odjekne, i potone na dno bazena… Potrebna im je podrška – politike, kurve, ali ipak, politike. I to u Skupštini. I upamtite to. Nemojte da vam fokus ovog tekstića bude, zapravo, izjava, tj. čestitka (i čestitke) predsednika koja kajronom putuje ispod slike tv prenosa iz Ria, a koju ste postavili na prvo mesto, u prvi plan. Neka se vrti, baš kao što se vrti i da je vremenska razlika sa Riom – 5 sati. Nebitno je to – to Nikoliću ne podiže, ne 1 procenat, već niti jedan jedini “fizički” glas. Ne zaboravimo arenu i kako se proveo u istoj. Bavite se nebitnim. Pomenuo ga ne bih, ni kao “ilustraciju” odnosa države prema sportu, ne samo zato što on ne odlučuje o tom novcu i strategiji, s tim u vezi – već zato što mu u ovom vašem tekstu – mesto nije. Uostalom, svi predsednici sveta, ma kakav da im je lični odnos prema sportu (u njihovim državama) rade isto, putuju na te iste sportske manifestacije, troše lovu, mašu zastavicama, mlate praznu slamu, koriste trenutnu poziciju, dar božji, da prodju malo sveta, što nikada ne bi prošli… Sve u svemu, on, Nikolić- bespotrebno je involviran u ovaj tekstić. Šta bi trebala biti uloga jedne ozbiljne političke organizacije u vezi sa ovom temom? Da pojasni narodu, to baš – narodu, da je sport preko potrebna – privredna grana. Mnogi naši ljudi koji prate sport, pa i oni drugi, čuju da jedan osvajač medalje dobije za istu – cca.50.000 evra, što prosečan gradjanin Srbije – nikad ne dosanja. Uz to još i obezbedi sebi penziju već sa 18, 20, 25 godina života, i to onu nacionalnu, višestruko veću od prosečne srpske. Neki dobiju i stan uz sve to… Nije retko čuti, “ma jebo im ja mater, nije se još ni rodio, a već …”. I tu počinje uloga ozbiljne političke organizaije, ako već država nije objasnila svu dobrobit podrške vrhunskom sportu – koji predstavlja jasnu privrednu granu koja i državi donosi – novac. Devize. Prihod. Nije u pitanju samo promocija države (pa i turizma) i to što su oni naši “najbolji ambasadori”. Što više ovakvih naših uspeha, više se konkretnog novca iz medjunarodnih sportskih organizacija – sliva u Srbiju. Srbija, svaka srpska vlada, dakle, ima – dva osnova za punu podršku, promociju i razvoj sporta u našoj zemlji – priliv novca zbog ostvarenih rezultata , i – očuvanje, zaštita i razvoj zdravlja nacije. I više nego dovoljno, zar ne.
Одличан коментар!
Поздрав.
Hleba i igara… Dok nam perjanice nauke zahvaljujuci kojima mrdamo na Sangajskoj listi zive od reformama devastiranih penzija i u supama, mi se bacamo hiljadama evra i nacionalnim penzijama modernim gladijatorima i pevaljkama. Posledica – masa mladih i obrazovanih u redu na aerodromu sa kartom u jednom smeru. Pa vi klicite udaracima lopti, dok ce neki novi Teodori (von Burg) i druzina da svoje penzije (ne nacionalne) da zarade negde daleko.
“Nemam snage da resim to pitanje..”A.V. leta 2016…mislio je na stanje u najvecim Srpskim klubovima i na huligane,navijacke grupe!Znaci na onu recenicu koja se vekovima ponavlja”Niko nije jaci od drzave”…A.V.je ipak dokazao da ima jacih!!!
Da nije bilo RTS-a i Nikolica,na sajtu DJB-a ne bi ni culi za Teja,Tanju,Milicu,Svetlanu,Davora,Isidoru,Brankicu,Eriku,Amelu,itd.
