Проблем је везан за начин наплате грејања и сам поступак очитавања утрошка за грејање. Стари начин наплате био је паушалан, где се наплата вршила по квадрату стана, а они који су штедели, као и они који нису штедели, плаћали су исту јединичну цену. Да би се решио тај проблем, да сви плаћају реално колико су потрошили, мерење се мора вршити за сваки стан.
Цена топлотне енергије (како повећање тако и смањење) утврђују се на основу Уредбе о утврђивању методологије за одређивање цене снабдевања крајњег купца топлотном енергијом („Сл. гласник РС’’ број 63/2015), коју је донела Влада Републике Србије. Наведеном уредбом је детаљно дефинисано који елементи улазе у цену грејања, на који начин се врши њихов обрачун, када се стичу услови за промену цене итд. Након извршених анализа, које се раде на крају обрачунског периода, предлог повећања или смањења цене грејања утврђује Надзорни одбор јавног предузећа коме је поверен посао (нпр. у Београду ЈКП „Београдске електране“).
Предлог Надзорног одбора се упућује преко, надлежних служби у локалној управи (у Београду преко Секретаријата за привреду – Управе за цене, градоначенику града Београда) на сагласност. По добијању сагласности Одлука се објављује у „Сл. листу града Београда“ и као таква може бити примењивана.
Методологија предвиђа неколико десетина елемената који утичу на цену топлотне енергије, тако да не значи да ће уколико дође до смањења једног елемента аутоматски доћи до смањења цене грејања. Такође, уколико се услед ниских спољних температура топлотна енергија испоручује непрекидно 24 сата на дан, (што се редовно дешавало сваке грејне сезоне у мањем или већем обиму) не значи да ће доћи до повећања цене грејања. Уколико дође до смањења цене грејања подразумева се да ће рачуни бити умањени у наредном периоду тј. од тренутка ступања на снагу одлуке о смањењу цене грејања.
Наплата грејања по утрошку, по важећим прописима је могућа. Генерално то значи да Скупштина зграде донесе одговарајуће одлуке и да се заванично обрати надлежном предузећу (у Београду је то ЈКП Београдске електране) са захтевом да се наплата топлотне енергије врши према мерењу. У граду Београду, према пресеку за септембар месец 2016. године, у преко 90% предајних станица врши се мерење утрошене топлотне енергије. Тако измерена топлотна енергија се расподељује на појединачне станова на један од следећа три начина: према величини стана у м2, према делитељима топлоте уграђеним на сваком грејном телу и према мерилима за расподелу уграђеним испред сваког стана.
У складу са важећим прописима ова три начина се не могу комбиновати за станове који се снабдевају из једне предајне станице. Према Закону о енергетици из 2015. године мерење и регулација испоруке топлотне енергије је обавезна за сваки објекат. Месечна наплата по утрошку се врши према: ангажованој снази и потрошеној количини енергије у претходном периоду. Наплата по утрошку је обавезна у новоизграђеним објектима који се прикључују на СДГ, док се у постојећим објектима наплата по утрошку (НПУ) уводи на захтев власника објекта, у складу са одлуком оснивача – град/општина.
У великом броју зграда то је могуће само на нивоу зграде, због већ поменутог начина изведених инсталација. Код зграда код којих је инсталација изведена независно за сваки стан, то се може извести тако да се постави калориметар или мерило (мерни уређај) за сваки стан. Такође за сваки стан постоји и вентил који би омогућава лако искључење стана са система грејања, у случају да неко не жели да користи више СДГ или у случају неизмирења дугова.
Код зграда са ‘’заједничком’’ инсталацијом, мерење енергије по утрошку, на нивоу свих објеката повезаних на топлану јесте праведнији начин наплате, јер колико су станари зграде потрошили, толико у збиру и плаћају. Али на нивоу самог објекта, ситуација је иста као код наплате према квадратури стана – утрошена енергија се расподељује према квадратури стана, тако да опет сви плаћају исту јединичну цену, без обзира колико је ко трошио.
