Pitanje iz naslova je suštinsko i centralno pitanje kojim bi politika trebalo da se bavi. Pa i u Srbiji. To bi morala biti misija političara. Sva ostala pitanja i odluke su izvedene iz tog centralnog pitanja.
Naslov za sobom povlači i naredno pitanje: kako definišemo lep život? Lep život pre svega podrazumeva slobodu. Slobodu kretanja, govora, mišljenja. Slobodu izbora. Lep život podrazumeva i jednakost i zaštitu svih osnovnih ljudskih prava. Zaštitu od nasilja svake vrste. Zaštitu od diskriminacije. Lep život podrazumeva i jednaka pravila za sve. Da ista pravila važe za vas, kao i za sve druge bez obzira na to ko su.
Sigurnost je osnovna ljudska potreba. Pretpostavka za lep život je eliminisanje egzistencijalnih strahova građana. Čovek, žena ili muškarac, čija egzistencija je ugrožena, nije slobodan čovek. Čovek koji ne zna šta će mu dete jesti sutra, ako nema krov nad glavom, ako ne zna šta će se desiti ako se neko iz porodice razboli, koji nema obezbeđenu penziju za starost, nije slobodan čovek. Bez obzira na slobodu govora ili jednaka pravila za sve. Mora i jedno i drugo.
Život porodica čija deca nemaju pristup kvalitetnom obrazovanju, sportu, kulturi, nije lep. Deca čija je budućnost ograničena ekonomskom snagom njihovih roditelja nisu slobodna. Deca zaslužuju jednaku šansu. Sva deca.
Ovo su sve pretpostavke za lep život. Ispunjenje tih pretpostavki je posao države. Posao političara je da postave sistem koji ispunjava ove pretpostavke. Tek u tom i takvom sistemu svaki pojedinac, zaista ima slobodan izbor da za sebe izgradi lep život, da se ostvari. Naglasak je na: svaki pojedinac. Ne neki pojedinac uprkos sistemu, već svaki pojedinac uz pomoć sistema.
Da li je moguće u Srbiji, u kojoj je velika većina građana bombardovana iskrivljenim informacijama preko medija, postići ove pretpostavke za 20 godina? Da li je moguće napraviti sistem? Ili smo mi zaista (kako kaže jedan od nas) društvo lenjih ljudi (doduše svi osim tog jednog), ljudi bez radnih navika (osim jednog), ljudi koji glasaju za najgore, čiji je mentalitet potpuno pogrešan, čiji su politički lideri najgori (osim jednog), u kojoj svi kradu (osim jednog).
Svi koji kažu da građani Srbije imaju pogrešan mentalitet nemaju odgovor na pitanje: kako je onda moguće da svi naši građani, kada odu u Nemačku, žive i rade bez problema? Znači problem nije u ljudima, već u sistemu. Kada bi Nemačka imala haos i neodgovorne političke elite kao što ih ima Srbija, građani Nemačke bi se ponašali baš ovako kako se ponašaju građani Srbije.
Da li Srbija može da plati univerzalnu socijalnu zaštitu, kvalitetno obrazovanje, zdravstvo? Jer svakodnevno se građani bombarduju informacijama o tome kako smo siromašni, zaduženi do guše, kako država nema para, kao nam je privreda uništena, kako smo potpuno opljačkani.
Odgovor je nedvosmisleno DA. Srbija može da plati i univerzalnu socijalnu zaštitu i kvalitetno obrazovanje i kvalitetno zdravstvo. Ali to ne može da plati sa ogromnim partijskim parazitom na svojim leđma. Parazitom koji nas godišnje košta najmanje 2 milijarde evra. Parazitom kojim upravljaju političari koji su aktivno bili u politici u poslednjih 25 godina i koji su direktno ili indirektno odgovorni za stanje u kome smo. Još gore od toga, direktno su odgovorni što se to stanje nastavlja.
Da li ste primetili kako, čim se neko nov pojavi u politici, krene neverovatno blaćenje, da se svaki čovek zapita: kako je moguće da nam samo ovakvi ulaze u politiku? Većina se ne zapita: kako je moguće da je čovek živeo ceo život do sada i bio u redu, a onda odjednom, nakon što je odlučio da se bavi politikom, ispada najgori od svih. I da li se zaista radi o lošim ljudima, ili se radi o nečem drugom. Da se možda tako partokratija brani od promena.
