Председник државе Србије се најмање два пута састао са човеком са потернице кога иста та држава Србија тражи због криминала. У свакој држави овакво откриће би био скандал довољан за оставку председника, а у правној држави јак повод да се истражи да ли је председник злоупотребио високу политичку функцију за притисак на правосудне органе. Недопустиво је да грађани Србије плаћају службена путовања председника на којима се он виђа са лицима одбеглим од закона.
Покрет Доста је било захтева од тужилаштва да почне одговорно да ради свој посао и испита Томислава Николића о његовим сусретима са Богољубом Карићем и утврди да ли је Николић утицао на то да један од судских поступака против Карића застари.
Против Богољуба Карића покренута су 2006. године два кривична поступка за проневеру новца и то један у Вишем суду у Београду, а други у Тужилаштву за организовани криминал. Поступак у Вишем суду је обустављен јер је у фебруару ове године дошло до апсолутног застаревања, али Тужилаштво за организовани криминал и даље води истрагу против Карића у случају приватизације “Мобтела” за проневеру око 60 милиона евра.
Има индиција да су судски поступци против чланова бившег режима намерно отезани до застаревања. Застаревање поступака против чланова режима Слободана Милошевића враћа “вредности” из пљачкашких и профитерских 90-тих година против којих се покрет снажно бори. Делови тог режима који су поново на власти урушили су све независне институције у Србији.
Председник Србије је више пута, упркос овим кривичним поступцима, јавно тврдио да је Богољуб Карић политички прогоњен и да је оптужница против Карића политички мотивисана. Ове његове изјаве требало је такође да буду испитане у светлу притисака на правосудне органе. Признање самог Николића да се срео са Карићем “за време војне параде у Москви”, као и изјава Карића да су се срели у Минску 2013. године намећу обавезу тужилаштву да истражи могуће притиске Николића на правосудне органе.
Скандалозно је понашање председника државе који се руга правосуђу својим сусретима са окривљеним у бекству. Нереаговање тужилаштва на овакве изјаве и поступке председника државе чврст је доказ да у Србији нема владавине права. Тужилаштво мора да престане да игра по политичком диктату. Показатељи да је вероватно председник Србије утицао на то да један поступак против Карића застари указују на страшно урушавање институција у Србији.
Криминалци можда јесу Николићеви пријатељи, али нису пријатељи грађана Србије. Лице с потернице, одбегло од закона припада свету изван званичних и признатих друштвених институција и у сукобу је с њима. Зато није у реду да председник државе и гарант система пије кафу и дружи се са криминалцима који су у сукобу са системом. Док опуштено пије кафу с лицем с потернице, председник Николић урушава систем.
evidentno drzavni kriminal na svakom koraku ubistva droga pljacka brutalne likvidacije mesecno se dize dug od 165 miliona evra http://www.blic.rs/vesti/politika/sumnjiv-susret-strucnjaci-nikolic-nije-smeo-da-se-vidi-sa-odbeglim-tajkunom/6l1zpq3 i tek juce iz Nis najava borbe protiv kriminala od strane gazde skupa sa segamegadens direktorcicima bitangicama bugarskim biznismenom shinishovim grobarom coravom babom twitter—zvoncicom i sinom koji za vece ulupa 2000 dolara u Budvi ali ne novca posreskih obveznika poput gdje Paitic vec kriminala i droge.
Kako je moguće da je krivični postupak zastareo ako je već pokrenut? Jednom kad se krivični postupak pokrene, ne zastareva…
Može zastareti krivično gonjenje i to iz razloga pravne sigurnosti. Ne bi imalo svrhe da se neko goni decenijama.
Koliko primecujem, u poslednje vreme se smanjio broj komentara na temama sa sajta. Sta je u pitanju, da li pocetak cenzure i na ovom sajtu, ili apatija u koje je ovo drustvo definitivno duboko utonulo, ne znam…ali mi je neshvatljivo da na temu “Srbija, zemlja sa sve manje kolevki”, nema niti jedan komentar!!!
Upravo te prazne kolevke posledica su i “skupstinskog zvonceta” i “predsednikove kafice sa Karicem” i “Savamale” i svega ostalog o cemu se ovde pise, ali i ne stize da pise…
Vise nije pet do dvanaest za spas Srbije, mnogo je manje…a mozda se vec i okasnilo da se po tom pitanju ista smisleno uradi.
Vec 26 godina smo u kandzama tajkunsko-politicke mafije, koja je sistem pljacke ove drzave i naroda dovela do savrsenstva…kako neki ekonomisti kazu, ojadjeni smo za preko 300 milijardi $!!!
