Интервју Политика

Radulović za Novi list: Da komšijina krava bude živa i zdrava

Prenosimo vam intervju Saše Radulovića za hrvatski Novi list.


sasa-radulovic

Moramo se okrenuti realnim problemima i stvarima koje nas povezuju. Ne treba bježati od teške povijesti. U tome treba podvući crtu, ne tako što ćemo zaboraviti i zabašuriti, nego tako da pogledamo što se zaista događalo.

Saša Radulović, predsjednik stranke “Dosta je bilo”, nakon parlamentarnih izbor održanih u travnju nameće se kao najvažniji opozicionar u Srbiji. Za razliku od ostalih opozicionara, on i njegova stranka su u usponu. Radulović je bio nešto više od četiri mjeseca ministar ekonomije u vladi Ivice Dačića, u toj je vladi Aleksandar Vučić bio prvi potpredsjednik, ali realno najmoćniji čovjek u zemlji. Radulović se u vladi sukobio s Vučićem, a nakon što je u siječnju 2014. Godine prestao biti ministar ekonomije, osnovao je “Dosta je bilo”.

Na prvim izborima, održanim u proljeće 2014. godine, nije osvojio ni jedan mandat. Na izborima u travnju ove godine njegova je stranka osvojila 16 mjesta u Narodnoj skupštini i nešto manje od 230.000 glasova, oko 150.000 više nego li 2014. Radulović se zalaže za liberalne ekonomske reforme, uređenje Srbije kao stabilne i pravne države, zagovara transparentnost u upravi i poslovanju i borbu protiv korupcije. Njegov prošlotjedni boravak u Zagrebu bio je prilika za intervju s njime.

Kako ocjenjujete hrvatsko-srpske odnose u posljednja dva mjeseca?

– To je kazališna predstava koja traje jako dugo sa zaista katastrofalnim posljedicama. Političke elite koje nemaju odgovore na pitanja koja su životno važna za građane pribjegavaju namještenim svađama i preko njih skupljaju političke poene i odvode taj razgovor na teren koji je vrlo prizeman i jako, jako štetan. Odnose bih okarakterizirao u cijeloj regiji, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, kao potpuno neiskrene i kao farsu koja se pred našim očima odvija godinama.

Rekli ste da je sve to namješteno. Tko je to namjestio? Novine u Srbiji pišu da bi Srbiji odgovarala pobjeda HDZ-a, a HDZ je u istoj političkoj grupaciji s Vučićevim SNS-om. Je li to dogovor na koji ste aludirali?

– Ne. Centralni problem cijele regije je partitokracija koja je rasturila državu. Ovakve namještene svađe im trebaju jer je to jedina tema o kojoj mogu razgovarati i na najprizemniji način mobilizirati svoje biračko tijelo. U tome nema ničeg suštinskog. Sada su izbori u Hrvatskoj, pa to vjerojatno nekome koristi, a u Srbiji su na redu predsjednički izbori.

Jedina opozicija

Rekli ste da na taj način mobiliziraju građane. Čini se da Vučiću to dobro ide, iako je na izborima u travnju prošao slabije nego na izborima prije dvije godine. Dojam je da je on i dalje čvrsta točka u Srbiji koja mnogo toga kontrolira.

– Ovo oko kontrole je točno, ali na izborima je pretrpio poraz. Morao je proširiti koaliciju, dodatni niz malih stranaka. Osvojio je manje glasova nego na prošlim izborima, a najveći poraz je doživio u parlamentu gdje je sa 128 poslanika koliko ih je imao SNS, a to je apsolutna većina, pao na 98. Mi smo uspjeli ući u parlament, osvojili smo šest posto glasova, 16 mandata i od izbora do danas udvostručili smo podršku. Glavni problem, a čini mi se da je to problem i pokreta Pametno iz Hrvatske, jest to da dosta ljudi vidi te nove ideje i novi pristup, ali ne vjeruju da će prijeći prag i ući u parlament. Zbog toga mnogi ljudi u Srbiji nisu dali glas nama, nisu vjerovali da ćemo ući u parlament. Sad kad smo to napravili, podrška nam raste.