Koliko jedno društvo i građani mogu da urade za 20 godina? Koliko mogu da poruše i razgrade? Da li smo gradili ili razgrađivali u poslednjih 20 godina? Da li ćemo nastaviti da radimo isto i u narednih 20 godina? Od koga zavisi?
Srbija je bogata zemlja. Prepuna pristojnih, pametnih i vrednih ljudi. Baš kao i svaka druga zemlja na svetu. Naši ljudi nisu ni bolji ni gori, ni pametniji ni gluplji od drugih. I kao u svakoj zemlji na svetu, i među nama ima izuzetnih ljudi u svim oblastima. I u sportu i u kulturu i u obrazovanju i u privredi. Samo za razliku od uspešnih društava u svetu, nas ne vode najbolji, već najgori, partijski podobni, koji bez partijske knjižice ništa u životu i ne bi mogli da postignu. Ljudi koji moraju da kupuju diplome i plagiraju doktorate.
Za 20 godina, pristojni ljudi će od Srbije napraviti zemlju u kojoj se lepo i rado živi. To nije pitanje, već konstatacija. Jer alternativa ne postoji. Srbija ne može opstati kao Farma. Srbiju moraju da vode najbolji. Jer će nas sva deca napustiti i tražiti spas od ove kaljuge koju smo za njih ostavili.
Srbiji nije potreban vođa. Srbiji je potreban sistem. Jednaka pravila za sve. I odgovorni lideri koji ovo razumeju, koji grade, a ne bave se promocijom sebe. A njih birate vi na izborima. Odgovornost je, dakle, na vama, zar ne?
Saša Radulović
narodni poslanik
predsednik pokreta “Dosta je bilo”
Izvor: Blic
Odlično! Upravo TO nam treba. Sistem koji omogućava pristojan život a ne trovanje mozga pomoću televizije.Kao rezultat prethodnih režima, počev od Titovog – naši najkvalitetniji ljudi su otišli iz zemlje i nalaze se na cenjenim položajima u SAD, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Engleskoj, Australiji…
Odločan tekst
Osim poslednje rečenice koja glasi “Odgovornost je, dakle, na vama, zar ne?” (naglasak na vi).
A treba da glasi “Odgovornost je, dakle, na vama, zar ne?” (naglasak na vi i mi)
Izvinjavam se za grešku u kucanju.
Treba da glasi “Odgovornost je, dakle, na nama, zar ne? (naglasak na vi i mi)
Borislave, u ovoj maloj rečci-zamenici ‘vi’ (gde se Saša obraća lično svakom pojedincu per-si) a nikako ne ‘vi’ u smislu nama (tj.grupi kako vi mislite da treba da se obraća) sadržana je SVA RAZLIKA SVETOVA… Racionalni, civilizovani i prosvećeni individualizam koji ističe i voli čoveka pojedinca i potstiče ga bude slobodan čovek i da menja svoj svet.
Poštovana Negra,
Slažem se sa vama oko zamenice vi. Da, ona treba da bude u jednini. Ali onda kada nešto predlažem da treba da se uradi uvek stavljam “Vi i ja” a nikako samo “Vi”. Poštenije zvuči i svi smo na neki način uključeni.
Potpisujem svaku reč iz teksta! Bravo, Radule!
Odlican tekst koji treba deliti sto vise da ga sto vise ljudi procita, pozitivan i daje nadu, i moze da aktivira one neglasace koji i jesu ciljna grupa djb pokreta.
Slusam Vas i pratim sve Vase aktivnosti, g-ne Radulovicu, od samog Vaseg pojavljivanja. Ovaj tekst je sustina Vase borbe sa bolju Srbiju, za bolji zivot u njoj i tako bih voleo da dobijete priliku da to ostvarite. Ja Vam iskreno verujem i verujem da ce prilika doci, mozda i pre nego svi mi ocekujemo. Dace Bog.
Samo Vas molim, nemojte skrenuti s’ovog puta nikada i ni pod kojim uslovima, to bi verovatno, bilo za mnoge od nas poslednje razocarenje i ko zna da li bi “preziveli” to i takav poraz posternja i cestitosti.
Na dobrom ste putu, nemojte skrenuti sa njega ni za pedalj, jer, nema vece satisfakcije nego urediti ovakvo ruinirano drustvo. Buduca pokoljenja ce Vas slaviti do neba.
(izvinjavam se sto nisam pisao cirilicom)
Zvuči veoma idealistički. Nedostaje kako stići do toga cilja. Ako se to postiže
glasovima onda morate mnogo da vodite računa o tome kako prosečan glasač u Srbiji
razmišlja. Ako poštujete svaku osobu onda im ne namećite vaše stavove.
