Problem koji je nastao sa novom plavom parking zonom u Bulevar Zorana Đinđića je, zapravo, veoma lako rešiv.
Evo kako je problem nastao i u čemu se sastoji. Zbog velikog broja poslovnih zgrada u Bulevaru Z. Đinđića, došlo je do povećane potražnje za parking prostorom od strane “došljaka” (zaposlenih u poslovnim zgradama). Parking servis je, u želji da svima obezbedi parking mesto duž Bulevara Zorana Điniđića napravio plavu parking zonu. (Mesto možete da imate ceo dan ako za njega platite 285 dinara.)
Uprava Parking servisa je, međutim, zaboravila da se u blizini Bulevara i plave zone nalazi još mnogo neobeleženog parking prostora koji koriste stanari zgrada koji u njima žive. Smetnuli su sa uma takođe i to da su “došljaci” racionalni i da će, ako to mogu, uvek hteti da smanje trošak parkiranja tako što će ga, recimo, prebaciti na nekog drugog (u društvenim naukama poznato kao teorija racionalnog izbora).
To su i uradili: umesto da plaćaju dnevnu kartu u plavoj zoni, “došljaci” su počeli da se parkiraju ispred okolnih zgrada (gde je parkiranje besplatno) i tako napravili problem stanarima koji su ostali bez mesta za parkiranje. Plava zona na sredini Bulevara je uglavnom prazna.
Stvar se rešava na sledeći način. Parking servis može da donese odluku da celo područje — u koga spadaju okolne zgrade — pretvori u plavu zonu, ali da stanarima zgrada, koji mogu da dokažu mesto prebivališta, omogući besplatno parkiranje u plavoj zoni. (U normalnim okolnostima parkiranje za stanare bi takođe trebalo da se plaća, ali pošto je grad propustio da graditelje poslovnog prostora obaveže da obezbede parking prostor, pravično je da trošak parkiranja ispred stambenih zgrada padne na grad, a ne na stanare.)
To “došljacima” menja prioritet izbora: što se tiče cene, sada im je sve jedno da li će se parkirati nasred Bulevara ili ispred neke okolne zgrade, jer se svuda nalazi plava zona. Racionalni vozači će, međutim, hteti da smanje trošak pešačenja do kancelarije i parkirati se na parking prostoru koji im je bliži, a to znači na sredini Bulevara. A to je upravo ono što je Parking servis hteo.
Vase resenje ne da ne resava problem nego ga pogorsava!
1. Vecina korisnika parking mesta tokom dana su ljudi koji tu dolaze na posao (vecina stanara ujutru ulaze u kola i odlaze na posao).
2. Vecina ljudi koji dolaze na posao u bloku sa slike ne rade u poslovnoj zgradi (u ovom slucaju GTC) rade po lokalima ili u nekom od stanova u okviru stambenih zgrada,
3. Vec oko 16 casova parking oko zgrada pocinje da se prazni i ima dovoljno mesta za parkiranje (nakon 17 biva polu prazan).
4. Problem za parking izmedju 9 i 16 zaista postoji ali ima ga manji broj stanara koji taj dan ne rade pa zele da koriste parking mesto, ali i u tim slucajevima najcesce resavaju problem nepropisnim parkiranjem koje se tolerise, osim ako zagradjuje vec parkirana vozila.
Vase resenje pogorsava stvari jer dovodi do sledeceg:
1. Gosti stanara u zgradama koji dolaze u posetu (obicno nakon 17 po prirodi stvari) morali bi da placaju parking.
2. Povecao bi se broj radnika koji rade u okviru stambenih jedinica, a koji moraju da plate parking (jer bi sva mesta bila u zoni).
3. Sistem naplate i registracija korisnika bi samo bespotrebno zakomplikovali zivot kako stanarima tako i parking servisu.
Da ne pominjem da je zoniranje parking mesta uz ove zgrade najverovatnije protivzakonito, jer mesta pripadaju zgradi, a ne parking servisu. Odnosno parking servis ne moze zonirati mesto koje nije izgradio, vec je izgradjeno parama stanara (kupaca stanova u zgradi) i nije deo ulice ili bulevara.
Takodje kao neko ko je glasao za Vas i polaze neku nadu u Vas pokret savetujem Vas da ovakve i slicne zamisli zadrzite za sebe i ne objavljujete na zvanicnom sajtu, jer cete u krajem slucaju ispadati smesni. Svaki problem u gradu je daleko komplikovaniji nego sto deluje na prvi pogled i ovakve brzoplete ideje nisu za javnost jer u 90% slucajeva nisu realne. Sajt treba da sluzi za zvanicna saopstenja a ne ideje.
Zelim Vam sve najbolje.
Poštovani Pajo,
Kao neko ko radi u blizini (ko nema veze sa pokretom) i ko zbog problema sa parkiranjem dolazi na posao gradskim prevozom, mogu Vam reći da silno grešite. Evo i par razloga:
1. Nekada davno te zgrade u kojima sada ti silni ljudi rade su nikle na onome što je tada bio parking rezervisan za stanare tih zgrada.