Kako je biti opozicionar u Srbiji? Gledano iz Zagreba, čini se da nemate širok prostor.

– Mi smo jedina opozicija. Tadićevi socijaldemokrati izašli su u koaliciji s LDP-om i Ligom socijaldemokrata Vojvodine i zajedno su osvojili pet posto. Međutim, oni su dio tog partijskog, parazitskog sistema koji živi na leđima građana. Glavni problem je medijski mrak u Srbiji. Od izbora do danas nisam bio na televiziji s nacionalnom frekvencijom. Potpuno smo medijski blokirani, ali koristimo društvene mreže i od kampanje do danas naš je doseg udvostručen. Ljudi vide da je nova retorika ušla u skupštinu, da na drugačiji način govorimo, da se pristojno ponašamo.

Koliko na procese u Srbiji može utjecati EU?

– Mi imamo nešto drugačiji pristup Uniji. Naš centralni cilj je da Srbija postane uređena zemlja u kojoj se lijepo živi, da sliči na Dansku, Kanadu, Nizozemsku. To je cilj, sve ostalo je sredstvo na putu do tog cilja. Do sada smo imali bizarnu priču: mi kao pristupamo EU-u, tu su kao neki uvjeti, a ovi naši razmišljaju da li da ispunimo te uvjete ili ne. To je neozbiljno, valjda želimo urediti zemlju za nas i naše građane i kad ta volja postoji, onda su ti uvjeti bespredmetni. Politička elita koristi priču o dugotrajnom pristupanju, a suštinski ništa ne radi.

Velika magla

Kada se govori o pristupanju Uniji i uređenju, kamen spoticanja u odnosima Hrvatske i Srbije je zakon koji regulira regionalnu jurisdikciju.

– On je posljedica ukupnih odnosa. Njima trebaju takvi zakoni, nešto oko čega će se sporiti. Ne postoji iskrena želja za suradnjom, razumijevanjem.

Vi biste promijenili taj zakon?

– Naravno da bismo se dogovorili i pronašli rješenje koje odgovara svima. Naravno da svi koji su činili ratne zločine moraju odgovarati.

Vučić se vrlo često prikazuje u medijima, a očito je da u njima ima dobre veze i poznanstva…

– Ja to ne bih tako rekao.

… kao vrlo uspješan i kao međunarodno relevatan faktor. Koliko je on zapravo uspješan? Govorilo se o nizu velikih ekonomskih projekata – do Beograda na vodi, tvornice čipova, velikog projekta navodnjavanja, stranih investicija, a istovremeno se hvali time da je sredio državne financije i proračun. Koliko je to realno ili je to možda stroj za maglu?

– To je velika magla i ona ima svoj kraj. Ništa od tih projekata nije realizirano. Privreda je u jako teškom stanju. Pitanja proračunskih prihoda su riješena tako da je deficit gurnut u proračune javnih poduzeća. Najveća investicija u Srbiji, a i u regiji, je smanjenje cijene nafte. Suština je da nemamo sistem. Nama ne treba vođa, nego sistem, uređena pravila, pravna sigurnost i iskrena politička elita koja želi napraviti sistem s jednakim pravilima za sve, i za domaće i za strane investitora. Ono što imamo je korupcija u vrhu države koja kontrolira sve ekonomske tokove i koja onda pravi neke dealove, a Beograd na vodi je primjer toga.

Je li Srbija po pitanju stranih investicija pomalo dezorijentirana? Dojam je da se traže investicije iz Kine, arapskog svijeta, Rusije, Europske unije, Sjedinjenih Dr žava. Kao da se želi sjediti na mnogo stolica odjednom.

– Orijentacija, pogotovo ekonomska, k bilo kojoj državi, je potpuno pogrešna. Investicije nam dolaze nekim tajnim dealovima, ugovorima, a to je zato što nema sistema. Treba urediti sistem i tada će pravi investitori – domaći ili strani – doći, a to da idete po svijetu i vučete ljude za rukav i da im se daju izuzetne pogodnosti je pogrešno. Primjerice, kineski investitori u Obrenovcu trebaju dobiti oko 27.000 eura subvencije po radnom mjestu, a radnicima će plaćati 200 eura mjesečno.