Primeri:
1. Izjednačavanje SAD i Rusije kao velikih sila vam tu neće doneti glasove. Bolje bez
emocija navedite od kojih smo imali više štete a od kojih manje. To da smo mi mala
zemlja znamo vrlo dobro.
2. Direktan poziv na Paradu ponosa svim članovima i simpaziterima pokreta smatram
velikim političkim promašajem. To ste onda trebali da stavite u vaš program.
To tako niste smeli bez širih konsultacija poštujući slobodu SVAKE osobe. I one koja
se sa tim slaže i ona koja se ne slaže. Po tome brat i sestra mogu da stupe u brak jer je
to njihov slobodan izbor i niko im to ne može zabraniti. Proučite kako su to Hrvati rešili.
Istopolne osobe treba da mogu da stupe u zajednicu ali to ne može biti brak.
3. Pominjete nekih 20 godina potrebnog vremena. Čak ni naš vrli premijer nije išao toliko
daleko. Ako je nešto dobro osmišljeno ono brzo daje rezultat. I obrnuto.
4. Osobine pristojan, pošten, moralan, vredan su poželjne ali glavno je da se u što
kraćem vremenu postigne merljiv rezultat. Sve ostalo je spisak lepih želja.
Posle ovakvih primedbi, gotovo da nemam šta da dodam, OSIM…
Osim da su ljudi premoreni i razdražljivi od svega tokom poslednjih 30 godina. Kada neko ovako izlaže, mora da računa na sasvim prirodno interesovanje birača za niz detalja, kojih inače nema u ovoj i niz drugih objava DJB. Ako se kritikuje partokratija, KO čini članstvo DJB u smislu ranijih pripadanja strankama? Ako se kritikuje život političara bez rada, a na račun poreskih obveznika, šta radi i od čega živi bilo ko od onih koji to navode (u ovom slučaju gospodin Radulović). Saša, Vaši nastupi predobro zvuče, ali morate računati na to da smo PREOSETLJIVI na bilo šta što sluti na demagogiju. Problem je i to što biračko telo praktično NE VERUJE da se išta glasanjem menja i da će biti što mora da bude, a to se odlučuje van zemlje. Prema tome, ako apelujete na mozak birača, ove rupe treba popuniti.
sa ovim razmisljanjem niko nikada i nigde na svetu nije dobio izbore: “Odgovornost je, dakle, na vama, zar ne?”
Poverenje građana se stiče teško i dugo a gubi lako i brzo. Iskazana politička volja da se uspostavi sistem po meri i u interesu većine građana ohrabruje i zaslužuje punu pažnju. Ali to je tek prvi, važan, ali lakši uslov. Drugi, važniji i teži uslov je pridobijanje poverenja građana na izborima za sprovođenje iskazane političke volje. To su pre svih oni građani, glasači koji uglavnom ne izlaze na izbore i koji ljude cene po tome šta i kako rade a ne po tome šta i kako pričaju. To je šansa ali do nje se ne stiže prečicom i sprintom već strpljivim i napornim radom.
Najveći problem je u masi i komunističkom nasleđu! Dakle društvo, od države je dužna čekam da mi da, a ne da ja zahtevam od države da radi svoj posao kojim će mi to omogućiti!!! Državni aparat mora da bude u službi građana jer ih mi plaćamo kroz poreze i akcize a ne da čekamo njihovu milostinju i da ih ne menjamo jer će doći gori i gladniji vlasti i privilegija. Promena svesti će se desiti kada se pupak zalepi za kičmu i kada nejač zajedno sa roditeljima počne da zavija od gladi!!! Nismo daleko od te pozicije, a onda neka nam je dragi Bog u pomoći….
Podrzavam Sasu Radulovica ali se apsolutno ne slazem da smo mi isti kao i Nemci, Svedjani, itd. a samo nam fali sistem. Nas covek kad ode u nemacku funkcionise jer mora, nema mu druge. A gomila mladih, obrazovanih ljudi koja je pobegla iz srbije (u takve ubrajam i sebe) se bolje snalazi van srbije nego u srbiji. Narodi nisu isti. Mi spadamo u primitivnije i siromasnije. Ima i mnogo gorih. Iracani se razlikuju od svedjana, libijci nisu isti kao norvezani. Razlika je u stepenu politicke kulture, u civilizacijskom stepenu na kome se jedan narod nalazi, u mentalitetu. Govoriti da smo mi isti kao nemacki narod, samo nam fali sistem, je velika zabluda. Nama naravno fali sistem, ali mi ni sa tim sistemom necemo biti kao Nemci, ni priblizno.