2. Gosti koji dolaze kod stanara u manjem obimu dolaze kada se parking naplaćuje. Radni narod se u glavnom posećuje posle posla, odnosno, u kasno popodne i uveče. Što se neradnika tiče, ne vidim problem u tome što će morati da plate parking.
3. Budući da živim u zoniranom delu grada, a moj kraj ne pripada zoni, mogu Vam reći da su oni koji mogu da parkiraju u zoniranom pojasu ”progledali” nakon zoniranja, što se za mene i moj komšiluk ne može reći. Da li Vam možda zvuči paradoksalno, ako Vam kažem da sada tražimo da se i naš kraj zonira. Na žalost, ovo se ne može izvesti.
Pozdrav.
Kao da ti je neko podvalio “sendvič”. Posle 32 godine staža, firma ode u stečaj a ja među neradnike, hvala ti lepo 🙁 U tom kraju imam tetku, profesorka u penziji, ne znam u koju kategoriju bi je svrstala (da li je i ona neradnik)? Kod lekara uglavnom ide pre podne, pa misliš da je zgodno da oddžogira do dalj parkiranog automobila, pošto tu kod ulaza u zgradu nije bilo mesta?
Poštovana gospođo,
Pogrešno ste shvatili termin ”neradnik”. Zna se ko su ti ”neradnici” koji džipovima dolaze tu da parkiraju, a onda se snebivaju da daju 300 dinara za parking.
Žao mi je što ste prošli tako kako jeste, ali niste jedini. Ako mislite da ćete kukanjem nešto postići, samo napred.
A što se tiče sendviča, poštovana gospođo, ne treba mi. Sam ga sebi zarađujem. Bogu hvala, imao sam sreće sa školom i izborom zanimanja, pa još neko vreme ne moram da brinem o tome šta ću da jedem. Sendviče bih preporučio onima koji su u proteklih 20 godina pogrešno glasali, ili nisu ni glasali, pa su nas sve uvalili ovde gde smo sada. Sumnjam da ste bezgrešni po tom pitanju.
Druže Pajo,
Mnogo bolje se sagledava ovaj problem kada živite u zgradama u ulici Zorana Đinđića. Nijedan od vaših argumenata ne stoji i imam utisak da je razlog vašeg komentara samo polemisanje, bez želje da se problem reši.
Zbog toga pretpostavljam da vi i ne smatrate da je rešenje koje je primenio Sekretarijat sa saobraćaj grada Beograda, prema preporuci Parking servisa, dobro. Sasvim je logično, što viđam svaki dan, da svi koji rade u poslovnim zgradama u ovoj ulici izbegavaju parking koji se plaća, već se zavlače u okolne blokove i zauzimaju besplatna parking mesta na kojima su se ranije parkirali stanari. A ideja Parking servisa je da ti stanari treba da kupe “povlašćenu” parking kartu i da se parkiraju na zoniranim parking mestima. Ne mislim da su ovo smislili ljudi sa nižim koeficijentom inteligencije, već naprotiv! Ako im je bila ideja da nametnu još jednu taksu građanima Beograda, onda je ovo odličan potez.
A vi ne predlažete rešenje, već se nepotrebno sukobljavate sa ljudima čiji je cilj da nešto poboljšaju, ako već ne mogu da reše problem.
“pošto je grad propustio da graditelje poslovnog prostora obaveže da obezbede parking prostor, pravično je da trošak parkiranja ispred stambenih zgrada padne na grad, a ne na stanare”
Da je Grad obavezao graditelje da obezbede parking prostor, trošak parkiranja bi takođe pao na stanare, kroz povećanu cenu stanova. I pao bi na sve stanare, bez obzira da li žele da kupe i koriste parking mesto ili ne. U tom smislu, ne vidim po čemu je nepravično da stanari naknadno počnu da snose troškove parkiranja. Čak štaviše, pruža se prilika da Grad postavi sistem još pravičnije – da parking plaćaju samo oni stanari koji žele da imaju i koriste parking mesto (ili više parking mesta). Tako se parking mesto i stan i u finansijskom smislu odvajaju kao dva zasebna objekta (što oni suštinski i funkcionalno defakto i jesu), i postižemo situaciju da svako plaća tačno ono što želi da poseduje.
Ukoliko bi sada “Grad snosio trošak”, to bi u suštini značilo da trošak snose svi građani (poreski obveznici, stanari drugih zgrada…) od kojih velika većina nema nikakve veze sa tim parkingom.
Treba imati u vidu da postoje realni i poveliki troškovi parkiranja (pre svega cena zemlje na kojoj se nalazi parking). Parking ima svoje korisnike, i ne postoji razlog da Grad njima poklanja parking, odnosno da tu veliku realno-postojeću cenu preliva na društvo u celini.
Dragane, čitaj pažljivije. Sam si lepo citirao, ja ću samo da naglasim bitno: “… pošto je grad propustio da graditelje POSLOVNOG prostora …”
Dakle, ne STAMBENOG. Cena stambenog prostora ne bi bila opterećena cenom izrade parkinga, već cena poslovnog prostora.