Protivnik ste Vučića, namjeravate ga pobijediti na izborima. Možete li pobijediti bez nacionalne, pa i nacionalističke retorike? Vaši javni istupi nisu nacionalno nabijeni kao što su Vučićevi, čini se da vam Kosovo nije prva briga, emocionalne teme koje mobiliziraju birače donose mnogo glasova, a dojam je da se ne želite igrati s tim emocionalnim temama.

– Mi se igramo s drugim emocionalnim temama. Jedan od slogana u kampanji bio je »ne želim gledati djecu preko skypea«. Mladi ljudi ne bježe iz uređenih zemalja. Djeca gledaju da završe neku školu i gdje će otići. Ljudi su se umorili od te stare retorike. Naravno da ona ima svoje biračko tijelo, ali pola građana Srbije ne izlazi na izbore i u njima vidimo svoje birače. Cilj nam je na sljedećim izborima osvojiti 30 posto glasova i formirati vladu. Ljudi prepoznaju da smo iskreni i da pričamo o pravim temama koje muče ne samo Srbiju, nego regiju.

Vaši i naši zločini

Zamislimo na časak da ste premijer Srbije. Što biste napravili u odnosima s Hrvatskom?

–Ono što najbolje ide je kultura, ekonomija je došla tek kasnije i ona je još u povojima. Ne bismo ni na koji način sudjelovali u retorici kakvu možemo čuti. To je nepošteno i štetno prema građanima, moramo se okrenuti realnim problemima i stvarima koje nas povezuju. Ne treba bježati od teške povijesti. U tome treba podvući crtu, ne tako što ćemo zaboraviti i zabašuriti, nego tako da pogledamo što se zaista događalo, koji su se zločini dogodili, gdje su se dogodili i da one koji su krivi privedemo pravdi, a ne da imamo situaciju »mi štitimo »naše« zločince, vi štitite »vaše« zločince«, a time smo kooptirali zločin.

Mnogo više toga nas povezuje nego što nas dijeli, mora prestati deviza koja vlada u regiji, a koja kaže »neka komšiji crkne krava« i da počne va žiti deviza »neka je komšijina krava živa i zdrava«.


sasa-radulovicNeću se kandidirati za predsjednika Srbije

Sljedeće godine su predsjednički izbori u Srbiji. Hoćete li se kandidirati i tko bi mogli biti kandidati iz drugih stranaka?

– Ja neću biti kandidat, to sam već rekao. Moja ambicija je da budem premijer. Vučić je u velikim problemima jer idu predsjednički izbori i lokalni izbori u Beogradu gdje smo mi osvojili deset posto, u centralnim gradskim općinama oko 20 posto. Vjerujemo da ćemo na sljedećim izborima u Beogradu pobijediti i da će SNS izgubiti vlast čime će pasti čitava priča o Beogradu na vodi. Podržavamo razvoj grada, ali ne kroz tajne ugovore, da investitori dolaze i grade što im padne na pamet.

Na predsjedničkim izborima Vučić vidi da Nikolić ne može pobijediti na izborima, a nema ni drugog kandidata. Zna da je, ako njegova stranka izgubi predsjedničke izbore, to definitivan kraj. Parlamentarni izbori prije četiri mjeseca su bili početak kraja, a predsjednički izbori bi to zatvorili. Očekujem njegovu kandidaturu jer mislim da sebe vidi kao jedinog koji može pobijediti na izborima. Mislim da će predsjednički izbori biti velika prekretnica i da Vučić vidi da ćemo ga pobijediti. Zbog toga i toliko blata i toliko svega što se pušta preko tabloida i blatoida koje kontrolira.

Izvor: Novi list
Autor: Tihomir Ponoš

Саша Радуловић

Саша Радуловић

Рођен 1965. године. Одрастао у Сарајеву где завршио основну и средњу школу и Електротехнички факултет 1989. године, смер аутоматика и електроника. Након дипломирања добио је посао у Сименсу у Немачкој где је радио на нуклеарним електранама. Каријеру је 1993. наставио у Канади и САД где је био је активни учесник бума Силицијумске долине. У Србију се вратио 2005. године.