Čak i ako prihvatim Vašu procenu da nismo isti kao nemački narod još uvek stoji činjenica da nemamo sistem a da bez njega ništa ne može funkcionisati kako treba. Interesantna je i Vaša konstatacija da naš čovek, kada ode u nemačku, funkcioniše jer mora, nema mu druge. A zašto mora i zašto mu nema druge? Pa prosto zbog toga što tamo postoji sistem, sistem uređene države, koji ne dozvoljava da se drugačije ponašate. Zbog čega ne bi takav sistem uveli i u Srbiji? Ako već danas i nismo kao nemački ili neki drugi njima sličan narod možda bi to mogli da postanemo mnogo pre nego ako nastavimo ovako. O jednakosti ili nejednakosti te poređenju različitih naroda se mnogo toga može napisati. Za to, međutim, ovde nema dovoljno mesta ali smatram da se u najkraćem može reći da to kao i kod dece zavisi donekle od genetike a veoma mnogo od okruženja u kome živi i vaspitanja koje dobije.
Marko, vi ste potpuno u pravu. Stanje sa je realno još daleko problematičnije, razmere civilizacijske regresije na Balkanu su epskih razmera. Ali, ukoliko želite da motivišete ljude na akciju da se svi spasavamo iz ove močvare, onda je neophodno da tim istim ulijete nadu i ohrabrenje. Za vredjanje, ponižavanje i teror već imaju onog postojećeg..
Ja ne razumem zasto bacate sve ljude jedne nacije u isti kos Marko. To ne ide. Ne postoje sve isti Nemci, Srbi, Amerikanci. Sto to nama fali sem sistema?
Ja sam za vise od 40y radnog veka u Nemackoj ucestvovao na tri tendera za rukovodece radno mesto, odnosno managment. I dobio sam sva tri u firmama sa preko 220 zaposlenih. A na tender se bilo prijavljivalo i po 80 ljudi – daleko najvise Nemaca. Zasto sam ja uzet, a ne Nemac, ako mi ne mozemo da se nosimo sa njima?
Ja se potpuno i u svemu slazem sto Radulovic kaze. I on je ziveo u razlicitim drzavama sveta i on sigurno zna, da drzavljanstvo ne sprecava nikoga da zivi i radi uspesno. Znam mnogo uspesnih ljudi koji zive u Nemackoj sa Balkana. Oni su uspesni jer im sistem to dozvoljava. Ako takav sistem napravite u bilo kojoj drzavi sveta, ljudi ce ga prihvatiti, jer je svaki covek pre svega razuman i racionalan.
Sistem o kojem govori Radulovic, sam regulise, odbacuje lose ili manje dobro i hrli ka vecem dobru.
Ako nam univerziteti nisu dobri kao u Nemackoj, onda cemo to menjati. Isto tako skolstvo, zdravstvo, socijalu, radnu naviku. Jer ce se napraviti sistem u kojem ce ljudi koji su nesto videli ili nesto naucili, pa znaju bolje od ostalih biti na vrhu neke piramide koja odlucuje, a ne na dnu kao danas. Osim toga ce se voditi javne rasprave i sa politickim protivnicima. Ako i oni imaju koju dobru ideju, onda ce se ona prihvatiti zbog opsteg dobra, a ne permanentno odbacivati kao danas.
Ja sam ubedjen da je Radulovic u pravu u svakoj reci koju je napisao.
Uvaženi g.Marko,
Podpisujem svaku Vašu reč!!!
Tačno je da je sigurnost ljudska potreba. Želja da se bude bezbedan je veliki motivator ljudskog delovanja. Ali taj motivator ne može da deluje ako ne postoji, odnosno ako je eliminisan egzistencijalni strah. Čovek čija egzistencija ne može da bude ugrožena njegovim pogrešnim izborima nema dovoljnu motivaciju da pravi racionalne izbore. Ako je država tu da nahrani decu, da sagradi krov nad glavom, da isplati penziju – ko je lud da rizikuje i bavi se preduzetništvom!? Manjina sa jakom motivacijom da, ali ogromna većina će da naruči još jedno pivo. I na čiji račun onda država obezbeđuje egzistencijalnu sigurnost? Na račun malobrojnih preduzetnika koji će vrlo brzo prozreti ko je tu magarac i prestati da se bave preduzetništvom ili otići odavde.