U pravu si, izvinjavam se, ispisah po inerciji jer se mnogo često pominje i taj “problem” sa “nedostatkom” parking prostora ispred zgrada, i prilično sam siguran da ga ima i u tom kraju.
Poenta ostaje, nije bilo potrebe da graditelji poslovnog prostora budu opterećeni parkingom, jer poslovni prostor nema suštinske veze s parkingom, a ko želi da parkira jer dolazi automobilom na posao, neka iznajmi sebi parking mesto. A stanari onda mogu i treba da uživaju u parking mestima koje su hteli-ne hteli kupili kupujući stan.
Ne slažem se. U urbanoj kulturi grada se podrazumeva da se koriste kola. Tako je logički zaključiti/preduprediti da će zaposleni nekog radnog mesta dolaziti kolima na posao i da će ta kola negde morati parkirati (kao i sa stanarima). I da je onda obaveza istog da im to obezbedi. Na fonu tvog argumenta, i zaposleni bi mogli da sami plaćaju poslovni prostor u kojima im se nalazi posao, jer se u suštinskom smislu radnja koju tamo rade (obrađuju kredite npr.) razlikuje od obitavanja u tom prostoru…
..Karikiram malo naravno…ali to je suština. Može se logički pretpostaviti određena potreba i takođe rešiti. Dakle, ako hoćeš, i kola kojima dolaziš na radno mestu su takođe deo tog radnog mesta (jer si nima došao i otišao sa radnog mesta). Gradskost pretpostavlja mobilnost i taj fakat mora da se kalkuliše (kao što robna kuća sa tim kalkuliše kad gradi svoj prostor, jer predviđa da će kupci doći kolima)..tako i ovo…
Nisam primetio karikiranje, pošto radim od kuće :). A i inače ti je poređenje promašeno, kada sam radio u ofisu, moj poslodavac je zahtevao da sedim tamo dok radim, a niko nikad nije zahtevao od mene da na posao dođem na ovaj ili onaj način.
Al da se vratimo na temu.
Urbana mobilnost se pojavljuje u raznim oblicima, vožnja automobila je samo jedan od njih, i to ubedljivo najskuplji sa aspekta upotrebe prostora. E sad, možda se tebi podrazumeva da čovek treba baš na taj način da se kreće, ali to je tvoja stvar, ti svoju zgradu slobodno opaši parkingom, kao i ta robna kuća, ako već misliš da ti se to isplati. Međutim nema nikakvog razloga da se bilo ko drugi povinuje tvojim subjektivnim stavovima. Ako je neki poslovni subjekt proračunao da mu je neisplativo da poklanja zaposlenima strašno vredno zemljište samo da bi od svih načina kretanja odabrali baš vožnju automobila, on ima puno moralno pravo na to, a ti eventualno možeš da rešiš da ne radiš kod njega jer ti se to ne dopada. Ili da – jednostavno – platiš sam sebi parking. Ionako će taj poslodavac da nam ponudi veće plate jer je uštedeo na parkingu :).
PISMO UPUĆENO 15.11.2015
Kome: Gradonacelniku Beograda
Pitanje: Poštovani gradonačelniče,posle niza bezuspešnih poziva za pomoć drugima obraćam se i Vama prvi put u nadi da ćete pomoći de se reši problem koji nas tišti već duže vreme,a tiče se građana koji žive u 21 bloku na Novom Beogradu.
Već nekoliko godina u našem bloku vlada saobraćajni haos.Zbog povoljne lokacije brojni građani koji ne žive i ne rade u 21 bloku svaki dan od ranog jutra pa do večeri parkiraju svoje automobile u bloku i odatle idu dalje gradskim prevozom.Ta situacija nas jako frustrira,em imamo probleme da nađemo parking za svoja vozila em stvara se pravi saobraćajni haos pošto naša infrastruktura nema kapacitet za toliki broj vozila.Da ne pominjem svakodnevne svađe i sl.Rešpenje je vrlo jednostavno MOLIMO VAS ZONIRAJTE NAŠ BLOK makar plavom zonom i to će prepoloviti broj vozila,a grad će preko parkin servisa imati više novca.Parkinge koje ste napravili u bul.Zorana đinđića nisu popravili situaciju i neće ako i njih ne zonirata.U nadi da ćete pomoći srdačno Vas pozdravljam Zdravko Jerkić bul.Mihaila Pupina 23/12 Novi Beograd
Nisu problem samo poslovne zgrade bez parkinga, BelExpoCentar pravi mnogo veće muke komšijama jer organizuje tehno žurke i koncerte čiji posetioci okupiraju sva slobodna mesta kod okolnih zgrada do 6 ujutro.
Beogradska Arena kada se napuni do maksimuma (na primer utakmice KKCZ u Evroligi) zakrči sva parking mesta u prečniku od 2-3 km i ako se vraćate iz grada nema šanse da se parkirate bilo gde u blizini svoje zgrade. Mislim da će ova nova parking mesta umesto zelenih ostrva malo ublažiti taj problem.