Са Верицом Бараћ и Мирославом Миленовић борио се против корупције и радио на случајевима 24 пљачкашке приватизације. Био је финансијски експерт тужилаштва за стечај и берзу, држао тренинге за тужиоце и полицијске инспекторе за привредни криминал. Пет месеци био је министар привреде у Влади Србије и за то време спречио пљачку браћеВучић, Синише Малог, Млађана Динкића, који су наставили тамо где је Тадићева власт стала.

Уверио се да је Александар Вучић центар корупције, изашао из Владе и са сарадницима основао покрет “Доста је било” чији је циљ да победи и уведе систем, правну државу јаких институција и слободних медија, заустави партијско запошљавање, уведе транспарентност и чисте рачуне.

Саша Радуловић је доказано највећи борац против режима Александра Вучића и партократије која убија Србију. Ако Александар Вучић некога не сме да погледа у очи, онда је то Саша Радуловић. Спречио га је у пљачки тада, спречиће га у пљачки и сада.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • @- Radulović se zalaže za liberalne ekonomske reforme,
    Liberalne reforme su velika zabluda, u nekom uskom ekonomskim područjima da.
    Ali ogroman deo ekonomskog oporavka mora preuzeti država kroz inflatorno ivestiranje dobrih projekata.
    -Mislim da će predsjednički izbori biti velika prekretnica i da Vučić vidi da ćemo ga pobijediti-
    Voleo bih, ali kako?
    Metafora sa kravom je dobra !!!

  • Voleo bih da Radulović malo pojasni sledeće što je rekao u vezi zakona o gonjenju ratnih zločinaca:
    – Naravno da bismo se dogovorili i pronašli rješenje koje odgovara svima. Naravno da svi koji su činili ratne zločine moraju odgovarati.

    Šta se dešava u situaciji kad srpska strana zeli da se dogovori, a hrvatska želi samo da se taj zakon ukine ili promeni da bi njihovi ratni zločinci bili bezbedni?
    Radulović eventualno može da utiče na dešavanja u Srbiji, ali ne i u Hrvatskoj.
    Hrvatska do sad nije pokazivala preveliku želju da kažnjava svoje zločince. Ili ih nisu uopšte gonili, ili su im davali veoma blage kazne uz obilje olakšavajućih okolnosti. Hrvatska nije pokazala želju da istraži masovne grobnice iz oluje, za koje se pouzdano zna gde su.
    Naravno, Srbe su gonili kad god su mogli.
    Sada ih samo zanima da se promeni zakon u Srbiji.

    Što se tiče ekonomije, podsetio bih Radulovića da je srpsko tržište potpuno otvoreno za hrvatske frime i one to intenzivno koriste dugi niz godina. Hrvatsko tržište je prilično zatvoreno za sprske proizvode i kompanije (uz par izuzetaka). Našim kompanijama se postavljaju mnoge barijere za poslovanje u Hrvatskoj, dok obrnuto ne važi. NEMOJMO SE PONOVO PRAVITI DA TO NIJE TAKO.
    Na taj način hrvatske kompanije ostvaruju značajnu prednost, jer njihova DRŽAVA nalazi načina da ih podrži u tome.

    Pošto ne verujem da će Hrvatska promeniti svoj odnos prema Srbiji, KAKO RADULOVIĆ MISLI DA SE NOSI S TIM?
    I voleo bih KONKRETAN ODGOVOR a ne ovo standardno uopšteno zamajavanje.

    • Srbija ne može direktno da utiče na to kako će se Hrvatska tačno ponašati u vezi sa zločinima koje su počinili. Problem je u tome što je, uprkos generalnom verovanju, i Srbija ta koja obilato štiti ratne zločince, a nekolicinu osuđenih dočekuje sa najvišim počastima (za detaljnije informacije pogledati izveštaje FHP-a). Treba da se promeni odnos prema tome u svom dvorištu, a ne da to bude sredstvo uticaja ili trgovine tipa da razlog zašto mi ne damo naše je zato što oni ne daju svoje.

      Iako takav pristup ne obavezuje Hrvate, prilično sam siguran da će ozbiljniji indirektan uticaj na njih da postoji.