I meni je strašno što niko ne vidi koliko se država loše odnosi ne samo prema profesionalnim sporitistima, to je pitanje ekonomije dobrim delom, ali prema sportu uopste. Strasno je da vecina dece koja žele da se bave nekim sportom u osnovnoj i srednjoj školi to nemaju priliku zbog loših sredstava roditelja, i što to nije obezbeđeno kao besplatna dodatna aktivnost. Stvarno je zapanjujuće što možemo ostvariti rezultat pored svega što se dešava, ali i to se menja, uskoro neće više moći neorganizovane zemlje da se takmiče protiv onih koji stvarno ulažu u to, i to se već vidi. Primer radi, uporidite Japance sada, pre par godina u nekim sportovima pre nego što su počeli da ulažu, a videćete već u Tokiju koju će gomilu medalja uzeti.
Uspeh nasih sportista na Olimpijadi je pravi trenutak da se postavi pitanje:
Kako to da su nasi sportisti medju najboljima na svetu, a da je Srbija /ekoomija, zdravstvo, mediji, obrazovanje, zivot gradjana/…na dnu?
Price o mentalitetu, pobednickim genima su gluposti, zamajavanje naroda /kao i odgovori na pitanja koja postavlja DJB i nadajmo se, tek ce postavljati/.
Da bi sportisti ucestvovali na takmicenjima, moraju da postuju PRAVILA /uz ogroman rad, disciplinu, ucenje, talenat…/, ista za sve ucesnike na takmicenju u celom svetu.
Treneri su veoma vazni, moraju biti strucni, da imaju autoritet, dobri psiholozi, da umeju da naprave selekciju i odaberu najbolje da znaju sta hoce i da su spremni da uce i prihvate dobronamernu kritiku.
Vlast u Srbiji, narocito ova POVRATNICKA /SNS, bivsa SRS, SPS i JUL/, radi sve suprotno:
Ne postuju pravila /Ustav, zakone, akcione planove, strategije, poslovnike…/.
Nebitna im je strucnos i prethodni rezultati u radu.
Vazna im je jedino partijska pripadnost
Sadasnji politicki “treneri” u Srbiji niti sta znaju, niti koga sta pitaju…
Zato i jesmo na dnu.
Prave se ludi, pricaju bajke, razvlace, zamenjuju teze, jednu aferu zamenjuju drugom, nevaspitani su i bahati, lazu gde stignu…
Ne prihvataju cinjenicu da je njihov rezultat STANDARD GRADJANA, KAKO NAROD ZIVI.
Nesrecna Srbija
5+
Manite se Srdjane Jankovicu te pateticne i glupe price o sportistima. To su ljudi koji su na racun nas gradjana debelo zaradili,bahate se ovde po Beorgadu i cesto su ljudi polupismeni, bez osecaja prema obicnom pristojnom coveku. Indirektno nam je i zivot skuplji i nepodonosljivi zbog njih,cena skacu a oni se i dalje bahate i rasipaju glupe otrcane fraze. Dajte mi nekog od njih da nije bahat u ovoj nakaradnoj zemlji. To su polupismeni ljudi sa takodje zavrsenih fiktivnih fakulteta koji nakon sporta jedva cekaju negde da se uvale po sistemu protiv koga se bori Saša Radulović. Redak primer skromnog coveka je Davor Stefanek.
Kakve veze ima obrazovanje sa sportom? Masa studenata u Americi updavo dobija stipendije, jer imaju dobre sportske rezultate. Naravno sve po zasluzi. Ovde je covek rekao da ne postoji sistem, kao sto ne postoji sistem vrednosti nigde. Ovi ljudi su uspeli da preskoce taj naopak sistem, samo zato sto nije profitabilno toliko. Mada sam siguran da postoji jos gomila njih koji cekaju svoju sansu.