A što se komšija u Bulevaru Zorana Đinđića tiče, može da se zonira parking u njihovom dvorištu, ali da cena za posetioce bude veća nego u Bulevaru i da oni dobiju besplatno parkiranje samo u svom dvorištu a ne u Bulevaru. Mogla bi za njihova dvorišta da se iskoriti zona za Buvljak pošto je cena 50 din na sat, a u plavoj 30 din na sat.
Kao neko ko živi kao podstanar u ovom kraju i nije prebacio adresu ja ne želim da moram da plaćam parking ispred zgrade gde živim. Kada su krenuli da grade taj parking ja sam očekivao da će novi prostor biti besplatan za parkiranje jer kakav mi je to luksuz da mi auto ceo dan stoji na suncu parkiran dok mu se elektronika lagano topi? Neka izvole i naprave nadzemne i podzemne parkinge sa spratovim i krovovima kada su tako sposobni. Ovaj livada-parking će u stvari najviše koristiti posetiocima sportskih događaja u Areni koji naprave totalni haos svojim divljačkim parkiranjem kada se dešava nekakva utakmica. Ljudi koji su svaki dan dolazili na posao će koristiti iste šeme i mesta za parking kao i inače.
Ovaj pedlog je jako loš. Zašto bi npr. gosti stanara okolnih zgrada plaćali 285 dinara dnevno parking? Zar se u svetu ne praktikuje naplata parkinga kroz parking zone samo u svrhu rasterećivanja gužvi u opterećenim delovima grada, centru uglavnom? Zar ne bi bilo najbolje da ova nova parking mesta budu besplatna? Da li je plan parking servisa da se na kraju u celom Beogradu naplaćuje parking? Zar nije bezobrazno naplaćivati parking npr. na čuburi u nekim sporednim ulicama?
Mogu Vam reći da do sada nije bilo mesta za parkiranje, a nema ga ni sada. U međuvremenu, potrošene su silne pare građana, i srušeno mnogo zelenila, koje su pretvorili u beton. I posle svega toga, ni gradska vlast nema prihoda od parkiranja, ni građani a ni zaposleni neki red ili udobnost života. Vlast nikako da shvati, da su porezi toliki, da ih niko više ne može plaćati i da su uzaludni pokušaji da se otme nešto čega nema.
Samo jedna mala napomena koja nema mnogo veze sa sustinom: Iako je nakon procitanog teksta jasno da se misli o Beogradu, mislim da bi to ipak trebalo da bude jasno naglaseno. Evo, ja sam naprimer otvorio tekst misleci da se radi o nekom problemu na istoimenom bulevaru u Nisu.
I da me neko ne shvati pogresno, nemam nista protiv Beograda, naprotiv. Samo molim za potpunost informacije. Unapred hvala 🙂
pronosim post jednog mog prijatelja. bio je jos ostriji, malo sam esitovao…
“U stvari, ovo je samo nastavak ideje DS-a, kakao legalno pljackati i otimati pare od naroda. Umesto da predlozi resenje, koje bi bilo besplatno i pravicno za sve vozace, Dosta jebi lo, primenio je apsolutno najgore resenje po vozaca a najbolje po politicare (drzavu). Ne samo sto bi Dosta jebi lo (kada bi samo mogli, a vi razmislite hocete li im dozvoliti to) prosirilo parking zonu na ceo Novi Beograd, vec bi i stanarima – vozacima, nametnulo pored haraca za parikng i obavezu da dokazuju gde zive… Jednom recju – BEDNO!
Ovakvo resavanje problema je karakteristicno za LOPOVE, kako ove koji su vladali, tako i ove koji su na vlasti. Posto Dosta jebi lo, pretenduje da bude neka kvazi opozicija, mogli su da stave prst na celo i predloze daleko bolje resenje, kao na primer:
Umesto plave zone, uvesti crnu zonu. U Crnoj zoni zonirati nekoliko hiljada parking mesta, iskljucivo za poslovne objekte. Zatim, svakoj poslovnoj zgradi u okviru crne zone, dodeliti odredjeni broj pakring mesta, rezervisanih za zaposlene. Onda doneti uredbu po kojoj svaka poslovna zgrada koja nije obezbedila parkiranje na svojoj parceli, mora da placa zakup parking mesta, po jedno za svakog zaposlenog.
Deluje logicno. Zar ne? Neke firme ce platiti. Druge ce se preseliti tamo gde imaju bolje uslove za poslovanje.
Time se postize nekoliko stvari:
1. Obican gradjanin nece morati da placa nista.
2. Trosak ce biti prebacen na one koji mlate pare i guraju ih nogama u dzakove (Raifaizen, Grawe, Microsoft i ostala ekipa iz kraja…)
3. Poslovne zgrade koje nemaju parking, morace da smanje cenu rente, ostanu bez klijenata, ili smisle neki treci nacin da rese problem koje su realno same stvorile…”
Pišem svoj prvi komentar kao neko ko je glasao za Vas i ko se iskreno nada da ćete nešto promeniti.