Lep život nije ljudsko pravo. Život i jednakost pred zakonom su ljudska prava. Kvalitetno obrazovanje, sport, kulturu svako mora da zaradi za sebe i svoju decu. Sva deca zaslužuju da se roditelji potrude da ih kvalitetno obrazuju i omoguće bavljenje sportom i postanu kulturna. Ali to ne znači da država treba da otima od produktivnih građana i da zbrinjava decu neproduktivnih. Jer čemu onda trud i rad – ako su ishodi nasilno izjednačeni? Država nije vlasnik šansi, da ih velikodušno i pravedno deli. Šanse su privatna svojina, stečena produktivnim radom.
Ovaj Sašin tekst je kolektivistička demagogija. Za pokret koji tvrdi da je ideološki centar previše je tu države-dadilje i uravnilovke. Previše državnog obrazovanja, državne medicine, državnih penzija. Saša, imate saradnike koji o ovome sasvim sigurno mogu da Vas savetuju i obrazuju, Stevanovića i Pavlovića. Zašto ih ne slušate?
Bez uvrede, ali čini mi se da niste baš najbolje razumeli članak ili da ne primećujete u čemu živimo desetinama godina. Lepo ste konstatovali da je sigurnost ljudska potreba a onda ste nastavili o egzistencijalnom strahu i.t.d. Da Vas podsetim da živimo u zemlji gde se jako teško dolazi do posla, kada do njega dođete non stop ste na ugovorima i u velikoj većini na platama od cca 25000 dinara, nedovoljnih za preživljavanje a kamoli obezbeđivanja pristojnog obrazovanja, bavljenja sportom ili bilo kakvu drugu nadgradnju. Sada još zamislite da Vam ni ta plata nije redovna (što je prilično čest slučaj) nego je dobijate sa kašnjenjem od par meseci! Ilustracije radi moja ćerka master građevine sa veoma dobrim poznavanjem onoga što je studirala radi već godinama kao pomoćnik menadžera maloprodajnog objekta u jednoj velikoj firmi, nikada nije uspela da dobije posao u struci, radi na ugovorima od po 6 meseci a poslednji ugovor koji je potpisala je na 3 meseca. Toliko o sigurnosti, planiranju života, obrazovanju, sportu i ostalim stvarima. Manite se priče o kolektivističkoj demagogiji i okrenite se malo oko sebe.
Moderna država pripada svim građanima i njena uloga i treba da bude da izjednačava ljude, a ne da, kao do sada, bude uzurpirana od strane moćne i bogate manjine koja nemoralno upotrebljava njene institucije da prigrabi i sebično koristi prirodne i stvorene resurse koji pripadaju svima.
Sebična manjina tako prisvaja i proizvod rada većine, a posledica toga je da ljudi misle jedni o drugima sa podozrenjem-da je naš bližnji taj koji nas ugrožava i lenčari dok mi radimo, a dok se dvoje svađaju treći se koristi, što važi i za narode. Pošto niko ne bira gde će da se rodi, sva deca imaju pravo na sve i zaslužuju da se SVI mi potrudimo da SVA deca žive u blagostanju. Kroz bogatu istoriju čovečanstvo je ipak pronelo baklju ljubavi i pravednosti-makar jedva tinjajuću kao što nam se čini danas, kada treba uložiti napor da se održi vera u iskušenjima ovog turbulentnog vremena kraja jedne ere, koje zaoštrava sukobe i razlike donoseći sveopštu katarzu, možda i uništenje. Sve je u našim rukama-da ih širimo za druge s poverenjem ili svijamo oko sebe u strahu. Ima li uopšte dileme?
Slažem se sa svime, osim sa konstatacijom da je “Šansa privatna svojina, stečena produktivnim radom”, ono jeste šansa privatna svojina, ali koja se kroz istoriju sticala uglavnom pljačkama, prevarama, iskorišćavanjem tuđih teških materijalnih stanja, mada Vaša ideologija i to gleda kao na nužnost(egzistencijalni strah) i verovatno “produktivni rad”. Po tom principu su i deca radila po 12 sati u rudnicima, jer roditelji nisu bili dovoljno produktivni itd. itd. Tako da je najbolje da se ne rađamo i da polako odumremo, ako ćemo posle više hiljada godina razvitka civilizacije da živimo po principu socijalnog darvinizma.
Uz dobru strategiju, Srbija može da postane nova IT sila na svetu, pa samim tim i da se zaustavi odliv pristojnih ljudi.
