Kragujevac u “demokratskom” medijskom mraku

Radojica ili Radomir – Ko je odgovoran za sunovrat lokalnih medija u Kragujevcu?

Proteklog vikenda, prvi put otkad postoji, Televizija Kragujevac nije emitovala informativni program “Hroniku” i “Vesti”.

Već duže vreme, u gradu se zna da novinari u Kragujevcu ne primaju plate, kako u RTK, koja je privatizovana u novembru 2015. tako i u prvoj privatnoj Televiziji K9. Situacija je slična, ali sa malo dužom istorijom i u nedeljniku “Kragujevačke”. Bez obzira na to, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić ne raspisuje konkurs za sufinansiranje medijskih projekata uz objašnjenje da novca za medije nema. Da li se možda plaši odgovornosti zbog kršenja zakona, to očigledno nije pitanje jer da zakone ove države shvata ozbiljno, on bi ih i poštovao. Sufinansiranje medisjkih projekata je pravilnik proistekao iz Zakona o javnom informisanju.
Očigledno je da novac iz gradske kase ne bi rešio sve muke medijske scene u gradu, ali bi obezbedio makar ono zbog čega je i osmišljen, a to je da se građanima obezbedi minimum kada je u pitanju informisanost jer se u demokratskim društvima javni interes štiti upravo tako što građani imaju pravo da saznaju informacije, a sistem im to pravo obezbeđuje tako što sufinansira medijske projekte od javnog značaja.
Iako, bez dinara u džepu, novinari su mesecima radili svoj posao, u iščekivanju da će se nešto desiti.
Godoa nisu dočekali.
Zaposleni u RTK su štrajkom u toku same izborne kampanje, pokušali da skrenu pažnju javnosti, a pre svega pažnju novog vlasnika na svu ozbiljnost situacije. Novac je nabavljen već nakon nekoliko dana štrajka i dogovorena je dinamika isplate preostalih zarada, koja naravno nije ispoštovana.

Danas imamo situaciju da u Kragujevcu, ovog vikenda nije bilo informativnog programa. To se nije desilo ni za vreme rata 1999. godine.

Medijski radnici u RTK su izigrani već nekoliko puta i finansijski iscrpljeni počeli da koriste svoja prava, podneli tužbe protiv firme u kojoj rade zbog neisplaćenih zarada, njih oko 30%. Time je račun RTK i inače u blokadi, dodatno opterećen.

Zaposleni su iskoristili i svoje pravo na odmore, deo njih je na bolovanjima, a deo je svojevoljno napustio firmu tražeći udomljenje van novinarstva. Desilo se čak i to da i pored toga što se govori o višku zaposlenih, u ovoj medijskoj kući u proteklih nekoliko meseci zaposleni su novi ljudi, kako bi se obezbedio minimum emitovanja programa.
Ipak, minimum je polako išao ka nuli i došao do nje.
Da li će se neko od medijskih radnika smilovati novoj direktorki i sesti u studio,ostaje da se vidi. Pa čak i da se to desi, to će biti kratkog daha jer zainteresovanosti da se finansijska situacija stabilizuje u lokalnim medijijma nema.
RTK je napustila i direktorka Slavica Trifunović vrlo brzo nakon privatizacije, a na njeno mesto došla dugogodišnja direktorka marketinga.
Pokušaj da se zgrada Radio Kragujevca, u centru grada upiše kao svojina nove privatizovane firme koja je zadržala staro ime RTK za sada je diskutabilna jer se grad tome protivi. To otvara i zrno sumnje da se ovde radi i o vešto prikrivanom sukobu Vučićeve i Nikolićeve struje u SNS-u. Radojica Milosavljević koji je pokupovao lokalne medije širom Srbije, očigledno se ne oseća prozvanim da finansijske obaveze preuzete kupoprodajnim ugovorima i rešava. A i zašto bi, kada u državi poput ove verovatno neće ni odgovarati svojim novcem, već samo sudbinom novinarske profesije u Srbiji koja očigledno ni njemu, a ni celoj SNS apsolutno nije bitna.
Pokret “Dosta je bilo” zalaže se za oslobađanje medija od uticaja politike, ali ne kroz plačkašku privatizaciju već kroz strogo kontrolisan proces privatizacije. Novi zakon o poreklu imovine koji se uporno ne donosi (a i postojeći se ne primenjuje), razjasnio bi mnoge nedoumice oko toga ko i kojim novcem kupuje firme po Srbiji. U tom svetlu, jasnija bi bila i situacija na medijskom polju. DJB poziva gradonačelnika Kragujevca na odgovornost zbog situacije u medijima, kao i na odgovornost zbog kršenja Pravilnika o sufinansiranju medijskih projekata čime je direktno ugrozio pravo građana na informisanje.

U skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS” br. 83/14), Ministarstvo kulture i informisanja izradilo je Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja („Službeni glasnik RS” br. 126/14).
Ovim zakonskim i podzakonskim aktima regulisana je obaveza organa vlasti na svim nivoima – republičkom, pokrajinskom i lokalnom, da u svojim budžetima obezbeđuju sredstva namenjena javnom informisanju, kao i da se ta sredstva raspodeljuju putem javnih konkursa, na transparentan način i u skladu sa kriterijumima i uslovima navedenim u Pravilniku.
“Pravni osnov za uspostavljanje mehanizma utvrđivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja na nivou lokalne samouprave sadržan je u Ustavu Republikje Srbije i međunarodnim pravnim dokumentima čiji je potpisnik Republika Srbija i u domaćem medijskom zakonodavstvu.
Zakon o javnom informisanju i medijima u svojim Osnovnim odredbama (član 5) propisuje Informisanje o pitanjima od interesa za javnost. Istim članom propisano je da se “putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna”. Takođe, u skladu sa Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, Zakon propisuje da “svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju”.

U Kragujevcu izgleda da ovaj Zakon ne važi.

Ivana Đorđević, diplomirani politikolog iz Kragujevca
član pokreta “Dosta je bilo”