Pa to je upravo dokaz da su pobede na međunarodnim takmičenjima slučaj a ne proizvod sistema. Da su proizvod sistema ne bi bilo nepismenih i bahatih kako u vlasti tako i u vrhunskom sportu.
http://www.b92.net/sport/rio2016/komentari.php?nav_id=1168124 Pise da je objavio na facebook? Samo ne mogu da nadjem na kom profilu.
https://www.facebook.com/stefanekdavor/?fref=ts
Užasno me nervira ovoliko pridavanje važnosti sportu. Sport treba da ima svoje mesto, kao i u drugim civilizovanim zemljama, ali to mesto se zna gde je. Kao i u svim primitivnim nacijama (nacijama sa primitivnim političarima), ovde sportiste drže za neka polubožanstva. Za razliku od njih, umetnici su potpuno zapostavljeni, što je sramotan i primitivan stav. Očekujem od DJB da se pre svega pozabavi temom podrške kulturi i umetnosti. Kada se desilo da neki naš političar čestita umetniku na nekoj važnoj međunarodnoj nagradi ili pobedi na međunarodnom takmičenju? Pa nikada. Naši političari ni ne znaju da ti umetnici uopšte postoje, a kamoli da su dobili neke nagrade ili priznanja. Očekujem da DJB poradi na tome da se ta nedopustiva praksa promeni. Tih sportista se za sto godina niko neće ni sećati, a umetnička baština je jedino što iza nas ostaje. Velike nacije su velike zbog svojih umetnika a ne zbog svojih sportista.
Schjora Ana,
I u tim civilizovanim zemljama je sport veoma vazan,i njihovi politicari odlaze na velika takmicenja.
Opet malo ekonomije,kad se plasira fudbalska reprezentacija Holandije za EK,citavi kvartovi su ukraseni njihovim bojama,na milijone proda se rekvizita,kafane se pune,Pivare rade u 5 smena.reklame na TV-u su astronomske.
obrcu se milijarde,onda se napuni kasa kroz PDV pa i umetnici profitiraju,jer drava moze vise da odvoji i za njih.
I te nacije zive da od opsteg zaglupllivanja ljudi sportom i alkoholom,pogotovo u poslednjih 30 godina. Ti isti zaglupljeni zapadnjaci koje ti hvalis kad dodju u Srbiji i vide ovaj kiceraj, misle da je ovde raj na zemlji,ali bukvalno misle tako !!!! Toliko o njima!!!
Niste morali da se trudite da mi odgovarate – govorimo o različitim aspektima. Sport je hrana za mase, ne poričem, ali priznaćete da se u Holandiju više novca sliva zbog Vermera, Rembranta, Rubensa, Boša, Brojgela, Van Dajka, Van Ajka, Van Goga… pominjem slikare jer su u tome možda najjači na svetu, nego zbog njihovih sportista. A taj novac o kom vi govorite oni onda mogu da troše na podršku nekim budućim Vermerima, Rembrantima… itd., itd. Tako rade pametne nacije.
Tacno je da su muzeji poseceni,ne bih rekao da se vise novca sliva u kasu u odnosu na sport.Svake nedelje Aiksova Arena je puna,50000 gledalaca,ne verujem da muzej poseti toliko ljudi za nedelju dana.Opet ekonomia,prevoz,hrana,pice,karte,novac se obrce.
Nisu ljudi svi isti,mislim i da je dobro,pretpostavljam da ima ljudi koji zive kraj muzeja a da nisu otisli da vide aardeppeleters iz Neunen,oni vise i ne ljuste krompir,pizza taxi.
@Pejter,
ne hvalim ja njih.
Opet sam prvobitno procitao dijagonalno,pitajte u svom okruzenju ko je na dresu imao broj 14 iz Ajaksove skole,a ko je najpoznatiji slikar,to vazi i za ceo svet.
Opet se nismo razumeli, ja sam govorila o parama silnih turista koje se slivaju u Holandiju, a ne o parama koji Holanđani troše na sport. I nisu to samo muzeji, to su i suveniri – razglednice, posteri, šolje, razglednice… A što se mog okruženja tiče, gospodine, moram da vas razočaram, ljudi iz mog okruženja ne znaju ni šta je Ajakas a kamoli ko je imao broj 14??? Pokušajte to da razumete.