Pratim sajt i povremeno pročitam autorske tekstove (i komentare), ali sada moram da napišem da sam prilično razočaran tekstom jer mi liči na neki od tekstova suprotne strane – poprilično je nestručan, i kao da je mu jedini cilj da običnog građanina usmeri protiv sadašnje vlasti (da se razumemo, svi treba da budu protiv sadašnje vlasti). Razočarenje je nastupilo nakon čitanja komentara i razgovora o ovom tekstu sa osobom koja se upravo ovim temama bavila veći deo života, i koja je i dala ocenu da je nestručan. Prenosim neke bitne stvari u nameri da one budu jasnije čitaocima:
“- Stanari imaju pravo na besplatno parkiranje u okviru zone u kojoj stanuju,”
“- Parking servis ne obeležava parkirališta vec Sekretarijat za saobraćaj u okviru Gradske uprave grada Beograda.”
“- Parkirališta izvan regulacionih linija ulica nisu u nadležnosti tehničkog regulisanja Sekretarijata.”
“- Da li treba obeležavati nove zone je stručno pitanje, Parking servis samo ima korist od naplate i mesečnog plaćanja stanara kojima nije osigurano parkiranje.”
“- Drugo je pitanje da li treba širiti zonski sistem od koga grad ima korist ali ne i uvek stanari. Naravno i Parking servis ima korist jer dobija deo sredstava, ali i obavezu da ih održava.”
“Stanari imaju pravo na besplatno parkiranje u okviru zone u kojoj stanuju” – kakva je ovo glupost? Da li sam ja dobro shvatila da vam je ovo rekla “stručna” osoba?
Ana, ukoliko vam se ne svidja ovaj sajt – napustite ovo mesto. Tekstove Djb nazivati glupim i nestručnim – krajnje je neprimereno. Mislim da je došlo vreme da se vaša skupina botova dislocira odavde, i da ukoliko nemate konstruktivan i dobronameran komentar – potražite neko drugo mesto poput sajta informera, kurira i sl.
Da li se to sada obrće situacija? Moj komentar je bilo pitanje upučeno prethodnom komentatoru koji je rekao da mu je stručna osoba rekla tvrdnju koju sam navela. Sam tekst uopšte nisam ni komentarisala, učinio mi se dobar predlog iznet u njemu, ali ne mogu da se potpišem ispod toga jer nisam stručna za te stvari. Ali vi ste moj komentar odlično razumeli, sigruna sam, tako da ne shvatam zašto se obračunavate sa mnom, Zapravo, možda i shvatam.
Ana, samo se ŠALIM ! Zaista – šalim. ostavio sam ti post Iz dva razloga. Prvi, da vidiš malo i sama kako je to kada nekog svog “kolegu”, posetioca ovog sajta – nazoveš botom, samo zato što kritikuje (da bi skrenuo pažnju na potrebno – za popraviti, korigovati) bilo tekstove bilo sam Djb. A drugi razlog Ana – jeste nepravda prema tebi učinjena od strane Djb. Zaista su se ogrešili o tebe i, moram priznati, potpuno sam se iznenadio njihovim odlukom da te “kljucnu”. Bilo koga da, ali tebe, gde će im duša… Nisi to zaslužila, ali to i nemoj shvatiti lično. Jer, pitanje je ko ti se u tom trenutku obratio u ime pokreta, da li prati ili ne sva ta postovanja, itd. Meni je to malo sam zasmetalo, ta mala, da je tako zazovemo, nepravdica prema tebi – i zato sam (sarkastično) s namerom postavio taj moj post.
izvini, ima par grešaka pri brzom kucanju
Nije to tako bitno, štavište, mogla bih taj njihov gest da shvatim i kao kompliment, jer znači da sam bila prilično ubedljiva u svom komentaru. U svakom slučaju, drago mi je da smo se razumeli, malo sam se i iznenadila vašom empatijom. U pravu ste, možda sam ponekad bila suviše stroga prema onima koji su kritikovali pokret, ali ja nikada nisam upotrebila reč bot. Zapravo botova na ovim stranicama ima samo dvoje, njima se nikada i ne obraćam, oni i ne mogu da me iznerviraju.
DANAK NEPROMIŠLJENOSTI
Zašto bi stanovnik Beča, Barselone, Berlina, itd., koristio privatno prevozno sredstvo, kada mu je mnogo konformnije, udobnije i prijatnije pre svega, zatim ekonomičnije, i na kraju savesnije – naročito sa ekološke tačke posmatranja – korisititi metro ili dugo šinsko sredstvo, čije brzne daleko nadilaze drumski saobraćaj!? Time što postoje neke gradske tačke parkiranja, nikako nije nedostatak, već naprotiv, prednost, čime je strogi centar, njegova kulturno-istorijska celina, grada koliko-toliko pošteđen. Ovo se odnosi na današnju postojeću gradsku konstelaciju.