Imamo 2 glavna kruga pljacke. Jedan je u sferi privrede, gde je zaveden monopol u maloprodaji robe siroke potrosnje, koji drzi par destina tajkunskih firmi i koji je svima ostalima, prakticno, obesmislio uvoz/proizvodnju robe za ovo trziste – jer ako nemas gde da prodas, dzabe je i da uvozis/proizvodis bilo sta. Tako da ta sacica tajkunskih firmi sa sacicom zaposlenih, uvozi, nesto i proizvodi i to monopolski prodaje i tako obrce bar 70% novca u ovoj zemlji, dok svi ostali tavore i idu brze, ili sporije put katanca. Ovaj monopol im omogucava velike marze i extra profite, jer im se, bez konkurencije, tako moze…a to sve ide po dzepu obicnog coveka. Naravno, to im sve omogucavaju politicari na vlasti, u kontinuitetu, nezavisno kojoj stranci pripadaju…i naravno, tal pada li pada, a korupcija cveta.
Drugi krug je direktna, nekaznjena, pljacka drzavnog novca. To je dobrim delom objasnjeno i u knjizi Dusana Pavlovica. Potpuno nekaznjeno tajkunsko-politicka mafija diretkno krade pare koje drzava, vec ozbiljnim i nesuvislim dranjem, otima od sve siromasnijeg naroda i oronule netajkunske privrede.
Besomucno zaduzivanje drzave, od 3-4 milijarde $ godisnje, takodje kroz ta dva nacina, velikim delom, prakticno ide u dzepove politicko-tajkunske mafije, a na teret sirotinje da to sutra vraca…
Pametnom je jasno da ovo vodi ka daljem, ubrzanom, gusenju netajkunske privrede, gasenju firmi, ljudi ostaju bez posla i pridruzuju se vec postojecoj, ogromnoj armiji nezaposlenih od preko miliona…brzina gubljenja radnih mesta u Srbiji je bar red velicine, na godisnjem nivou, veca od ovog kozmetickog zaposljavanja u robovlasnickim stranim firmama, sa platama nedovoljnim za golo prezivljavanje samog zaposlenog, a kamoli osnivanje porodice i njen normalni zivot…
Zato mladi i drugi, koji god to mogu, odlaze napolje. Cifra vec prelazi brojku od 30.000 godisnje, a ona druga, broj vise umrlih nego rodjenih, je vec dostigla 40.000…to trenutno daje impozantnih 70.000 godisnje…i dalje raste…dok korumpirani mediji cute, ili jedva je spomenu. Zato se o 1.000 izginulih na putevima godisnje vice iz sveg glasa, kao izgibe nacija, grad od 10.000 zitelja nestane za 10 god…i na racun toga se jos vise dizu, inace vec drakonske za nase plate, kazne za saobracajne prekrsaje, poostravaju saobracajni propisi…a sta se cini da se spreci nestanak grada od 700.000 ljudi za isto vreme?…nista.
Jeziv paradoks je, da ovo “krvoliptanje”, kako ga slikovito naziva jedan uvazeni profesor ekonomije, cak odgovara odnarodjenoj, nacionalno izdajnickoj vlasti! Jer svaka ta osoba koja je otisla i koja bi u Srbiji bila nezaposlena (vecina), ili radila za par stotina Evra (manjina), sad ce, cim se snadje u belom svetu, otud slati par stotina Evra mesecno najblizoj rodbini u Srbiji da prezivi…i eto porasta godisnjeg deviznog imputa Srbiji, koji se vec godinama krece oko 3-4 milijarde $ dijaspore. Koji samo produzava ovu agoniju sigurne propasti. Samo jedna godina bez njega i bankrot bi bio neizbezan, kao i polaganje racuna ove mafije narodu…naravno, gro tih para zavrsava pomenutoj mafiji u dzepu, kroz 2, takodje, pomenuta kruga…
Ovo je susta realnost i evidentan put u sigurnu propast naroda, a samim tim i drzave. Svako ko nas ubedjuje u suprotno, prica bajke kako nam je sve bolje i bolje, kako napredujemo…gnusno laze i onom ko razume, jasno pokazuje da je spreman sa svojom klikom da nas “jase do kraja”, do fizickog nestanka nas i Srbije…
Dakle, vrag je odavno odneo salu. Sad je, izvesno, buducnost nacije i drzave vec ozbiljno dovedena u pitanje. Osim prioritetnog delovanja za najbrzi moguci izlazak iz ove sveopste propasti, mora se poraditi i na kaznjavanju pomenute ekipe koja nas je dovela dovde. Oni se prosto ne smeju abolirati, zlo koje su nam doneli mora biti adekvatno kaznjeno!!