Код зграда са овако изведеном инсталацијом, постоји начин да се мерење врши за сваки стан: угради се неопходни мерни уређај којим се врши мерење и очитавање за један стан, уз обавезну уградњу термостатских вентила на сваком грејном телу – радијатору. Ово се показало као непрактично и скупо, а такви мерни уређаји не омогућавају прецизно мерење потрошње енергије јер је систем застарео и заснован на збирном мерењу које се региструје на калориметру у подстаници, па се губици на инсталацијама у згради расподељују по становима (губици на нивоу зграде се ‘’сваљују’’ на сваког од корисника).
Други начин, да се мерење врши за сваки стан, је да се преправи инсталација у згради и да сваки стан добије свој део инсталације. Овде се поставља питање финансирања, а финансирање би вероватно пало на терет станара. Оваква преправка инсталације би донела користи станарима, али је питање да ли би већина станара, у оваквој економској ситуацији, имала могућности за то.
У овим зградама се јављао и додатни проблем, станари су се жалили да им је у неким периодима претопло и да морају да држе прозоре отворене, због регулације температуре у стану. Топлана вас натера да потрошите (и нормално платите) оно што не тражите и што вам не треба. Како смо имали више топлих зима, а могу се очекивати и у наредном периоду, може се очекивати мања потреба за топлотном енергијом, што за последицу има да се и топлане морају прилагодити томе и да боље усклађују количину топлотне енергије коју испоручују купцима према спољним температурним условима.
Ускоро следи текст: Управљање потрошњом.
[ezcol_1third]Јово Бомештар
члан покрета “Доста је било”, Нови Београд[/ezcol_1third] [ezcol_1third]Горан Љубисављевић
члан покрета “Доста је било”, Ниш[/ezcol_1third] [ezcol_1third_end]Александар Коровљев
члан покрета “Доста је било”, Зрењанин[/ezcol_1third_end]
Zanimljiva tema s tim sto bih jos dodao dve stvari. Zgrade sa daljinskim/centralnim grejanjem su projektovane na taj nacin da se pretpostavlja da se svi stanovi tokom zime greju. Na primer ukoliko bi u jednoj zgradi 50% stanova otkazalo grejanje zato sto su recimo prazni u ostalim stanovima ne bi mogla da bude postignuta zeljena temperatura odnosno ukoliko imaju kalorimetre imali bi vecu potrosnju.
Takodje, ukoliko je u nekim stanovima pretoplo zar nije logicno da privrnete ventil na radijatoru, a ne da otvarate prozor? Moramo na nivou celog drustva da se naucimo da ne rasipamo jer energente uvozimo.
Poštovani Draško,
potrebno je sistemski rešiti problem na više nivoa. Direktno na ovom polju – podići energetsku efikasnost, rešiti regulaciju toplote na svim nivoima, uvesti naplatu po utrošku. Sa druge strane, da bi se sve to rešilo, potrebno je pokrenuti privredu, jer bez pokretanja privrede, sve ostalo je nemoguće (http://dostajebilo.rs/program/trzisna-privreda/). Posle ovakvom pristupa, većina ljudi bi se odlučila da se ne isključuje sa daljinskog grejanja, jer ipak pruža veliki komfor (normalno, svima koji žele da se isključe, to treba da bude lako pristupačno).
Goran Ljubisavljević
>> Takodje, ukoliko je u nekim stanovima pretoplo zar nije logicno da privrnete ventil na radijatoru, a ne da otvarate prozor?
Bilo bi logično i da su ventili ispravni, ali to je sve staro 40-50 godina i kad počneš da regulišeš krene da curi, a Beogradske Elektrane će samo da ti privremeno poprave da ne curi, ali neće i da zamene ventil ispravnim.