Dakle, autor teksta pravi početničku grešku time što problem rešava od posledice, umesto da, kako logika nalaže, počne od uzroka. Kaplje nam česma i umesto što dotični podmeće čašu ili neki drugi predmet za ublažavanje neprijatnog zvuka, potrebno je promeniti ventil.
Urbanistički plan druga Emilijana star je nešto više od jednog veka. Beogradska autentičnost najviše duguje nesvesnom “nemaru” i neplanskom širenju grada, naravno i samom karakteru njegovih građana. Ali to rađa određene funcionalne probleme. Beograd nema Panteon, koji je podigao Agripa u I veku pren nove ere, oko koga su se prostrli hiljadugodišnji trgovi, niti Perklov Akropolj, niti se kod nas dogodila renesansa, što naše građevine stavlja u red veoma, veoma mladih. Suština jeste u tome da je grad gradio sebe samog. Na pr. park na Tašu jeste bio prostor groblja, koje je kasnije premešteno, postavši Centralno groblje. I danas tu, na dubini metar, dva, prebivaju mošti mnogih nepreseljenih, po kojima gazimo. Građevine, spomenici kulture, urušavaju se pred očima sviju. Nemarnosti je isuviše!
Poznato je da na periferijama, recimo Londona, žive stare, autentične porodice, zatim finasijski kapitalci, a da je centar grada “nehuman” za život i time pretežno prekvalifikovan za poslovnu namenu. Kod nas je obrnuto. Otuda se postavlja pitanje otkud taj pejorativni i invektivni izraz “došljaci”. Neko iz Beograda vređa nekog drugog iz Beograda samo zato što živi na drugoj lokaciji, a pošto imamo obilje poslova, i nema traga centralizma, doživljavamo i to da policajci putuju iz Leskovca, svaki drugi dan, u Beograd na dužnost! Da nije toliko ozbiljno, bilo bi zaista smešno. Druga stvar, time direktno udarate na biračko telo, jer većina našeg stanovnoštva jeste siromašno i čeka promene. Čemu takvo etiketiranje i stigmatizovanje našeg naroda!?
Život je jednom dat. Definisan je vremenom. Neponovljiv je. Neko ko živi na periferiji grada, bilo kojoj, ima troje dece, (uzmimo Banovce, Vrčin i sl. za primer) podeli prevoz sa par komšija i stigne do određene “gradske tačke” za vrlo kratak period. Taj period bi se, koristeći tragikomični javni prevoz, multiplikovao za tri, četiri puta. To znači da neko može svoj život (vreme koje poklanja nakaradnom sistemu klackajući se autobusima) prepustiti nezasitim političarima u ruke ili ga uzeti u svoje. Čovek koji je rođenjem pobednik, koga ekonomska tiranida u Srbiji mrcvari do vanljudskih granica, čija se egzistencija reflektuje u antičkoj priči poznatoj kao Damoklov mač, sada treba da na sve to da dnevno poklanja nekoliko sati svog života. Da ne govorimo o uslovima visokih i niskih temperatura. I sad, pride tome, da plate 285 rsd za jednodnevni parking. Ponašate se kao da živite u nekoj zemlji Skandinavije, ili Bolije sur meru, a pišete o Srbiji i Beogradu. Problema ima, pregolemi su, rešiti se moraju u bliskoj budućnosti, ali nikako preko leđa i novčanika prenapaćenog građanstva.
Prenebregnuta je činjenica da mnogi parkiraju vozila u TC Ušće i na prostoru gradske celine Ušća. Zaista je neoprostivo okriviti građanstvo za tako nešto, a ne 26 godina vršljanja u pljačkanja ove zemlje i njenih stanovnika.
U garaži Zemun gradski autobusi rade čitavu zimu, to jest ostaju upaljeni na parkingu preko cele noći, jer bi u protivnom za novo paljenje čekali proleće. Sve ovo implicira unutrašnju zagađenost autobusa, koji se retko servisiraju i čiji izduvni gasovi direktno završavaju u unutrašnjosti, među putnicima.
Nikola Dobrović, po uzoru na Le Korbizjea, preotevši idejni plan od Dragiše Brašovana, daje nacrte, pretežno ortogonalne, za potrebe ekstenzije grada. Čitav Novi Beograd izgrađen je na peskovitom tlu. Kada su se podigle obaloutvrde na Dunavu i Savi i time sprečilo izlivanje ovih reka, tako obezbedivši građevinsko zemljište, nebrojano mnogo tona zemlje je nasipano na gradskom prostoru Novi Beograd. U takvim uslovima, pri fundiranju građevina, pobijaju se šipovi. Izgradnja garaža, pogotovo ako se izme u obzir relevantni period, uvećala bi višestruko troškove izgradnje. Ni to ne zna autor teksta!
Beograd na vodi, bezočna i u svetskim analima vanredna otimačina od (Beo)grada i (Beo)građana, samo će još više doprineti saobraćanom galimatijasu. Opominju i sada, kao što smo i uvek imali ljudi od misli i pera koji su opominjali i onda, da će razmere katastrofe biti nemerljive. Dakle, građani koji parkiraju vozila na Novom Beogradu nikako ne mog biti krivi ni za šta, niti ima smisla da se nad njima sprovodi naplata parkiranja. Naše komšije koje žive u blokovima i koji trpe navalu vozila moraju naići na razumevanje i problem se mora rešiti što pre i na zadovoljstvo svih.