Ana, da se ja pitam, Pare ne bi dao ni sportistima ni umetnicima. Ne vidim nijedan razlog zašto bi ikada država pomagala nekom ko dobro trči za teniskom lopticom, a ni gomili tih kvazi umetnika, najčešće režisera i glumaca koji prave trćerazredne filmove. Ja prvi volim Holivudske filmove da gledam jer z razliku od tih umetnika se svaki dan umorim na poslu, pa volim da bar jednom nedeljno stavim mozak na pauzu. I za to sam spreman da platim. Bio sam u Parizu četiri puta, nisam ni jednom ušao u Luvr, tj. jesam ušao u onaj podzemni prolaz ispred njega jer je tu zgodno postavljen WC koji košta samo 50 centi. Ali sam zato postao ekspert u njihove kafane.
Zašto bi ja lenjim dangubama od kojih 99% žele samo da duvaju po ceo dan i ne rade ništa pod milim bogom plaćao kroz porez za nešto što ama baš nikad u životu neću da pogledam? Jednom su me zeznuli da odem da pogledam onaj očaj od Filma “Šišanje”, što mi je neko uzeo 2 sata života, ali sam posle stvarno bio ljut kada sam saznao da je taj čovek (koga sam na žalost imao prilike da upoznam) dobio pare za tu katastrofu od filma?
Šta smo mi poreski obveznici koji i rade nešto toliko zgrešili da pored svih lopova u državi treba da radimo još i za umetnike? Ne zanima me sve i sve da je jedan od njih novi Betoven, njega ne treba država da finansira ni na koji način
Evo baš zbog ovog komentara iznad, DJB mora pod hitno da se pozabavi promocijom kulture i umetnosti, odnosno postavljanjem tih oblasti na njihovo neprikosnoveno i neupitno visoko mesto.
Ana,
sport je postavljen kao tema. Slažem se da su neke druge sfere života daleko značajnije i imaju dalekosežnije efekte pa i umetnost koju ste Vi pomenuli. Međutim, ne treba zanemaritiu ni značaj sporta zbog njegovog velikog publiciteta. Sportisti zaista jesu svojevrsni “ambasadori” zemlje koju predstavljaju, a sport se može i vrlo racionalno shvatiti, kako je to Igor rekao, kao “privredna grana” koja može doneti mnogo para. Sve ima svoje mesto. Za nas koji nismo toliko kao Vi u svetu umetnosti, već smo samo njeni povremeni konzumenti, napišite jedan tekst. Biće nam zadovoljstvo da ga pročitamo
Bravo, slicno razmisljamo!!! Bahate karikature bez socijalne empatije!!!
Neće biti da sport nije važan, Ana. Slažem se da i kulturi i umetnosti treba reanimacija, kao i mnogim drugim oblastima (nauci, obrazovanju, pravosuđu i zdravstvu) ali sport je takođe važan deo društvenog života. Svaki dinar koji taj mladi svet zaradi je čist, za razliku od mnogih konraverznih biznismena, partijskih direktora i korumpiranih političara. Svakako je bolje da našoj deci uzor budu sportisti nego estradne umetnice, starlete, bivši reketaši i dileri. Ulaganjem u sport, dugoročno, poboljšaće se i zdravstveno stanje naroda, pogotovu mladih.
Država nema novca a ni volje ni pameti da reši ni jedno suštinsko pitanje. A ako nema država para, da li je bilo logično da naša, na sva usta hvaljena kao profitabilna, avio kompanija sponzoriše vaterpoliste jednim letom do Brazila, nego lete 33 sata nekakvom low cost linijom do odredišta? Pa premjer je opajao pola planete i silne pare potrošio leteći svuda po svetu, za šta? Ni za šta. Sportisti za razliku od njega makar imaju realne rezultate a ne imaginarne i ne proverljive, tako da zaslužuju podršku u svakom smislu.