Misljenja sam da bi jedan tim relevantnih strucnjaka iz raznih oblasti, trebao da dokaze, da je sprega vlasti i tajkuna, svojim delovanjem od 1990. do danas, dovela do katastrofalnih posledica u zemlji i to genocidnih po naod Srbije, a veleizdajnickih po samu Srbiju!! Potom ih u svetlu ove optuzbe teretiti za sama krivicna dela teske pljacke, merene u desetinama (stotinama) milijardi $ (ciju tacnu procenu treba da uradi takodje respektivna ekipa strucnjaka). Konfiskacija nakradenog mora biti deo presude, jer bez tih sredstava, Srbija prosto nema sa cime, niti moze, krenuti da se izvlaci iz ove opste propasti i trasirati put oporavka i prosperiteta!
Mislim, da ako bi se nesto poput ovoga javno stavilo u program DJB-a, da bi to imalo dvostrukog odjeka i koristi. Sa jedne strane, narod bi jasno video nameru pokreta da istera stvar na cistinu i napravi jasan odklon od dosadasnje antidrzavne i antinarodne politike pomenutih, uz njihovo adekvatno sudsko procesiranje, sto bi dovelo do ogromne podrske pokreta u narodu. A sa druge, izvesnost ozbiljne odgovornosti pripadnika trenutne vlasti (i ostalih), po neminovnom silasku sa nje i dolaska DJB-a na vlast, ce znatno ubrzati raspad vladajucih stranaka, jer ce vecina njihovih, “neokaljanih i malo okaljanih” clanova, shvatiti da je bolje “izaci iz kola na vreme, dok vrag jos nije odneo salu”…
Slazem se 100% sa svim recenim. Momenat odgovornosti politicko tajkunskih kriminalnih veza pred gradjanima i insistiranje da se taj udruzeni zlocin dokaze i osudi bas kao sudjenje Nacistima nosi taj revolucionarni karakter neophodan da izvrsi genezu mase i potom drustvenu katarzu. Na ovome treba ozbiljno insistirati. Uostalom, Vodja dramoser je nesto slicno obecavao dok se pentrao na vlast. Narod je gladan pravde. Uz fokus na ozdravljenje sistema koji DJB karakterise mora se insistirati i na odgovornosti onih koji su obesmislili zivot u ovoj nasoj zajednici.
SRBIJO, OVO ĆE TE UNIŠTITI
Za poslednjih šest godina zemlju napustilo čak 27.500 visokoobrazovanih mladih talenata.
Kako to zaustaviti?
Koje konkretne mere preduzeti da bi se ovaj trend, koji je samo u poslednjih sedam godina iz Srbije odlio više od 230.000 ljudi, zaustavio?
Odgovor na najvažnije pitanje u državi nema niko !?
Sa svime se mogu složiti, osim sa delom koji se odnosi na saobraćajne delikte. U Srbiji se zaista previše gine na putevima. Poređenja radi u Španiji pogine godišnje približno isti broj ljudi kao u Srbiji, a to je zemlja koja ima 6 puta više stanovnika. Ali, zato u Španiji svi voze sporije, niko ne pretiče bez preke potrebe, kad vide pešaka na pešačkom prelazu staju kao ukopani itd.itd.
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/nece-biti-lekara-inzenjera-nastavnika-postovi-doktorke-danice-grujicic-protresli/s4mhvqb
Tomislav Nikolić je počinio očigledan prekrašaj, verovatno i krivično delo. Javno je saopštio da se sreo sa Bogolubom Karićem. Bogoljub je na potrenici Intrepola. Ako Ivica Dačić tvrdi da prilikom sastanka sa Mišom Bananom nije znao da je ovaj perač para narkodilera Tomislav Nikolić je jasno znao da se sastaje sa osobom traženom za kriminal.
Tomislav Nikolić je prilikom preuzimanja dužnosti 2012 položio i zakletvu koja glasi “Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti”. Zakleo se na poštovanje zakona Srbije.
Međutim sastankom sa Bogoljubom Karićem on je ovu zakletvu prekršio. Građani Srbije treba da traže da se zbog ovakvog smišljenog postupka Tomislav Nikolić razreši dužnosti.
Kolika je verovatnoća da se to desi?
Čitajući zakon o Predsedniku republike, član 15 koji glasi “Razrešenje predsednika Republike može Narodnoj skupštini da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika.
Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav.
Ako Ustavni sud odluči da je predsednik Republike povredio Ustav, predsednik Republike se razrešava ako za njegovo razrešenje glasaju dve trećine narodnih poslanika.
Ako Ustavni sud odluči da predsednik Republike nije povredio Ustav, postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
vidi se da SNS većina neće na to pristati.
Ni očigledno kršenje zakona sa javnim priznanjem počinioca neće ih na to primorati. Osim ako to Aleksandru Vučiću bude išlo u priloga pa “kao zbog toga” se on kandiduje za predsednika republike naredne godine.