Neki gradovi poseduju podzemni saobraćaj i mnoštvo podzemnih garaža. Neki vam pak automatski skidaju sa platne kartice određenu svotu novca, ako ste kojim slučajem zašli u određenu zonu u vremenu kada je to zabranjeno. Za sve pomenuto neophodan je određeni stepen civilizacijske svesti, političke i društvene volje i povoljnih okolnosti koje neminovno tome prethode. Katedrale se zidaju više stotina godina, neke i po hiljadu, ali se njima ceo svet divi i pred njima ostaje bezrečan i petrificiran.
Sramotan predlog! Bio sam veliki simpatizer ovog pokreta, ali ovakve ideje su jezive i imaju prizvuk sadašnje vlasti, što je nedopustivo!
Radim i živim u navedenom bloku, ali mi je adresa kao i svim ostalim “dođošima” na nekoj drugoj lokaciji, što je jš jedan problem koji bi buduća vlast trebala regulisati (pojednostavljenom procedurom izmene prebivališta i adekvatnim zakonskim rešenjem), ali to sada nije tema. Zoniranje za stanare mora biti izbegnuto po svaku cenu, ne samo na Novom Beogradu, već u celom gradu, sa izuzetkom centralnih zona. Kao što je više ljudi navelo, to nije samo za stanare, veći za njihove goste, i nije pravedno stavljati takav namet koji odvraća ljude od međusobnih poseta i otežava svakodnevni život.
Predlog čitaoca Mirka deluje mnogo razumnije i od aktuelnog rešenja, a pogotovo od ovog vašeg, s tim da bi realnije bilo da svaka firma mora da zakupi 1 parking mesto na 2 zaposlena, a ne na svakog, jer budimo realni ne dolaze svi autom na posao, a ni firme ne treba dodatno opterećivati nametima ako to nije apsolutno neophodno, nevezano što se ovde uglavnom radi o velikim i moćnim kompanijama.
Kako se rešavaju saobraćajni problemi u gradovima:
Korak “0”. Potrebno je svakog Beograđanina anketirati o njegovom kretanju, kao pri popisu stanovništva, od vrata do vrata, uz najavu kampanje – pripremu.
Gde stvarno živiš, kuda ideš, kada i sl. radnim danima, vikendom, …pre podne, po podne, na koji način ideš i dr. Da li imate putnički auto, jedan, dva …i sl. Kreiraju se raspodele kretanja: prostorna, vremenska, prema svrsi, vidovna (modalna) i sl.
Neverovatno je da ovo pitanje niko nikad nije pitao Beograđane, a ovo je osnov za inženjersko rešavanje pitanja javnog prevoza (projektovanje linija), problema kapaciteta parkiranja, formiranja tarifa i dr. Eto ideje za neko sledeće vreme, nadam se što skorije. Ako treba nešto opširnije na ovu temu, rado ću dati sugestije.
Lepo je da je krenula polemika o ovom problemu, jedino mi se ne sviđa što mnogi svoje predloge smatraju genijalnim, a tuđe bezvrednim, a takvim stavom se ne može doći do rešenja.
Radim već 4 godine u 29. bloku i problem parkiranja je svake godine sve veći. Svi smo se nadali da će izgradnjom parkinga u Bulevaru Zorana Đinđića problem biti rešen, ali su onda uvedene zone koje su za sad promašaj.
Nije mi jasno zašto grad nije probno pustio par meseci da se parking ne plaća i na osnovu iskustva sagledao da li je to rešenje?
U toku ovih par nedelja od kad je parking napravljen, a nije se naplaćivao, unutar bloka se primetio veliki boljitak.
Verujem da će grad uskoro morati da ukine naplatu parkiranja na novoizgrađenim parkinzima.
Problem oko parking mesta trebalo bi rešavati sveobuhvatnije. Pošto je zoniranje davno uvedeno, i teško da bi se sad nanovo moglo ukinuti, trebalo bi da se uvede u sve one delove grada gde je koncentracija komercijalnog sadržaja, kao i poslovnih zgrada velika. Jer ljudi će jednostavno uvek iskoristiti mogućnost da nešto ne plate, ako ne moraju.
Napominjem da živim u Profesorskoj koloniji na Paliluli, koja nije zonirana. Od nekad prelepog mirnog kraja u centru Beograda, pretvorena je u javno parkiralište..A zašto? Zato što od mog stana do Skupštine Srbije, Tašmajdana, Politike, Pravnog fakulteta treba 10 minuta pešaka. I naravno, brdo zaposlenih se kod nas parkira, kao i celo Pančevo i delovi grada koji gravitiraju ka Dunavu. Zašto bi ljudi plaćali parking, ako kod nas ne moraju. Mislim da je jedan od glavnih razloga što ovaj deo nije zoniran taj što je neposredno iznad cela gradska uprava, na ćošku 27. Marta i Starine Novaka, i svako jutro ih gledam kako ostavljaju kola ispred moje ygrade i penju se uz Starine Novaka na posao..