Cuo sam da su pootimali poslovne prostore,koji zvrje prazni jer su digli kirije za duplo,a i ako udjes u to,moras preko njihovih dobavljaca sa kojima imaju ugovore tako da si u startu ucenjen i odran.Najbolja je fora, stari radikalski obicaj ,zakupa na 99 godina.Sediste SRS u Zemunu ,zgrada Magistrata,pod zastitom drzave,je tako oteta.Nadam se da ce takvi zakoni biti ukinuti,
Hajde da vidimo Petre šta “nisam razumeo.”
U pravu ste, živimo u zemlji politikom razorene privrede, kasnije ću napisati par reči o tome kako je politika ovde razorila privredu. Veliki broj ljudi (da li velika većina?) živi od plate 25.000 dinara. Zamislimo da na izborima dobijemo mogućnost da u delo sprovedemo ideje iz Sašinog teksta. Između ostalog i Univerzalnu socijalnu pomoć. Imamo jednu četvoročlanu porodicu nezaposlenih roditelja. Prema tekstu “Humano i odgovorno društvo” u delu “Program”, ta porodica bi od države dobila 30.000 dinara socijalne pomoći mesečno. Plus besplatno školovanje dece, plus besplatne medicinske usluge – ali sve to stvarno besplatno, jer nijedan roditelj ne radi, dakle ne plaća doprinose ič. Da li bi iko, pri zdravoj pameti, u toj situaciji pokušavao da nađe posao u Srbiji? Da sa mukom, kako ste lepo opisali, zarađuje 25.000 dinara mesečno, pošto prethodno plati doprinose? Ljudi nisu budale i računica nije teška. U takvim uslovima svi koji zarađuju ispod 30.000 dali bi otkaz i pristali da budu “socijalni slučajevi” pre nego magarci. Situacija bi postala još teža za one koji ostanu zaposleni. Kao i sada, oni bi gledali kako da se što pre isele odavde.
Upravo mehanizam koji Saša zagovara uništio je privredu Srbije. To je mehanizam koji obesmišljava produktivan rad. Sveobuhvatna nametnuta državna medicina, državno obrazovanje, državna penziona šema, sveobuhvatna državna socijalna briga – sve su to ideje stare 200 godina i zovu se socijalizam. Sirotinji se obećava da će lagodno da živi na grbači inventivnih i produktivnih – i gle čuda! – primaju se k’o saučešće. Izanđala, milion puta ponovljena priča o mangupima među nama. Avaj, socijalizam bez korupcije je nemoguć i Saša mora da revidira stav.
Pa po nesto ste krivo razumeli Andrej. Otidjite na sajt DJB i videti cete da, SR ni u kojem slucaju ne zastupa ideje socijalizma, vec ideje slobodnog trzista. Preduzetnistvo i to privatno je jedna od glavnih tema pokretanja ekonomije, a time i viseg standarda gradjana.
Humana drustva se brinu o svojim najslabijim karikama, na nacin sto im omogucava socijalu koliko toliko dostojnu za zivot. Humano drustvo ce preko poreske uprave naci mogucnost da familije koje ne zloupotrebljavaju pomoc kako ste je vi opisali, mogu da prezive dok se posao ne pronadje. To tako funktionise u najkapitalistckijim drustvima u Evropi, Kanadi ili Australiji.
Ako bite ukinuli partokratiju i sve ono sto sputava gradjana Srbije da otvori sam svoj mali biznis, znaci svu nepotrebnu administraciju, sulude propise, smanjili poreze i dali privatniku prostora da dise i da zaposli radnika na belo, onda bi brzo nestale armije nezaposlenih na ulici, a vec to bi podiglo cenu radne snage, tako da za 25000 niko vise nebi radio. Bar ne onaj ko je zavrsio neku skolu ili nesto zna.
Produktivan rad se dobija uvek kada se drzava ne mesa u ekonomiju. Drzava samo treba da postavi okvir, koji ce biti za sve isti. I za domaceg i za stranog investitora. Posao drzave nije da ima drzavna preduzeca u vecinskom vlasnistvu niti da se mesa u njihovo poslovanje.