Pozdrav Ana. Ovo je tema posvećena sportu, ako vam se ne sviđa možete da je preskočite a ne da ostavljate komentar po kome vi ocenjujete da li je to važno ili nije. Na našem sajtu imate tekstove i o kulturi, i u sportu i o drugim stvarima, svako neka gleda ono što ga zanima a rasprave šta je važnije je najbolje da zaobiđemo jer je to individualna stvar, jer ne kaže se džabe, o ukusima se ne raspravlja.
Ja ću se zbilja praviti da ovo nisam pročitala. Ovo je bio moj prvi negativan komentar na račun izbora tema, pored bezbroj ne samo negativnih već i uvredljivih komentara koji ostavljaju drugi kad su izbori tema, ali takođe i druge stvari u pitanju. Zašto je baš moj komentar zavredneo vašu reakciju, to sam bog zna. Bilo bi lepo čuti.
Ana, najbolje je da se pravite i da niste ovde!
Igore, dosadni ste. Ne možete ni da zamislite koliko.
Plejada onih besmtnika koje sam pomenuo (” ma jebo im ja mater, nije se još ni rodio, a već…) upravo u mom prvom postu, i koji će uvek biti tu oko nas poput bakterija – eruptivno je predstavila svrsishodnost svog postojanja, dokazavši onu sintagmu čuvenog Umberta Eka, još čuvenije sadržine : BUDALA NE GREŠI U PONAŠANJU – VEĆ U REZONOVANJU…
Slazem se. Tvoj rezon to najbolje demonstrira.
Igore, ti si takodje produkt opsteg zaglupljivanja sportom. Odnosno onom danasnjom devizom, sto manje zdravog razuma, to vise kinte!!!
Petre, bolje biti i “produkt” opšteg zaglupljivanja sportom, poput mene – nego produkt varenja – poput vas.
I treba da budu uspesi van birokratije i takozvanog podsticaja.Onaj ko zaista dobro nesto radi cini to iz strasti.Nece me sigurno topla voda u bazenu naterati da ripam ko delfin u bazenu.
Iz mog ugla gledanja, država treba da ima za cilj da obezbedi uslove za razvitak i napredak svakog pojedinca.
To znači da nam treba bolje obrazovanje, više umetnosti/ kulture, nauke i sporta.
Pravo pitanje je zapravo koliko nas to košta?
U Srbiji postoji 3.500 škola. Stanovnika je 7.000.000
Ako od svakoga zla država uzme godišnje 1e krvavo i mučno zarađenih para, svaka škola može da dobije po 2.000e godišnje!
Za 2.000 evra možete da kupite nekoliko vazdušnih puški, lukova i rekvizita za čudne sportove.
A možete i da organizujete čudo od predstava, koncerata… Pa i neki kompleti za tehniku i slično, solarna kola, roboti i čuda.
10 godina tako i imaćemo i neku medalju u čudnim sportovima i ludi start-up i genija savremenog zvuka.
Imaćemo uspešne i samoodržive ljude, ali koga briga, ko će onda kablove da kopča.
I to košta 3 evra godišnje, po čoveku (ako ih niko ne ukrade).
Para ima, nije skupo, samo nema sistema, bivši zemljaci moji.
Schjora Ana,
Vi ste naveli civilizovane zemlje,ja sam samo preneo informaciju da u njima i te kako je sport “industrija” i politicari se ne libe da se slikaju sa njima i cestitaju na uspehu.Mislio sam u vasoj okolini.
Pogledajte snimke jednog Pele-a,Maradone,,Brajtnera i Bajre Zupica,ima i tu umetnosti.
Pa turisti finaciraju i umetinike ne samo kroz posetu muzejima,2 milijona turista poseti na tromedji B-D-NL kofi schop,gradjani su protestovali,ali Ministri su se hvalili kako je to finacijska inekcija,nije ukinuto.
Nisu ni posetioci muzeja imuni,posete i oni kofi-schop,kojih na nesrecu ima na svakom cosku,ima jos mesta koje oni u tajnosti posete u Amsterdamu.
