Poslednjeg četvrtka u mesecu premijer i Vlada imaju obavezu da dođu u Skupštinu i odgovaraju na poslanička pitanja, što predstalja instituciju postupka kontrole nad radom vlade (Poslovnik, članovi 204-208). (Premijer i Vlada su, inače, u prošlom sazivu izbegavali ovu obavezu, i retko dolazili.)
Svaki poslanik ima pravo da postavi koliko god može pitanja u roku od tri minuta. Premijer ili ministri moraju da odgovore. Potom poslanik može postaviti podpitanje (još 3 minuta). Kada premijer ponovo odgovori, poslanik na kraju ima pravo da zaključi svoje pitanje sa dodatna dva minuta komentara. Svaki poslanik, dakle, ima ukupno 8 minuta na raspolaganju.
Premijer ili ministri, međutim, mogu da odgovaraju koliko žele. Diskusija je ograničnea na tri sata. Pošto je danas 9 poslanika uspelo da postavi pitanje, znači da je na govore poslanika otpalo 72 minuta. Ako cela diskusija traje 3 sata, to znači da je na odgovore premijera i ministara otpalo 108 minuta, tj. 1,4 puta duže od poslanika.
Neograničenim vremenom za diskusiju premijer ima mogućnost da utiče na broj poslanika koji će mu se obratiti. Recimo, bukvalno je moguće da samo jedan poslanik na početku postavi pitanje od tri minuta, a da premijer ili ministar odgovara 2 sata i 57 minuta. I bilo bi u skladu s Poslovnikom.
Premijer je to juče iskoristio, pa su mu pitanja postavila svega tri opoziciona poslanika (Nova, SDS i DSS), dok su ostalih šest pitanja došla od koalicionih partnera — NS, JS, LDP, PS-NS-USS, SVM i LSV. Kada su na red došli ostali opoizcioni poslanici (DS, Dveri, Dosta je bilo), više nije bilo vremena za pitanja.
Odgovori premijera su po običaju bili potpuno van teme (slično kao na konferencijama za štampu). Pričao je o svemu što mu je palo na pamet, što mu je, uz obilje fraza, omogućilo da kontroliše broj poslanika koji će uspeti da postavi pitanje. Znao je da treba da govori onoliko dugo dok na red ne stigne Boško Obradović iz Dveri, koji ga često izbaci iz takta.
Postoje dva načina kako je moguće promeniti ovaj deo Poslovnika. Moguće je ograničniti odgovore premijera i skratiti broj obraćanja poslanika. Ako svaki poslanik ima samo tri minuta (može da postavi koliko želi pitanja za ta tri minuta), onda i premijer može da odgovara tri minuta. Poslanik može da dobije još dva minuta da kaže da li je zadovoljan odgovorom. U Skupštini poslanikova mora da bude poslednja. Ovo bi omogućilo da se za tri sata postavi 22 poslanička pitanja.
Sada dolazi pitanje vremena. Da li diskusiju treba ograničavati ili ne? Ako se ograniči, onda bi trebalo ograničiti i broj pitanja tako da svaka poslanička grupa ima pravo na po jedno pitanje. (U ovom sazivu sada ima 15 poslaničkih grupa, plus 8 nezavisnih poslanika.) Ako se vreme ne ograniči, onda bi premijer i vlada odgovarali sve dok se ne iscrpi lista svih poslanika koji žele da postave pitanje. U tom slučaju, sednica može da traje i ceo dan.
Mislim da bi bilo koji od ova dve verzije bila primerenija realnom postupku kontrole nad radom vlade od farse koja se danas odigrala u Skupštini.
Dušan Pavlović
narodni poslanik
vanredni profesor Fakulteta političkih nauka
potpredsednik pokreta “Dosta je bilo”
Bio sam ubeđen da po poslovniku i premijer ili član vlade ima ograničeno vreme za odgovor ali da predsednica iz “ugledne advokatske familije” krši poslovnik. Oz ovoga što vi pišete izgleda da oni imaju neograničeno vreme za lamentiranje pa stoga povlačim svoju sumnju u nečednosti predsednice iz “ugledne advokatske familije”! Ali da je kojim slučajem obrnuto, da poslanici nisu ograničeni vremenom a presednik vlade i kamarila da, predsednica bi već pronašla kreativan način kako se nebi držali poslovnika kao pijan plota(JBTito)! Nešto ga juče i pomenu ali nisam ukapirao kontekst! Kao Tito je umro, obavestila je nekoga koji, za razliku od nje ili nekih(AV) zna da je berlinski zid odavno pao!
Ukratko taj scenarij je na snazi več petu godinu. Taj heroj, taj AV koji kaže za sebe da je hrabar da svakom na TV ili drugi megdan izađe. Koji se ni “mrtvijeh Turaka što no behu za užasa”, ne plaši, beži na performanse zvane konferencija za tisak, ili bolje rečeno na mitingovanje SNS a sa publikom koja zna samo da treba da dobije sendvič i kačket! Zakopano kamenje će budućim arheolozima biti zanimljiva misterija. Na teritoriji nekadašnje Srbije biće najviše zakopanog kamenja po m2 ! Samo da AV ne krene da ih slaže jedan na drugi, Keops bi se obrtao u sarkofagu jer bi njegova piramida izgledala u odnosu na AV piramidu kao da je namenjena nekom dečijem vrtiću!
Odličan tekst. Ovo treba ponavljati dok svi građani ne čuju i ne shvate da je poslovnik tako napisan da potpuno uruši kredibilitet i važnost skupštine, odnosno poslanika koje mi biramo, a sve na račun stvaranja kulta ličnosti predsednika Vlade.
@Petar Milic Poslovnik o radu skupstine Srbije napisala je i usvojila DS skupstinska vecina, racunajuci da ce DS i sateliti biti uvek na vlasti, ni malo ne misleci da ce vrlo brzo i oni biti opozicija.
Preletacica Maja Gojkovbic tvrdi da je Poslovnik odlican.
Treba procitati intervju Milana St. Protica o tome kako je Slobodana Milosevica pobedila opozicija, poslala ga u Hag a onda preuzela “alate” Miloseviceve vlasti i tako stigla do sadasnje radikalske vlasti AV i Nikolica.
Poucno.
Po mom mišljenju, svaki poslanik bi trebalo da ima pravo da postavlja pitanja Vladi pismenim putem u bilo kom trenutku i da u roku od x nedelja (neko kompetentan treba da kaže razumni rok) dobije pismeni odgovor na ta pitanja. Skupštinska govornica (ne samo naša, već u svim modernim parlamentarnim državama) je dizajnirana kao pozornica gde se odvijaju predstave za javnost i nerealno je očekivati da građani mogu da za tih par sati dobiju informacije koje ih zanimaju.
U tom slučaju, bilo bi dobro da postoji jedan dan npr. zadnji četvrtak u mesecu gde bi poslaničke grupe mogle da dobiju vreme da javnosti prezentuju izveštaje o postavljenim pitanjima i dobijenim odgovorima.
Potpuno se slažemo da je ovakav trenutni sistem farsa.
Pozdrav svima 🙂