Postaje li industrija informacionih i komunikacionih tehnologija okvir za podmetanje nove pomame među zbunjenim biračima (jer za one koji pomame plasiraju mi i jesmo samo birači, ne nužno i građani)?
Kada od najviših zvaničnika naše države, na čelu sa najvišim zvaničnikom naše države, počnemo da slušamo o temi za koju niko ranije nije smatrao da je naročito bitna, i tome dodamo manir da se o njoj govori kao nekom misterioznom AJ TI-ju, dovoljno poznatom da ga zamišljamo kao gomilu para a dovoljno neuhvatljivom da zapravo nemamo pojma o čemu se stvarno radi, izvesno je da će se nešto u skorije vreme početi da događa.
Najpre je počela da se širi fraza o AJ TI-ju kao razvojnoj šansi.
Zlo i naopako, nikako ne valja!
Naše razvojne šanse do sad su bile, ako je sudeći po rečima nekoliko garnitura domaćih tehnologa vlasti, međunarodna izolacija, globalna recesija, konflikt Rusije i zapada… Istina, one jesu presudno uticale na ekonomski razvoj Srbije. Možemo ih smatrati iskorišćenim, pretpostavljam. Ako će država na isti način da iskoristi i AJ TI, mislim da je vreme da krene panika.
Onda se pojavio dokument pod nazivom Program Vlade Republike Srbije, čiji je autor u tom trenutku bio mandatar za sastavljanje Vlade Srbije. U dokumentu se o AJ TI-ju piše u nekoliko (dobrim delom prepisanih) pasusa, u poglavlju koje deli sa još tri srodne teme: turizam, sport i Kulturni centar za nešto i još nešto.
Dobro je, provukli smo se, ipak se neće baviti nama. Kad ti je nešto bitno ne stavljaš ga pod razno.
I taman kad je celokupna AJ TI zajednica odahnula, misleći da je prošla opasnost od podrške države, eto novog udarca – formira se Ministarski savet za AJ TI.
Zlo i naopako, nikako ne valja!
Kao u kletvi: dabogda se srpska ministarstva bavila onim od čega leba jedeš!
Nada umire poslednja, a naša je bila da je ovo još jedna u nizu predstava koje, po istraživanjima javnog mnjenja, donose koji poen za rejting.
Uzalud, ipak su rešili da nam stave ruku u džep i prst u oko.
Prvi velelepan rezultat rada Ministarskog saveta za AJ TI bio je dodela subvencija jednoj velikoj, uspešnoj i globalno prepoznatljivoj softverskoj firmi, za otvaranje novih radnih mesta u AJ TI industriji.
„Rastuće industrije u oblasti nauke i tehnologije imaju dvostruko veći broj novootvorenih pogona nego što mi imamo radnika za taj posao“, piše u Programu Vlade autor dokumenta.
Zašto onda subvencionišemo otvaranje novih radnih mesta ako ih imamo dva puta više nego kadrova?
Da ne znamo sve o vrlinama premijera Srbije, znanju i poštenju pre svega, pomislili bismo da je ovde u pitanju čist diletantizam sa nimalo diskretnim prizvukom korupcije. Ali pošto smo kroz popularne medije saznali ko je i šta je naš premijer – ovo nas zaista zbunjuje. Vrlo zagonetna stvar.
Prateći reakcije bitnih aktera u oblasti AJ TI-ja, lako se da videti je li to dobra odluka. Svi su jednoglasno protiv. Od istaknutih pojedinaca, preko kompanija do klastera i udruženja. Svi do jednog.
Naravno, jasno mi je da skup profesionalnih ministara za štagod je potrebno ima veći autoritet i poznavanje oblasti AJ TI-ja od AJ TI stručnjaka koji u ovoj industriji rade, zapošljavaju, izvoze i zarađuju sebi za život. Tek, biti mesija po svaku cenu, i onda kad za tako nečim nema nikakve potrebe, uvek me podseti na Pekićevo „Vreme čuda“, i onda mi malo pokvari raspoloženje. Ako već treba da se pronađem u nekom Pekićevom tekstu, radije bih sebe video u „Atlantidi“. I verujem da u industriji informacionih i komunikacionih tehnologija ima potencijala koji bi nas tim putem poveo. Ipak, završismo u vremenu čuda, kao kolateral nasilnog mesijanstva.
