Истиномер: "Нисмо давали 10.000 евра по радном месту"

Преносимо вам коментар Истиномера о висини субвенција страним инвеститорима.

”Што се тиче 10.000 евра само у три фабрике је дато 10.000 евра субвенција по радном месту. Ми смо дали ни у једном или у једном. У свим осталим случајевима је то било раније”.

Александар Вучић, 10. 8. 2016. године

КОМЕНТАР ИСТИНОМЕРА

Критикама великих субвенција које дајемо страним инвеститорима у расправи о новој Влади придружио се и Војислав Шешељ. Оптужио је ову, али и претходне владе да фабрике које отварају страни инвеститори служе као пропагандно средство и да немају упориште у економској логици.

Народна скупштина, 10.8.2016. године
”Ми имамо парадигму која је зла, која је бесмислена, која нас дефинитивно упропашћава. Нема ниједне економске политике у савременом свету која је успела овим што су започеле досманлије, а наставља је напредњачка власт. Шта је то? То је плаћање страним фабрикама огромних сума новца да отворе погоне у нашој земљи и то је обично око 10.000 евра”, рекао је Шешељ у Народној скупштини.

Није му премијер одговарао на све замерке, али на једну јесте – како је рекао овој власти се догодило да у само једном случају да десет хиљада евра по радном месту. Да будемо прецизнији рекао је ”ми смо дали ни у једном или у једном (случају)…”. У праву је премијер када каже да се није давало по десет хиљада евра. Давало се више. У наставку анализе утврдићемо и број таквих компанија.

Према документима објављеним на сајту Комисије за контролу државне помоћи, у периоду од 2014. до данас потписано је 29 уговора о додели средстава страним инвеститорима. (видети табелу) Из анализе уговора види се да су се страни инвеститори обавезали да запосле 20.767 радника. Неки од њих то морају да учине у року од три, а неки попут ”Меите доо” у року од шест година – до 2021. године. Овим истим темпом, држава Србија обавезала се да преко субвенција овим компанијама исплати око 160 милиона евра (158,758,886). Инвеститори ће уложити око 490 милиона евра. (491,356,746)

Субвенције страним инвеститорима у 2014, 2015. и 2016. години

Из табеле се види да је у најмање 7 примера, у периоду од 2014. до данас, Србија дала преко 10.000 евра субвенција по једном новозапосленом раднику уколико се висина субвенција подели са бројем нових радника. Пошто премијер не пропушта прилику да се похвали да зна сваки евро који дајемо инвеститорима, није јасно како је превидео, на пример, да за 853.497 евра колико дајемо субвенција фирми ”Фаллке Сербиа доо”, они имају обавезу да запосле 24 радника и уложе око милион и 700 хиљада евра. То практично значи да за једно радно место у тој фабрици плаћамо око 35.562 евра. Слични примери су и компаније ”СР Тецхницс Сервицес доо”, ”Тигар Тyрес” (по претходној рачуници испада да плаћамо 60.000 евра за једног новозапосленог), ”Меита доо”, ”Стреит Нова доо”. Још две компаније по овој рачуници добијају око 11 хиљада евра по радном месту – ”Хутцхинсон доо” и ”Теклас Аутомотиве”. Када би у овај корпус урачунали и компанију ”Мастерпласт YУ доо” где за једно радно место плаћамо 9.756 евра, близу границе од десет хиљада евра, имали бисмо чак осам компанија којима смо у претходне две године дали субвенције у том или већем износу.

Лукавост наших политичара, ипак, види се у дефинисању циља и намена државне помоћи. Док је раније (пре доношења нове Уредбе и Закона о улагањима) било јасно назначено да из субвенција произилази обавеза отварања нових радних места, данас је намена државне помоћи углавном преименована ”за реализацију инвестиционог пројекта”. Е сад, упркос овом “није шија него врат” приступу, у баш сваком уговору у табели јасно је назначена обавеза запошљавања конкретног броја радника (у појединим случајевима је то једина обавеза), па смо и ми као логичан потез – делили висину субвенција и број новозапослених радника. На крају крајева, у својој изјави је и сам премијер рекао “по радном месту”.

Углавном је премијер при постављању камена темељаца за фабрике нових инвеститора говорио прецизно о висини субвенција и улагању инвеститора што указује да је погледао сваки од ових уговора. Мало мање је, додуше, био прецизан када је реч о броју нових радника, али је бранећи неодбрањиво у Скупштини обмануо јавност због чега Истиномер његовој изјави даје оцену ”неистина”.

Довитљивост наших политичара види се и при одређивању висине државне помоћи. При одлучивању, Комисија за контролу државне помоћи, често је веома маштовита у покушају да оправда висину додељене субвенције. Па тако, некада проценат државне помоћи рачуна у односу на висину улагања (најчешће тамо где је улагање велико), а у неким случајевима (на пример код НЦР где обавезе улагања у једном случају и нема) као трошкове инвеститора рачуна зараде за раднике на крају инвестиционог циклуса!?

О овим нелогичностима, али и другим, углавном нетачним изјавама политичара у вези са државном помоћи у Србији, Истиномер ће писати у наредним текстовима.

Прилог
Решења о додели средстава 2014 – 2016.

Извор: Истиномер