Uspeh u Riu je neuspeh!
Profesionalni sport je neuspeh drustva!
Lepo je Duci Simonovic rekao sta je profesionalni sport!
Tako je Nikola. Sport, ali rekreativno. To su bahati, maloumni ljudi pogotovo ovde u srbiji,koji ne vide dalje od dupeta!!! Mnogo im se dade na znacaju u ovom maloumnom drustvu.
Као бивши спортиста (ни динар уложио ни динар зарадио од одбојке) покушаћу да тему спорта поједноставим:
1. Спорт је веома важан за духовни и физички развој сваке индивидуе! Њему дугујем своју упорност и неодустајање када је најтеже!!!
2. У спорту се напредује ПОЗИТИВНОМ СЕЛЕКЦИЈОМ У ПОЛИТИЦИ НА ЖАЛОСТ ОБРНУТО
3. Спорт није само ‘леба и игара него својеврсна промоција једне државе: одакле сте, из Србије, а Ђоковић! Било је и Милошевић…
4. У спорт треба улагати јер одводи децу са странпутице и јача такмичарске и физичке вредности сваке јединке
5. Држава може да добије доста новца назад ако обавеже спортисте у које уложи новац да морају да плаћају порез у Србији, а ако је то немогуће због закона друге државе онда да уложено врате у одређеном року. Био сам стипендиста ЈАТ-а и имао сам обавезу да одрадим 10 година, како би вратио уложено!
6. Колико вреди медаља на великим такмичењима? Национална пензија, по мени да, добија се после 40-те године и јесте адекватна захвалност Државе за доживљену промоцију!
Да ли треба увести сличне критеријуме за све остале ( уметници, научници, професионалци) који имају светске признате резултате где се чуло за Србију, мој одговор је да! То свакако не значи да рецимо Мирослав Илић ( волим славија да слушам) треба да добије националну пензију јер ни плаћање пореза од концерата и гажи није решено…
Има ту много посла али верујем да поштен однос према проблему може да изнедри практична и праведна решења!
Ideja sa ovolikim maltene nasilnim promovisanjem nagrada i jeste upravo da nam bace kosku oko koje cemo da se bijemo. Odlican nacin da narod okrenes protiv sportista jer oni zaradjuju! Niko se ne pita gde su pare kojim OKS raspolaze, zasto sede toliki politicki poltroni po sportskim savezima, gde su pare koje lezu od MOK i drugih svetskih organizacija, zasto politicari ne izbijaju iz skoro svakog fudbalskog i kosarkaskog kluba… Mislite da sport nije dobra stvar za mladog coveka? Da li je normalno da nam nestaju bazeni, streljane se zatvaraju, da nema tri krstena stola za stoni tenis po skolama, da gimanstiku niko vise i nema u planu i programu skolskom, da rvanje trenira samo ko je slucajno zalutao u pravcu sale u tom terminu na retkim mestima gde se moze trenirati ili mu mozda otac ili majka preneli ljubav, slicno i za tekvondo… Profesionalni sport i ucesce na OI je vrh ledenog brega iza kojeg stoji ogroman amaterski potencijal! Deca moraju imati mogucnost da se bave besplatno ili uz minimalnu nadoknadu sportom, narocito u periodu razvoja, a to sto ce iz te ogromne grupe mladih ljudi iskociti dva ili tri profesionalca je nesto sto se smatra posledicom rada u dobrom sistemu. Da li je normalno da Nenad Filipovic radi u Juri? Profesor fizickog vaspitanja! Kako je moguce da nijedna skola u Nisu ili okolini nije zaniteresovana da ima profesionalca u svom kadru koji moze samo doneti ime toj skoli. Da li je moguce da se ne moze nabaviti u narednih par godina 1000 stolova za stoni tenis i razdeliti skolama, kako je moguce da su strunjace po skolama budjave, raspadaju se i nikog nije briga. Dzabe atletski savez, hala i odlicni uslovi sada kada se atletikom u osnovnoj skoli retko ko bavi i ne radi se na tom segmentu. Odakle se ocekuje da dodje nova Ivana Spanovic, Dudas?