Dok se tako razmišljanje, u fazonu -samo da sebi namestim da mi bude bolje i jeftinije, a za druge me baš briga- ne promeni, nećemo moći mnogo da uradimo u ovom gradu. A takođe, da napomenem i da sam se žalio u Sekretarijatu za saobraćaj, nekoliko puta, i pisao mejlove. Naravno ništa se nije desilo Ali sam primetio da zaposleni sa kojima sam pričao tamo, uopšte nisu iz Beograda, što se vidi po akcentu. Da li oni koji su juče došli u Beograd, i zaseli u javne službe, mogu da znaju sve probleme i finese jednog velikog grada? I da ih je uopšte briga da probleme rešavaju? Pa oni prvo treba da nauče ulice u kraju u kom žive..
Slažem se sa predlogom. Iz mog iskustva zoniranje je pomoglo da se smanji gužva i smanji prenatrpanost. Stanarima naravno se manje naplaćuje (ako ovde u specifičnom slučajuu uopšte). Ovo što Dušan piše nije ništa novo. To je rutinska praksa, govorim iz iskustva u centru Valjeva. Sad kad studiram u BDG, ovde gde živim kod Paviljona, mesto nije zonirano i ima dosta gužve…
Slažem se sa predlogom u tekstu, a isto sam pre 2-3 godine i pisao Šapiću.
Samo bih ga još i “pojačao”: Ko poseduje garažu nema povlasticu za parkiranje napolju, neka plati punu cenu 285d/dnevno. Zašto? Ispod bloka je bar 1/3 garaza prazno i time bi se vlasnici primorali da ih privedu nameni-ili da ih iznajme ili da svoja kola parkiraju unutra a ne napolju jer ih mrzi da izađu iz auta, otključaju garažu, uparkiraju i na kraju zaključaju vrata garaže.
Ovde se mogu pročitati različita mišljenja o temi uvođenja zona u nekim delovima grada, predlozi boljih rešenja, kao i slaganje ili neslaganje sa predlogom DJB.
Uglavnom se slažem da stavom da tehničke probleme treba da rešavaju stručne službe grada. Druga je stvar što nisam siguran da mi imamo dovoljno stručne ljude u tim stručnim službama. Te službe već godinama ne umeju da sinhronizuju semafore ovde na Novom Beogradu, što smatram jednostavnim poslom, a kako bi mogli uspešno da rešavaju složenije probleme kao što je zoniranje grada? Nikako, naravno.
Međutim, glavni problem nije u načinu rešavanja zoniranja, već u tome što se gradska uprava ne postavlja kao uprava koja brine o građanima i njihovim potrebama, već kao o potrošačima kojima treba nametnuti još jednu taksu – taksa (l. taxare proceniti, nl. taxa, fr. taxe)
1. zvanično proisana cena (hleba, mesa, vožnje autom itd.); 2. vrsta posrednog tarifskog poreza: dažbina, pristojba, zakonom utvrđena suma novca koju je potrebno položiti u taksenim markama ili novcu da bi se neka stvar, napr. molba, moglauzeti upostupak, ili da bi nešto moglo stupiti na snagu (prenosna taksa,nasledna taksa itd.); taksa stole (nal. taxa stolae) utvrđena, nagrada kat. svešteniku za pojedine svešteničke radnje.
Kada sam se obratio korisničkom servisu Parking servisa sa pitanjem zašto se stanarima naplaćuje parking u ulici u kojoj stanuju, sagovornica je insistirala da svo zemljište oko stambenih zgrada pripada gradu Beogradu i da grad Beograd ima pravo da naplaćuje korišćenje tog svog, gradskog zemljišta.
Ako je zaista tako, onda uskoro možemo očekivati da grad Beograd proglasi i vazduh oko stambenih zgrada gradskim vazduhom na koji bi građani morali da plaćaju taksu.
Ne osećam da gradska vlast grada Beograda brine o svojim građanima. Parking servis je samo jedna od poluga kojima gradska vlast maltretira građane Beograda. Zato gradsku vlast treba promeniti i pružiti drugim ljudima šansu da posao upravljanja gradom rade bolje i u interesu građana.
Kao stanar bloka 21 kazem da je pisac clanka u pravu. Odkako je uveden parking koji se placa ima dosta mesta za parkiranje a nastao je haos ispred zgrade Bul Zorana Djindjica najveci ispred brojeva 12, 20.22.24_26.28 jer su tu lokali. ZA stanare nema mesta pola grada parkira ovde jer je besplatno.Parkiraju se bahato, jedni druge zagradjuju i trube sirenama od 9 ujutro do 17h popodne tako se dozivaju i te je boravak u stanovima postao nesnosan zbog buke.Česte su i tuce i svadje zbog parkiranja. Da bi se ovo sprecilo treba kaznjavati bahato parkiranje i naplacivati parking onima koji tu nezive.