Регион: Ка просперитету и сарадњи или у бегу од рата и екстремне немаштине

Људи се могу поделити на две или више група по много различитих аспеката. Један од оних који су врло интересантни је на оне који своја делања своде на акције које су „од нечега“ и оне који иду „ка нечему“. На пример, можете да вредно радите да не будете сиромашни. Једнако тако, можете марљиво прионути да будете имућни. Мотивација је различита, различита су и понашања. „Од нечега“ је лакше замислити јер имате слику шта је било и од чега желите да одете јер вас је фрустрирало. „Ка нечему“ подразумева већу моћ имагинације и пут у непознато.

Ових дана слушам поруке подршке српској политици у региону. И заиста, ако изузмемо скоро па малоумне наслове таблоида које контролише највећа странка владе и понеки иступ функционера и странака које постоје само као део коалиције око СНС и свој идентитет граде као гласноговорници непристојних тема, Србија је остала конструктивна, позивала на смиривање и није подржала било какав авантуризам. Сличан приступ постоји у Босни и Херцеговини где се увек на крају позове на то да су сва три народа отишла „од рата“, односно у Хрватској која је за нијансу гласнија у пежоративним обраћањима осокољена чињеницом да се пита бар малкице у ЕУ за регион и да је регионални војни џин од када је ушла у НАТО. Ипак, када се слегне перверзија кампање у којој је тема Србија, која Хрватској није у стању ичим да науди, стигне Хрватско „од“, али не од рата јер се тога не плаше, већ један бег од могућности да добије шамар од Брисела.

Регион је дефинитивно у „од“ стању. Никоме не пада на памет да ратује, уводи санкције веће од седмичног натезања око неке ЦЕФТА групе производа или пинг-понга са економским и стварним избеглицама. Живимо у времену где смо успоставили равнотежу немоћи која фрустрира усијане главе које имају жеље да комшијама покажу нешто, понајвише да би компензовали колосалну неспособност да својим грађанима покажу како изгледа бољи живот. С друге стране, имамо и људе којима ја припадам који су бескрајно уморни од понављања базичних истина које људе разликује од побеснелих животиња и где је дневна регионална, а богами и национална агенда усмерена на пресрећност што влада мир, што имамо мизерне стопе раста животног стандарда и што се на суптилан начин и даље пропагира љубав према националним торовима, понајвише да би се лепо живело на политици без визије и идеја и економским пословима непотребног посредништва и буразерског бизниса на полузатвореним малим тржиштима.

„Од“ политика је јалова, ако је циљ да регион постане место где се лепо живи и где је сваки наредни дан лепши од другог. Политика „ка“ значи коришћење шанси које носи простор где нема културолошких и језичких препрека и где постоје вековне везе. Пут у том правцу је једини исправан јер он је финални тест пре уласка у много већи клуб. Давање садржаја таквом опредељењу је кључ, јер садржаја нема или он директно задире у концепт националног економског тора, који значи нижи животни стандард од могућег услед неконкурентних малих тржишта без економије обима која су под сенком параполитичких бизниса које краси низак квалитет и релативно висока цена коју испостављају грађанима.

Суштински тест је да кроз остваривање слободе кретања роба, услуга, људи и капитала пре уласка у ЕУ дођемо у ситуацију да будемо спремни за много јачи тест коришћења шанси и избегавања опасности великог конкурентног тржишта. Кроз регионално тржиште се охрабрују иновативни економски подухвати, почевши од прикупљања капитала, преко економије обима и заједничких инфраструктурних подухвата, потпуна сарадња у области безбедности, јединствени образовни простор и сијасет других ствари које значе шансу за најбоље да буду још бољи да повуку све грађане у региону који су унесрећени политикама без јасне визије. Време је да се „од стања“ пређе у „ка стање“.

Александар Стевановић
народни посланик
потпредседник покрета “Доста је било”