Trenutno, oko 17 miliona m² stambenog sektora je
priključeno na Beogradske elektrane. Ako uzmemo u obzir da većina korisnika još uvek nema mogućnost lokalne
regulacije, i činjenicu da se u većini stanova održava unutrašnja temperatura vazduha između 21 i 22 stepena,
realne godišnje uštede mogle bi da iznose oko 300 GWh po sezoni. Prema važećoj regulativi, novoizgrađeni objekti
ne smeju da prekorače finalnu potrošnju od 60 kWh po m² godišnje. U osto vreme imamo situaciju da postojeći
objekti povezani na sistem daljinskog grejanja imaju duplo veću potrošnju, čak 130 do 150 kWh po m² godišnje. Ove
objekte je neophodno prvo energetski sanirati, dok će se potom uvođenjem novog tarifnog sistema naplate
ostvariti uštede uz minimalne investicione troškove…
Savetnik
Poštovani, što se tiče energetskog saniranja objekata (izrada propisne izolacije, stolarije i regulacija na svim nivoima) sa tim smo u potpunosti saglasni. Jedino pravilno sagledavanje potrebne snage sistema, izgradnje novih toplana i popravke postojećeg sistema je moguće po energetskom saniranju objekata. Potrebno je da se u rešavanje ovih problema uključe ljudi iz struke a politika samo da podrži pozitivnim propisima.
Pored ovog, i prethodnog teksta (http://dostajebilo.rs/zasto-je-daljinsko-grejanje-najskuplje-1/) uskoro će biti objavljena još dva teksta na ovu temu.
Srdančan pozdrav.
Goran Ljubisavljević
“Месечна наплата по утрошку се врши према: ангажованој снази и потрошеној количини енергије у претходном периоду.”
Da li prema angažovanoj snazi ili prema instalisanoj snazi podstanice (koja je veća, često znatno veća jer su podstanice predimenzionisane)? Mislim (nisam siguran) da toplane ne mere angažovanu snagu.
Draga gospodo, sta je po vama najbolja alternativa stambenom grejanju,odnosno preko radijatora. Ako mogu da dobijem odgovor.
Simpatizer Pokreta!!
Stanislave, jedno veliko UH na Vaše pitanje! Najbolje bi bilo sistemski srediti ovu oblast i pokrenuti privredu, pa da nema alternative daljinskom grejanju. Odgovor na Vaše pitanje zahteva i detalje o Vašim potrebama za grejanjem – veličina stana, broj soba, broj osoba,…, da li postoji dimnjak i da li imate uslove za grejanje na drva… Ako ne želite grejanje na drva, grejanje na invertorske klime je, po sadašnim cenama električne energija dobra alternativa, samo tu treba uzeti u obzir da će cena električne energije sigurno da se poveća i duplo u odnosu na sadašnju u ne tako dugom periodu i da početno ulaganje nije baš malo.
Ako je u pitanju kuća, pre svega treba izolovati kuću (minimum sa stiroporom od 10cm ili mineralnom vunom odgovarajuće debljine), ako je u pitanju stan, zameniti stolariju i po mogućstvu izolovati bar nekim tanjim stiroporom spoljne zidove (sa unutrašnje strane).
Da ponovim samo, odgovor zavisi od više elemenata i od Vaših želja i prohteva, ali bi bilo najbolje srediti sistem i da sve manje boli glava oko ove teme :).
Goran Ljubisavljević
ODGOVOR ZA SIMPATIZERA POKRETA
Prelazak na naplatu po utrošku ne dovodi po automatizmu do manjih računa. Uštede se mogu ostvariti samo uz racionalnu potrošnju i primenu adekvatnih mera energetske efikasnosti. Vlasnici stanova u sistemu NPU – naplatu po utrošku imaju mogućnost da regulišu temperaturu u svojim stanovima shodno sopstvenim potrebama i tako uštede, ali prethodno investirajući u neophodnu opremu u svoje vlasništvo – svoju imovinu.
