Region: Ka prosperitetu i saradnji ili u begu od rata i ekstremne nemaštine

Ljudi se mogu podeliti na dve ili više grupa po mnogo različitih aspekata. Jedan od onih koji su vrlo interesantni je na one koji svoja delanja svode na akcije koje su „od nečega“ i one koji idu „ka nečemu“. Na primer, možete da vredno radite da ne budete siromašni. Jednako tako, možete marljivo prionuti da budete imućni. Motivacija je različita, različita su i ponašanja. „Od nečega“ je lakše zamisliti jer imate sliku šta je bilo i od čega želite da odete jer vas je frustriralo. „Ka nečemu“ podrazumeva veću moć imaginacije i put u nepoznato.

Ovih dana slušam poruke podrške srpskoj politici u regionu. I zaista, ako izuzmemo skoro pa maloumne naslove tabloida koje kontroliše najveća stranka vlade i poneki istup funkcionera i stranaka koje postoje samo kao deo koalicije oko SNS i svoj identitet grade kao glasnogovornici nepristojnih tema, Srbija je ostala konstruktivna, pozivala na smirivanje i nije podržala bilo kakav avanturizam. Sličan pristup postoji u Bosni i Hercegovini gde se uvek na kraju pozove na to da su sva tri naroda otišla „od rata“, odnosno u Hrvatskoj koja je za nijansu glasnija u pežorativnim obraćanjima osokoljena činjenicom da se pita bar malkice u EU za region i da je regionalni vojni džin od kada je ušla u NATO. Ipak, kada se slegne perverzija kampanje u kojoj je tema Srbija, koja Hrvatskoj nije u stanju ičim da naudi, stigne Hrvatsko „od“, ali ne od rata jer se toga ne plaše, već jedan beg od mogućnosti da dobije šamar od Brisela.

Region je definitivno u „od“ stanju. Nikome ne pada na pamet da ratuje, uvodi sankcije veće od sedmičnog natezanja oko neke CEFTA grupe proizvoda ili ping-ponga sa ekonomskim i stvarnim izbeglicama. Živimo u vremenu gde smo uspostavili ravnotežu nemoći koja frustrira usijane glave koje imaju želje da komšijama pokažu nešto, ponajviše da bi kompenzovali kolosalnu nesposobnost da svojim građanima pokažu kako izgleda bolji život. S druge strane, imamo i ljude kojima ja pripadam koji su beskrajno umorni od ponavljanja bazičnih istina koje ljude razlikuje od pobesnelih životinja i gde je dnevna regionalna, a bogami i nacionalna agenda usmerena na presrećnost što vlada mir, što imamo mizerne stope rasta životnog standarda i što se na suptilan način i dalje propagira ljubav prema nacionalnim torovima, ponajviše da bi se lepo živelo na politici bez vizije i ideja i ekonomskim poslovima nepotrebnog posredništva i burazerskog biznisa na poluzatvorenim malim tržištima.

„Od“ politika je jalova, ako je cilj da region postane mesto gde se lepo živi i gde je svaki naredni dan lepši od drugog. Politika „ka“ znači korišćenje šansi koje nosi prostor gde nema kulturoloških i jezičkih prepreka i gde postoje vekovne veze. Put u tom pravcu je jedini ispravan jer on je finalni test pre ulaska u mnogo veći klub. Davanje sadržaja takvom opredeljenju je ključ, jer sadržaja nema ili on direktno zadire u koncept nacionalnog ekonomskog tora, koji znači niži životni standard od mogućeg usled nekonkurentnih malih tržišta bez ekonomije obima koja su pod senkom parapolitičkih biznisa koje krasi nizak kvalitet i relativno visoka cena koju ispostavljaju građanima.

Suštinski test je da kroz ostvarivanje slobode kretanja roba, usluga, ljudi i kapitala pre ulaska u EU dođemo u situaciju da budemo spremni za mnogo jači test korišćenja šansi i izbegavanja opasnosti velikog konkurentnog tržišta. Kroz regionalno tržište se ohrabruju inovativni ekonomski poduhvati, počevši od prikupljanja kapitala, preko ekonomije obima i zajedničkih infrastrukturnih poduhvata, potpuna saradnja u oblasti bezbednosti, jedinstveni obrazovni prostor i sijaset drugih stvari koje znače šansu za najbolje da budu još bolji da povuku sve građane u regionu koji su unesrećeni politikama bez jasne vizije. Vreme je da se „od stanja“ pređe u „ka stanje“.

Aleksandar Stevanović
narodni poslanik
potpredsednik pokreta “Dosta je bilo”