Čudo neviđeno: dok je firma bila srpska i zvala se PS Tech, borila se sopstvenim snagama za svoju poziciju. Onog trenutka kad je kupe Britanci (neka bude da su Britanci) i promeni ime u Endava – država Srbija počinje da ih zasipa milionima evra sakupljenih (između ostalih) od srpskih firmi koje ovakva nelojalna konkurencija tera u propast. Ekspertski neopatriotizam je to. Vi to ne razumete, ali srećom ima ko vidi celu sliku.
Premijerova akademska i intelektualna superiornost (podržana implicitnom pretnjom javnim ponižavanjem i medijskim linčom svakom ko bi je doveo u pitanje), nesporna je u krugu njegovih pristalica. Međutim, izvan tog kruga takođe žive neki ljudi. Ti ljudi autoritete priznaju na osnovu stručnosti, sposobnosti, znanja, iskustva, posvećenosti, spremnosti da se uči i napreduje. Premijer je tu nevidljiv, i zato ne verujem da će mu se dopasti predlog da u kreiranju konkretnih politika uvaži mišljenje struke.
Možda da probamo preko Vebera da utičemo na odluku, čuo sam da njegovo mišljenje premijer uvažava.
Ilija Stojanović
član pokreta “Dosta je bilo”, Novi Beograd
Sve čime je “vlast” ovde počela “da se bavi” je upropašteno. I to, nažalost, ne važi samo za ovu garnituru već i za sve prethodne. Neverovatan fenomen.
Pa šta reći a ne zaplakati. On mu dođe kao neka zla vila, sve što dirne svojim napredno radikalskim čarobnim štapićem upropasti.
@Petar:kao rak Petre, kao agresivna vrsta cancera koja se siri i izjeda sprsko drustvo.
Svaki dan koji provede na vlasti, nepopravljiva je steta za Srbiju.A tek je obnovio mandat…
Predsednici izbori…koja je sansa da se tu stvari okrenu u korist opozicije?
Izbacivanje Sande R.Ivic iz DSS-a nije dobra vest ni za DJB,jos jedan poen za Vucica.
Pohvalila bih ponasalje poslanika DJB u Skupstini Srbije.
Ova vest da vlada Srbije podržava stranu firmu, daje joj subvencije i stvara očiglednu neregularnost na tržišu IT usluga je očekivana.
Zašto je očekivana?
Zato što se IT industrija Srbije pokazala uspešnom. Zasnovana na novim tehnologijama i znanjima bez jakih veza sa socrealističkom teškom industrijom uspela je da se probije na tržište. Tog trenutka SNS mešetari su počeli da smišljaju kako da se u nju ubace po sistemu “a, gde sam ja tu”. Naravno smislili su subvencije is ve što već po oprobanom receptu tu ide.
Svaki sledeći uspeh bilo koga ili bilo čega u Srbiji može da očekuje ubacivanje i kljaštarenje tog uspeha. Jedni lek za sada je da ih sklonimo od uspešnih. A uspešnima da omogućimo da se razmahnu i polete.
Za one koji su informisani (OBAVESTENI) ni jedna vlast u svetu ne brani interese svog naroda.
Danasnje stanje u Srbiji je preslo granicu strpljenja naroda.
Ostaje jedina mogucnost ULTIMATUMA vladi I celom sistemu,za odredjeno vreme NE ISPUNJENIH obecanja.
Organizovati 6 OKTOBAR ili napustiti zemlju za UVEK.
Odličan tekst, “ekspertski neopatriotizam” – sjajna kovanica! 🙂
Sama ideja davanja novca nekome kome zapravo nije potreban da preživi (jer IT sektor sam po sebi jeste profitabilan) je potpuno suluda.
Pogotovo na tržištu rada gde je kadar deficitaran
..benefit za državu 0, benefit za konkurenciju -1, benefit za samu firmu +1, u prevodu država puca sama sebi u nogu.
Teraju nas u freelance na crno, ili da bežimo iz zemlje
Odlican text, samo jedna mala molba ako je moguce…nemojte vise molim vas pisati “AJ TI”. Postoji drugi mnogo lepsi i poucniji nacin kao recimo: “Prateći reakcije bitnih aktera u oblasti IT (AJ TI), lako se da videti je li to dobra odluka. Svi su jednoglasno protiv. Od istaknutih pojedinaca, preko kompanija do klastera i udruženja”. Hvala u napred!