Bosko BUHA
Evo ja sam se iskljucio sa sistema daljinskog grejanja , vertikale idu kroz hodnik i racvaju se ka svakom stanu , ispred stana ventili ,koje su mi plombirali , znaci u stan mi vise ne ulazi njihovo grejanje tj cevi . Medjutim oni meni i dalje salju da placam fixni deo 1700 din , iako ne koristim njihove usluge , vade se na gradsku odluku da svako ko se iskljuci od kad je uveden tarifni sistem to mora placati , no ja ga ne placam . Posavetovao sam se sa advokatom , sudskim pomocnikom , i svi su me posavetovali da sacekam da me predaju izvrsiteljima pa da uz prigovor pokrenem proces za ostvarivanja mojih prava jer po obligacionom zakonu , da bi ti neko nesto naplatio , mora nesto da ti isporucu ili neku uslugu izvrsi , a oni to ne cine . Da napomenem da u mom ulazu od 18 stanova , njih 5 nista ne placa , 3 nikad nije uvuklo grejanje i nikad nista nije placalo , a 2 se iskljuce pre tarifnog sistema i njima takodjene naplacuju ali nama hoce. Ma haos , lopovska drzava 🙂
Od iskljucenja se grejem inverter klimom , jesam ulozio 98.000 din ali verovao ti meni ili ne ja sam za celu sezonu od 11.10 – 01.04 grejao stan na ne manje od 23c i potrosio 618kwh , sto dodje po jednotarifnom nekih 5600 din . Stanovi oko mene platili su daljinsko grejanje 56000 din , znaci 10x manje sam potrosio , neverovatno ali tako je , znaci za 2 sezone vracam kompletno ulaganje . Ljudi ne veruju , pokazujem racune , ma ni moja zena nije verovala da ce biti jeftino grejanje a ni blizu ovoliko 🙂
Iskljucio sam se jer tih par stanova koji ne placaju grejanje , greju se na TA , i tad su oni meni govorili da placaju oko 100e godisnje grejanje , a ja 56000 , pa pomislim , ili im je hladno ili sam ja lud 😀
Medjutim sa inverter klimom je jos jeftinije ,, Evo dole cu postaviti podatke o stanu , izolaciji i klimi koju posedujem .. Pa eto , vi se grejte na toplanu ..
Fujitsu ASYG 12 LU … http://i.imgur.com/jqr3UJM.jpg
Stan 48m2 , PVC stolarija , jedan spoljni zid – cigla – 45cm , izolovan stiroporom s unutrasnje strane : decija soba 3cm , kuhinja 2cm , terasa spolja 5cm i iznad stana je tavan izolovan mineralnom vunom 10cm
@nex
Poštovani Nex,
Hvala na detaljnom i kvalitetnom komentaru. U ovakom sistemu i u ovom trenutku, Vaše rešenje je sasvim logično i pametno, normalno, za sve koji mogu da ulože u invertorsku klimu (u jednom u nizu tekstova smo i napomenuli za grejanje na klime i toplotne pumpe). Ipak, bilo bi mnogo bolje sistemski rešiti problem i omogućiti građanima da daljinsko grejanje bude ili najeftiniji vid grejanja ili među najeftinijima. U zavisnosti od gustine naselja, tamo gde je neisplativo daljinsko grejanje na postojeće toplane i gde postoje mogućnosti, uvek se može razmotriti da se cela zgrada ili blokovi zgrada greju na zajedničke invertorske klime/toplotne pumpe, koje bi se mogle koristiti i za zagrevanje potrošne tople vode u letnjem periodu.
Goran Ljubisavljević
Naplata po utrošku NPU je zakonska obaveza koja je već nekoliko godina morala da se primenjuje ali nije. Većina zgrada koje se greju iz sistema daljinskog grejanja Beograda nema izolaciju, a to znači da će račun za grejanje biti veći u odnosu na dosadašnji paušalni način naplate po m² . Neophodno je paralelno pristupiti primeni mera u cilju povećanja energetske efikasnosti. To je jedini način za smanjenje potrošnje energije u tim zgradama i stanari će tako obezbediti manji račun za grejanje.