Medjutim posao drzave upravo jeste ono sta vi kritikujete, a to je skolstvo, zdravstvo, socijala i.o.. Sta od toga treba da bude bezplatno, to treba da sracunaju pametni ljudi. U principu nista nije bezplatno jer svako placa neki porez ili uplacuje u neke fondove. Skolstvo do srednje skole bi moglo biti bezplatno, to postoji u mnogim Zapadnim demokratijama. Koliko zdravstvo moze da bude bezplatno, to mi je tesko reci, jer nisam bas siguran da je Radulovic negde rekao da je ono bezplatno. Mozda je mislio, da kada neki radnik uplacuje u zdravstveni fond, da kod bolesti on vise ne treba da ista placa doktoru. Isto vazi i za penzionere i socijalce, za njih drzava treba da preuzme zdravstvenu zastitu. I to je tako reseno u svim Zapadnim demokratijama. Socijalna briga za svoje gradjane je odraz humanog drustva, a ne socijalizma. Budite sigurni da DJB ne podrzava socijalizam. Takodje niko ne obecava da ce se ziveti lagodno na grbaci onog ko radi. Mi moramo shvatiti da se lopovluk jednom zauvek u Srbiji mora suzbiti. Ali to ne znaci, da neko kome je potrebna socijalna pomoc mora da ispise 100 zahteva, vec samo jedan. U njemu kaze – ja nemam nista, pa ni posao i potrebna mi je pomoc drzave. On to kaze pod punom krivicnom odgovornoscu. Ako je slagao drzavu i uzeo novac koji mu ne pripada, zato ce krivicno odgovarati. I zato ce dobiti i masnu kaznu, biti cemu oduzeto nepravno prisvojeno, a i kazna zatvorom bi mogla biti moguca.
Medjutim kada imate jasna pravila, onda ce se ljudi velikom vecinom njih i drzati. A onaj ko ne, taj ce snositi odgovornost. Tako da oni koji su produktivni i inovativni nece trpeti nikakvu stetu.
Do sada svaki ali svaki politicar koji je bio ili jeste u opoziciji tacno je znao sta treba ovoj zemlji a cim se dokopa vlasti sve radi drugacije. Bojim se da ne bude opet tako. A nadam se da ce se stvarno desiti jednom prave promene. Ja sam sa svojom porodicom pre dve godine napustio zemlju u svojoj 48 god. Stavio ceo zivot u kofer od 32 kg. Jer bi tamo sada gladovao a ovde pristojno zivimo dostojno coveku u jednom uredjenom tradicionalnom drustvu. Nadam se da ce ljudi jednom i u toj zemlji ziveti normalno
KAKO OD SRBIJE NAPRAVITI ZEMLJU U KOJOJ SE LEPO I RADO ŽIVI?
Možda ako se plati porez? 🙂
Šalu na stranu…ovakav tekstić imaju sve partije u svojim programima i političkim pamfletima. Možda neki zarez ili tačka na drugom mestu ali u suštini sve isto. Ono što im je takođe zajedničko je da niko ne nudi postupak kako doći do tog famoznog sistema blagostanja. Naravno, ima DJB neki spisak lepih želja u vidu programa ali sam ja do sad od vas video samo ponašanje koje primenjuju deca kad im se uzme igračka. Stalno nešto kukate, žalite se, tužakate i sl. A što se tiče jednakosti, slobode govora i sličnih zavrzlama…i tu ste veoma interesantni. Recimo, mene je gosn Radulović blokirao na Tviteru. Nikakve uvrede, ružne reči i slično. Samo sam konstatovao da ozbiljan političar ne slika račune iz restorana i ne kači ih po internetu. Ozbiljan političar se ne ponaša kao derište kad mu nije po volji. Ozbiljan političar ne dovodi u pitanje kredibilitet novinara (bez obzira šta on ili bilo ko drugi misli o njima). Ako se sve uzme u obzir, izgleda da ni gosn Radulović ne trpi različito mišljenje…isto kao i onaj koga pominje svaki dan po 147 puta.
Pa nije ni čudo što te je bokirao, evo ja čim sam pročitao “ima spisak lepih želja u vidu programa” sam prepoznao zlonamernost u tvojim rečima. Očigledno je da ti se program DJB ne sviđa, misliš da nije realan i da su to lepe želje, pa dobro, što se onda baviš likom i delom Saše Radulovića? Možda nisu uvrede ali ako se prepozna nečija zlonamernost, koja se ogleda u tome da i pored toga što ti se ne sviđa nečiji program (sa lepim željama) ti se i dalje baviš tom osobom i navodiš jednu po jednu osobinu koja ti se ne sviđa: nije ozbiljan zbog ovoga, nije ozbiljan zbog onoga, nije ozbiljan jer je uradio ovo, nije ozbiljan jer je uradio ono…. Pa dobro, jasno je da po tebi SR nije ozbiljan političar, da njegov pokret ima program koji je spisak lepih želja, da si duboko razočaran nekvalitetom svega u DJB pokretu, da si posisao svu pamet sveta i da bi ti sve to uradio bolje i ne propuštaš priliku da o tome pričaš MILION puta. Pa mislim, ako se to ne zove zlonamernost onda šta drugo. Lepo ti treba da ideš na svoju stranu, prestani da se baviš Sašom i pokretom DJB, oni rade onako kako ONI misle da treba a ne kako TI misliš da oni trebaju da rade, slobodno se politički aktiviraj i pokaži kako može bolje. Niko te ne sprečava niti je Saša i DJB zauzeo sva slobodna mesta da drugi od njega ne mogu da dođu do izražaja.
