Последњег четвртка у месецу премијер и Влада имају обавезу да дођу у Скупштину и одговарају на посланичка питања, што предстаља институцију поступка контроле над радом владе (Пословник, чланови 204-208). (Премијер и Влада су, иначе, у прошлом сазиву избегавали ову обавезу, и ретко долазили.)
Сваки посланик има право да постави колико год може питања у року од три минута. Премијер или министри морају да одговоре. Потом посланик може поставити подпитање (још 3 минута). Када премијер поново одговори, посланик на крају има право да закључи своје питање са додатна два минута коментара. Сваки посланик, дакле, има укупно 8 минута на располагању.
Премијер или министри, међутим, могу да одговарају колико желе. Дискусија је ограничнеа на три сата. Пошто је данас 9 посланика успело да постави питање, значи да је на говоре посланика отпало 72 минута. Ако цела дискусија траје 3 сата, то значи да је на одговоре премијера и министара отпало 108 минута, тј. 1,4 пута дуже од посланика.
Неограниченим временом за дискусију премијер има могућност да утиче на број посланика који ће му се обратити. Рецимо, буквално је могуће да само један посланик на почетку постави питање од три минута, а да премијер или министар одговара 2 сата и 57 минута. И било би у складу с Пословником.
Премијер је то јуче искористио, па су му питања поставила свега три опозициона посланика (Нова, СДС и ДСС), док су осталих шест питања дошла од коалиционих партнера — НС, ЈС, ЛДП, ПС-НС-УСС, СВМ и ЛСВ. Када су на ред дошли остали опоизциони посланици (ДС, Двери, Доста је било), више није било времена за питања.
Одговори премијера су по обичају били потпуно ван теме (слично као на конференцијама за штампу). Причао је о свему што му је пало на памет, што му је, уз обиље фраза, омогућило да контролише број посланика који ће успети да постави питање. Знао је да треба да говори онолико дуго док на ред не стигне Бошко Обрадовић из Двери, који га често избаци из такта.
Постоје два начина како је могуће променити овај део Пословника. Могуће је ограничнити одговоре премијера и скратити број обраћања посланика. Ако сваки посланик има само три минута (може да постави колико жели питања за та три минута), онда и премијер може да одговара три минута. Посланик може да добије још два минута да каже да ли је задовољан одговором. У Скупштини посланикова мора да буде последња. Ово би омогућило да се за три сата постави 22 посланичка питања.
Сада долази питање времена. Да ли дискусију треба ограничавати или не? Ако се ограничи, онда би требало ограничити и број питања тако да свака посланичка група има право на по једно питање. (У овом сазиву сада има 15 посланичких група, плус 8 независних посланика.) Ако се време не ограничи, онда би премијер и влада одговарали све док се не исцрпи листа свих посланика који желе да поставе питање. У том случају, седница може да траје и цео дан.
Мислим да би било који од ова две верзије била примеренија реалном поступку контроле над радом владе од фарсе која се данас одиграла у Скупштини.
Душан Павловић
народни посланик
ванредни професор Факултета политичких наука
потпредседник покрета “Доста је било”
Bio sam ubeđen da po poslovniku i premijer ili član vlade ima ograničeno vreme za odgovor ali da predsednica iz “ugledne advokatske familije” krši poslovnik. Oz ovoga što vi pišete izgleda da oni imaju neograničeno vreme za lamentiranje pa stoga povlačim svoju sumnju u nečednosti predsednice iz “ugledne advokatske familije”! Ali da je kojim slučajem obrnuto, da poslanici nisu ograničeni vremenom a presednik vlade i kamarila da, predsednica bi već pronašla kreativan način kako se nebi držali poslovnika kao pijan plota(JBTito)! Nešto ga juče i pomenu ali nisam ukapirao kontekst! Kao Tito je umro, obavestila je nekoga koji, za razliku od nje ili nekih(AV) zna da je berlinski zid odavno pao!
Ukratko taj scenarij je na snazi več petu godinu. Taj heroj, taj AV koji kaže za sebe da je hrabar da svakom na TV ili drugi megdan izađe. Koji se ni “mrtvijeh Turaka što no behu za užasa”, ne plaši, beži na performanse zvane konferencija za tisak, ili bolje rečeno na mitingovanje SNS a sa publikom koja zna samo da treba da dobije sendvič i kačket! Zakopano kamenje će budućim arheolozima biti zanimljiva misterija. Na teritoriji nekadašnje Srbije biće najviše zakopanog kamenja po m2 ! Samo da AV ne krene da ih slaže jedan na drugi, Keops bi se obrtao u sarkofagu jer bi njegova piramida izgledala u odnosu na AV piramidu kao da je namenjena nekom dečijem vrtiću!
Odličan tekst. Ovo treba ponavljati dok svi građani ne čuju i ne shvate da je poslovnik tako napisan da potpuno uruši kredibilitet i važnost skupštine, odnosno poslanika koje mi biramo, a sve na račun stvaranja kulta ličnosti predsednika Vlade.
@Petar Milic Poslovnik o radu skupstine Srbije napisala je i usvojila DS skupstinska vecina, racunajuci da ce DS i sateliti biti uvek na vlasti, ni malo ne misleci da ce vrlo brzo i oni biti opozicija.
Preletacica Maja Gojkovbic tvrdi da je Poslovnik odlican.
Treba procitati intervju Milana St. Protica o tome kako je Slobodana Milosevica pobedila opozicija, poslala ga u Hag a onda preuzela “alate” Miloseviceve vlasti i tako stigla do sadasnje radikalske vlasti AV i Nikolica.
Poucno.
Po mom mišljenju, svaki poslanik bi trebalo da ima pravo da postavlja pitanja Vladi pismenim putem u bilo kom trenutku i da u roku od x nedelja (neko kompetentan treba da kaže razumni rok) dobije pismeni odgovor na ta pitanja. Skupštinska govornica (ne samo naša, već u svim modernim parlamentarnim državama) je dizajnirana kao pozornica gde se odvijaju predstave za javnost i nerealno je očekivati da građani mogu da za tih par sati dobiju informacije koje ih zanimaju.
U tom slučaju, bilo bi dobro da postoji jedan dan npr. zadnji četvrtak u mesecu gde bi poslaničke grupe mogle da dobiju vreme da javnosti prezentuju izveštaje o postavljenim pitanjima i dobijenim odgovorima.
Potpuno se slažemo da je ovakav trenutni sistem farsa.
Pozdrav svima 🙂