Mali savet od VELIKOG MAJSTORA,
Mali
ZA GRADJANE SRBIJE I BEOGRADA zbog povećanog broja zahteva za isključenje kućnih grejnih instalacija iz sistema daljinskog grejanja stanova I poslovnog prostora, treba da znaju da obračunski period počinje 1.aprila tekuće a završava se 31.marta naredne godine a ti kupci toplotne energije plaćaju naknadu za angažovanu snagu i isporučenu toplotnu energiju mesečno, dok 15.10.2016.god.započinje grejni period,
Isključenje kućnih grejnih instalacija tarifnog kupca iz sistema daljinskog grejanja se vrši na zahtev kupca – potrpšača.
BEOGRAD YASLUŽUJE DA IMA POŠTENU I STRUČNU VLAST….KAO I SRBIJA ali ipolako, doći će i to na red.
Pilot
Potrebno je ulaganje u izolaciju objekta , zamenu prozora ali i u kompletno resavanje svih problema u objektima kolektivnog stanovanja.Takve zgrade su vlasnistvo tih stanara a sam sistem takvog oblika grejanja datira iz nekog perioda 70 – 80 godina.Takav sistem grejanja u osnovi je lose efikasnosti , samo sto ljudi to tesko shvataju i ocekuju jeftino grejanje od takvog sistema.Takav sistem je strahovito i veliki potrosac struje , zbog pumpi koje guraju vodu , i gubici toplote su veliki zbog velikih rastojanja na kojima se transportuje topla voda.Ako tome dodate i objekte koji nemaju termoizolaciju onda dolazite u totalno losu efikasnost takvog sistema.Svi gradjani ucestvuju u placanje takvog oblika grejanja kroz subvencije za koje se odvaja novac iz budzeta grada.Rasipa se novac poreskih obveznika zbog stanara koji nikako da shvate da je zgrada njihovo vlasnistvo i da moraju da ucestvuju u odrzavanju takvih objekata.Svi placaju cenu zbog bahatog ponasanja takvih ljudi.
@mirce
U potpunosti smo saglasni sa tim da je efikasnost ogroman problem sistema daljinskog grejanja. Na ovu temu se objavljuje 4 teksta koji čine celinu – prethodni tekst je http://dostajebilo.rs/zasto-je-daljinsko-grejanje-najskuplje-1/ a sledeći http://dostajebilo.rs/upravljanje-potrosnjom-3/. Bilo bi nam mnogo bolje kad bi počeli malo kolektivno da razmišljamo, ali je veliki problem i do nedostatka sistema, jer ima i puno pristojnih i pametnih ljudi koji će se brzo prilagoditi dobrom sistemu.
Goran Ljubisavljević
Problem je kod ove naplate po utrosku lopovska država.
U NS, korisnici koji su prešli na novi sistem naplate, imaju samo veće račune.
U čemu je problem: Toplana ne garantuje temperaturu vode u podstanici, i dešava se da bude toliko hladno, da su korisnici jednostavno primorani da odvrnu te ventile/merače do kraja konstantno, samo da bi imali pristojno grejanje.
Jedina ušteda za sada je kod korisnika koji ne žive konstantno u stanu, i u lokalima koji noću zavrću radijatore.
Za obično stanovništvo ušteda ne postoji. Kada bi se pak garantovala temperatura vode, e onda bi oni koji žele baš toplo imali veći račun , pa neka i otvaraju prozore, dok oni koji žele umerenu toplotu bi nešto i uštedeli.
Ovako su svima kalorimetri na Max, a kada noću toplana smanji temperaturu vode, a mala beba koja se oznojila u krevetcu se otkrije, e onda je baš problem…