Različito mišljenje nije zlonamernost.
Ako ćemo po vašoj logici, gosn Raduloviću se ne sviđa program SNS-a i gosn Vučića. Zašto se i dalje bavi likom i delom istog? 🙂
Pa to je nekako i normalno, Radulović je u opoziciji a jedan od poslova opozicije je kritika vlasti. A vlast je Vučić.
Lepo za pročitati ali da li je ostvarivo? Da ne bude kao ko zna koliko puta do sada: pojeo vuk magarca? Glasača ima raznih, pismenih-nepismenih, školovanih-neškolovanih… stiče se utisak da u DJB ima mesta samo za mlade i školovane sa fakultetima i doktoratima a za nas koji smo zašli u šestu deceniju i koji smo kv ili sss nema mesta. Tako se stiče utisak, poradite na tome pa da pričamo.
Srdačan pozdrav.
Avarele (i ostali Daltoni 🙂 ),
niko više eksplicitno ne zagovara socijalizam – čak ni socijalisti. Svi su za slobodno tržište, za preduzetništvo, za viši standard, ama baš svi. I svi su za “jaku socijalnu državu” – e, tu sam te ček’o!
Naravno da pomoć hendikepiranima ne dolazi u pitanje i toliko o tome. Međutim, Saša i DJB, zagovaraju nivo “socijalne pomoći” iznad nivoa evidentno niskih plata u Srbiji. Uostalom, i Vi potvrđujete ovaj paradoks kad kažete: “…to bi podiglo cenu radne snage, tako da za 25000 niko vise nebi radio. Bar ne onaj ko je zavrsio neku skolu ili nesto zna.” Znači, i u najboljim uslovima oživljavanja privrede, ipak bi još uvek bilo slabo školovanih koji bi radili za male pare – to jest morali bi da rade dok ih DJB ne bi od toga odvratio velikodušnom redistribucijom dohotka većom od plate. Subvencionisani nerad. Time bi svi poslovi (jobs) koji se plaćaju ispod 30000 ostali upražnjeni, a pošto se ne isplati plaćati za te poslove više od njihove tržišne vrednosti – firme bi bile zatvorene. Ista patologija kao i kod tzv. minimalne cene rada – rad se ne isplati. Socijalizam at its best.
Pravilno primećujete: “Produktivan rad se dobija uvek kada se drzava ne meša u ekonomiju,” ali Vam je promaklo da je socijala kakvu Saša i DJB predlažu i te kako mešanje u ekonomiju. Isto tako je mešanje u ekonomiju i nasilno državno poslovanje u oblasti usluga obrazovanja, medicinskih usluga, osiguranja i (penzione) štednje, što su takođe predlozi/planovi Saše i DJB iz već pomenutog teksta “Humano društvo i odgovorna država” na sajtu DJB, a što je socijalističko nasleđe Srbije. Jasna je linija koja razdvaja humanost od socijalizma – dobrovoljnost sa jedne i prisila sa druge strane. Prema pomenutom dokumentu DJB je na toj drugoj strani. A lepo kažete: “Posao drzave nije da ima drzavna preduzeca u većinskom vlasnistvu, niti da se meša u njihovo poslovanje.” Samo Vam to nije jasno kad je posao obrazovanje, medicina, penziona štednja.
Uvaženi g.Andrej,
Jedna mala sugestija: porodica sa četiri člana, koja bi dobijala socijalnu pomoć od države, kako predlaže Program DJB, bi primala 30.000 dinara mesečno, što iznosi 7.500 dinara po članu porodice! Živo me zanima ko bi mogao da ŽIVI sa tolikom sumom novca?
Drugo, u uređenom društvu, nezaposleni dobija poziv od strane lokalne službe za zapošljavanje i ako odbije posao koji mu se nudi, gubi pravo na socijalnu pomoć! To tako treba i mora da bude i u Srbiji…