      Ja tako shvatam politiku DJB prema ovom pitanju, nadam se da ne grešim.

    • Evo ja ću odgovoriti. Radulović zagovara da se uredi sistem i da se ojača privreda. Poenta saradnje sa celim svetom (pa i Hrvatskom) je da naši predstavnici štite naše interese. To sad nije slučaj. Sklapaju se tajni ugovori, daju se nerazumne subvencije, itd. To važi i za Hrvatsku. Sa ozbiljnim i komponentnim predstavnicima i jakom privredom možemo zaštititi svoje interese.

    • Oce pricate o proslom i sadasnjem vremenu, a Radulovic govori o buducem vremenu. Dakle na jednoj stani imate nesto sto smeta hrvatsku stranu a na drugoj nesto sto smeta srpsku stranu. Sve to mora biti predmet razgovora. Dogovori se recimo mi ukidamo sporni zakon vi istrazite lokacije sa grobnicama, utvrdite identitete stradalih, gonite pocinioce. Zada se rok, a na kraju roka da vidimo sta je ispostovano. Niste ispostovali ovo. OK zakon ponovo stupa na snagu.Ovo jeste pojednostavljena verzija ali u sustini to tako ide.
      Za ekonomiju ste u pravu mnogo vise hrvatske firme rade u Srbiji nego obratno ali dok te firme postuju zakone ove drzave, placaju obaveze ja ne vidim problem. U stvari mislim da Hrvatska vise gubi jer koliko god da bi srpske firme radile u Hrvatskoj to bi bilo povecanje investicija za Hrvatsku, jaci budzet, veca zaposlenost. Nisam siguran da bi nezaposleni u Hrvatskoj imali nesto protiv da im gazda bude iz Srbije. Neki mozda bi ali vecina ne. Uostalom svi smo mislili da Tereza i Doris nikad nece doci da pevaju u Srbiji, bar su tako pricale, pa su dosle i pevale “Prijatelji stari gdje ste” i “Tko zna gdje su dani svi”. Ovo apropo recenice gde kazete da ne verujete da ce Hrvatska promeniti svoj odnos prema Srbiji. Sve je promenjivo, No ajde mi sredimo svoju drzavu, lako ce mo onda pricati sa Hrvatskom.

    • Oče Makarije, velika većina srpskih firmi jednostavno nije konkurentna ni na tržištu Srbije, a kamoli u inostranstvu. Razlog zašto su se hrvatske i slovenačke firme širile po regionu je taj što su imale značajnu prednost u samom startu, koja se pre svega ogledala u dostupnosti kapitala, što bi uprošćeno značilo da su mogle da uzmu relativno povoljne bankarske kredite za širenje, a imaju i berze koje su uređene, gde je takođe moguće lansirati IPO. Razlog zašto se srpske firme nisu “recipročno” širile je taj što, osim što nemaju sve gore navedeno, su ta tržišta već zasićena konkurencijom iz EU.
      Što se krivičnog “gonjenja” tiče, tu je stvar veoma zamršena. Srbija “nije bila u ratu”, zar ne? E pa fino, većina tih optužnica je nastala u vojnim sudovima JNA još 90-ih, neretko na osnovu priznanja iznuđenih po logorima u samoj Srbiji. Što otvara mogućnost za lavinu privatnih tužbi protiv Srbije. Drugo, Srbija ima univerzalnu jurisdikciju, što je OK u teoriji, štaviše i pohvalno, međutim ima jedna caka. To se odnosi na SVE zločine počinjene bilo gde u svetu. Opet, to ne bi bio problem da Srbija nije nedavno odlikovala čoveka optuženog za genocid pred Međunarodnim krivičnim sudom, Omara al-Bashira, predsednika Sudana, za zločine u Darfuru. Samim tim, niko u svetu poternice iz Srbije ne uzima za ozbiljno, naročito ne posle blamaže sa Ejupom Ganićem i Jovanom Divjakom. Ovo što je Srbija radila do sada ne doprinosi da se zločinci zaista procesuiraju. Sve što treba da rade je da ne putuju u Srbiju. Nadam se da sam bio konkretan.