Bahati se premijer tim nagradama sada, a sustina je da deca nemaju vise prilike da se isprobaju, da krenu u rekreativno bavljenje pa koga sta privuce i ko gde ode jednog dana. Ako imate u generaciji 100nak dece u jednoj osnovnoj skoli kada bi im bilo dostupno bavljenje raznim sportovima imali biste bar polovinu koja bi se bavila necim jer je zanimljivo, nesto novo i na dohvat ruke… Sto znaci da bi par godina ta deca sebe razvijala na fizickom i mentalnom stanju. Mozda bi se kasnije tek dvoje troje odlucilo da nastavi i zagazi i u seniorski sport, ali to i jeste cilj! Mi taj sistem nemamo niti je nekog briga da ga napravi. Divac sedi u USA, ne dolazi za Srbiju, Udovicic iako bivsi sportista je debelo zagazio u politiku, ministarstvo prosvete i obrazovanja se bavi nekim drugim stvarima uglavnom retko vezanim za obrazovanje uopste, sportisti se nekako snalaze do trenutka kada se spremaju za OI pa se daju neke pare (cast izuzecima kao atletika i plivanje pa i streljastvo). Nema plana, evo sada da pitate u OKS gde se odrzavaju sledece OI pola ne bi znalo jer ih to nesto preterano i ne interesuje! Pare se kradu nenormalno, a onda se da kakva takva crkavica od cele te sume i onda se prica o ne znam ni ja cemu i ne znam ni ja kakvom podstreku drzave! Kada bude bilo sistema onda mozemo kritikovati ovako ni rec ne mogu reci sportistima…
Smeta mi što se sada licitira sa nagradama za medalje. Sad, kad je sve gotovo, kad je neko već uložio ceo svoj život u neko pregalaštvo i postigao najveći rezultat koji može, neđe se neko da ga kao, nagradi i time naravno postigne neki politički poen, kao da ga je on podsticao da radi. U stvari, samo se okiti njegovim uspehom. Dok su trenirali u nenormalnim uslovima, niko se nije obazirao. Oni su ostvarili vrhunski rezultat uprkos ovom sistemu koji ih vuče ka dnu. Šta bi tek bilo medalja kad bi stvarno sportisti imali prave uslove za rad, teško je zamisliti.
Odlicni je Rajko rekao!
A sto sportisti umiru od prevelikih napora.
Da svakako rekreativni i lepe igre kao bocanje, pecanje, sah, karte, planinari, rekreativno plivanje,lov i slicno.
Deca sa stranputice mozemo ih usmeriti ka knjizevnosti, igrama, umetnosti, ekologiji, humanitarnom radu, filozofiji, duhovnosti, zanatstvu, narodnom radinoscu… Imaju deca cime se baviti.
Ponovicu komentar koji na zalost nije poslat.Obzirom da ljudi koji sede u strankama i zastupaju sve nas, nisu zainteresoani za sport, vec za licno bogacenje, predlazem da se sportiisti finansiraju iz nasih donacija.Kako?
Ustanoviti tzv TELETON javno prikupljanje donacija i pomoci za sportiste.To treba da bude javno, kompjuterizovano i da u njemu ucestvuju najvaznije licnosti iz sporta i nekompromitovane licnosti iz javnog zivota.Novac bi se drzao na posebnom javnom racunu koji bi kontrolisali sportisti i odlucivali u koje svrhe ce biti potrosen.Tako se radi u svetu.Uglavnom se ide na prikupljanje donacija – Amerika i druge razvijene zemlje.
Siguran sam da ce svaki nas iseljenik dati maker 5 ili 10 dolara, a nasi binismeni i mnogo vise.Takodje i zemlje koje imaju interese u Srbiji-Kina. Rusija. Evropa itd.