  • Nisam nacionalista, ali prevoditi tekst na Hrvatski i obrnuto stvarno nema smisla. Od stranih jezika najbolje znam Hrvatski, a i Bošnjački i crnogorski.
    A sada da se vratim na tekst. Sve je lepo rečeno. Ali je ispuštena glavna stvar. Uzrok svih problema u Hrvatskoj i Srbiji je potpuno isti izborni sistem. Dok se to ne promeni obe države će zajednički ići nazad. A to je plodno tlo za nacionalizam. Pokret u Hrvaskoj “Pametno” nema nikakvih šansi na izborima jer Hrvatski narod (kao i Srpski) nije pametan, iako su Hrvati (i Srbi) pojedinačno vrlo intelegentni. Ne samo što su Hrvati i Srbi glupi nego su i lenji. E tu je Vučić potpuno u pravu kada je svoje građane okarakterisao kao lenje, bez inicijative, znači i glupe. Hrvatski i Srpski narod je toliko lenj da ih mrzi da uzmu motku i izlemaju sadašnju političku elitu.
    Malo me iznenadila izjava Radulovića da se neće kandidovati na izborima za predsednika. Pa on jedini može da pobedi Vučića a još lakše nekog drugog kandidata iz SNS_a. Poznat je široj javnosti, ideje su jasne za većinu građana, a mediji će morati hteli ili ne dati prostora svim kandidatima. Možda Radulović može da čeka nove izbore , koji će biti za oko tri godine, ali mi ne možemo toliko da čekamo.

    • Poštovani g. Dragoljube,
      Izborni sistemi Srbije i Hrvatske nisu isti. U Hrvatskoj postoje izborne jedinice što omogućava bolju treitorijlnu raspodelu mandata. Srbija je jedna izborna jedinica sa koncentracijom poslanika uglavnom iz većih gradova sa nesrazmerno velikom dominacijom Beograda (tu ličimo na pašaluk).
      Pokret “Pametno” po komentatorima u Hrvatskoj je na granici da u nekim izbornim jedinicama osvoji neko saborsko mesto
      Prevođenje sa hrvatskog na srpski i srpskog na hrvatski samo govori malo više o prevodiocima koji žele da vide razlike i tamo gde ih nema a još više da na tim razlikama insistiraju.
      Naravno sa se slažem sa vama da izborni sistem u Srbiji treba menjati. To je i jedan od pravaca delovanja DJB.

  • Poštovani Borislave, obično se sa vama slažem u slovo, ali sada moram malo da vas ispravim. Prevođenje sa hrvtskog na srpski i obrnuto nema veze sa prevodiocima, već sa državnom politikom (na koju je svakako uticalo mišljenje stručne javnosti) i u skladu s kojom se u Hrvatskoj srpski tekstovi prevode na hrvatski (verovatno ima sitnih izuzetaka) a u Srbiji u vezi s tim nema jasne politike i odluke, pa tako radi ko šta hoće i kako mu padne na pamet, kao i kod bezbroj drugih stvari kod nas. To nema nikakve veze sa prevodiocima koji na to ama baš nimalo ne utiču. Može imati veze sa lingvistima koji zagovaraju ovaj ili onaj stav, ali, u svakom slučaju, srpski i hrvatski su sada zvanično dva različita jezika pa se tako i države prema tome mogu odnositi. Moje lično mišljenje je da je problem u vezi sa ova dva jezika toliko apsurdan da iskreno ne znam kako bi mogao biti rešen.

    • Poštovana gđ. Ana
      Mislio sam na “prevoidioce”.
      A što se tiče jezika za mene su srpski, hrvatski, crnogorski i bošnjački jedan jezik a kako ih ko zove to je njegova stvar. Najbolje da ga zovu zapadnobalkanski esperanto
      Jedno je zvanično nazvati neki jezik nekim imenom i to narediti da se od sada pa nadalje to tako mora ali je on toliko živa i neuhvatljiva stvar da u takve okvire jednostavno neće i nekako uvek isklizne iz njih.

  • Jos ce puno vode proteci Savom,Dunavom,Moravom i Dravom dok mi postignemo Nizozemski standard,samo kroz holidinge registrovane ovde(oko13000) protekne kroz protocni bojler oko 11000 milijardi dolara godisnje.
    Mi se jos na brtovitom balkanu bavimo vlakom i vozom.
    Ne mogu da shvatim nase ljude koji su se vratili ili gostuju na raznim univerzitetima u inostranstvu da se bave jednom brosurom o parama i kako je drzava za sve kriva.
    Gospodo nema vise zabrane,osnivajte skole za IT sektor,da je Sasa poveo par strucnjaka iz te doline osnovao firmu,proizveo neki novi Apple pa i da je Ircima ostao duzan za porez jednu milijardu,ni po jada.

    • @ DJB
      Svi se bave prevodom. Dali je preveden ili nije? Jeli tebao biti preveden ili ne? Jeli to njihovo pravo ili nije?
      To gospodo nije tema intervijua. To uopšte nije bitno. Niko ne napisa da nije razumeo. Ali zato svima smeta.
      Oni ljudi hoće svoj identitet i tačka.Čidno je da niko ne komentariše što je novinar pitao ono šzo je pitao.
      Niko ne kometariše zašto je Rdulović odgovorio kako je odgovorio a magao je sasvi drugačije.
      Ne to komentatori ili nemaju dovoljno duboko zapaženje ili neće da komentariši skakljive iskaze, zbog nekog svog interesa ili pak ne smeju da ih druga strana ne proglasi nekim botovima.
      Vidim da se čeka na odobrenje teksta komentatora. Dobro to je legitimno i legalno, ali dobili smo nešto liše. Izgubila se dinamika i atmosfera polemike. Većina dobrih komentatora prestala da komentariše. Jednostavno pao kvalitet. Strah od jekih komentara je prolazna bolest koju DJB treba da prevaziđe. Vremenom će se zlonamerni komentatori sami udalje i ostanu oni koji su ubeđeni da to što kažu zaista i misle i ono st se napiše postaje predmet građanske rasprave.
      E taj nivo kad se dostigne ona će zrelost sajta da dođe do punag izražaja.
      Pozdrav

  • Pozdrav SVIMA.
    – Novinar Novog Lista se veoma ozbiljno pripremio i upoznao sa radom Sase Radulovica i Dosta je Bilo, sto je naravno pohvalno, pa je samim tim i intervju jasan i kvalitetan.
    – Pre mesec dva je bio i intervju za neki Sarajevski medij, i taj intervju je takodje “preveden”.
    – Licno ne bih voleo citati intervju Hrvata, Bosnjaka, Crnogorca, preradjen na ekavicu, nego onako kako je izgovoreno. A sada sam sebi da protivrecim, kako bih razumeo intervju sa Slovencem, Makedoncem, Albancem?
    – Kratka opaska. Ja sam upravo “najbezazlenije” principe Dosta je bilo NPR “Univerzalna socijalna i zdravstvena pomoc” upravo razumeo kao snaznu SPOLJNO POLITICKU poruku, a ne “unutrasnju”.
    Pozdrav Svima od jednog Zike

  • Pa pošto smo optuženi da se bavimo samo prevodom, evo ja se sada neću baviti prevodom, već ću reći šta mislim o intervjuu. Intrevju je odličan, ja u njemu ne vidim nikakve “škakljive iskaze”, i molim komentatore koji tako kvalifikuju “iskaze” da se izjasne o kojim tačno iskazima misle. Da li je Radulović mogao da odgovori “sasvim drugačije”, to ne znam, ali je sve što je rekao u skladu sa politikom DJB-a, politikom zbog koje sam ja i glasala za DJB i nastavljam da ga podržavam.

  • Prosto je neshvatljivo kako se ljudi bave trivijalnostima,a ne sustinom.Kakve veze ima jeli se njegov komentar,,prevodio,,na hrvatski?Bitno je sta je rekao,a ne dali je to iskazano na hrvatskom ili srpskom,kad je to jezik koji jednako razumijemo i mi i hrvati?Ovog trenutka cu prihvatiti da je moj jezik hrvatski,a crnogorac sam rodjenjem.I sta cu time izgubiti? Nista! Nisam vise crnogorac!Glupost.