Влада Републике Србије је Народној скупштини Републике Србије упутила предлог 8 закона. Један се тиче пловидбе и лука, други ваздушног саобраћаја са Републиком Корејом, трећи зајма за буџетску подршку од Абу Дабија, четврти зајма за нови затвор у Крагујевцу, пети зајма за мала и средња предузећа, шести зајма за станове за пострадале од земљотреса у Краљеву 2010. године, седми зајма за реформу државне управе и осми оснивање регионалног фонда са седиштем у Тирани.
У нормалној скупштинској расправи, за сваки од ових законских предлога су потребна најмање два дана расправе, понекад и три. У нормалном скупштинском ритму заседања, расправа о овим законским предлозима би трајала до средине новембра.
И онда је премијер са својом председницом Скупштине, рачунајући на своју скупштинску већину која није заинтересована за било какву дискусију, која уопште и не долази на седнице и не јавља се за реч, дошао на генијалну идеју да обједини расправу и згура законе о пловидби и лукама и ваздушним саобраћајем у једну расправу, и свих 5 зајмова и оснивање регионалног фонда у другу расправу. Овако рачуна да ће ограничити, по њима очигледно непотребну расправу на 4 до 5 скупштинских дана.
Како и председница Скупштине и премијер знају да је ово противно закону и Пословнику Народне скупштине, јер се могу обједињавати расправе о законима искључиво ако се ради о међусобно условљеним законима или законима који су повезни, дошли су на следећу генијалну идеју. Уместо да се они бламирају, одабрали су СНС-овог председника Одбора за безбедност, посланика магистра Игора Бечића да предложи ово спајање расправе о законима који немају никакве везе један са другим. Јер какву је “међусобну условљеност” или “међусобну повезаност” могуће пронаћи између закона о пловидби и лукама и закона о ваздушном саобраћају са Републиком Корејом? Осим ругања здравом разуму и ругања институцији Народне скупштине Републике Србије.
Тако је послушна скупштинска већина, наравно уз помоћ звонца председавајућег из СНС-а, изгласала да је дан ноћ, а ноћ дан и објединила расправу, без привидно икаквог учешћа премијера и председнице Скупштине. Јер су премијер и председница Скупштине, да се Власи не досете, предложили да се о свим тачкама расправља посебно, али ето скупштинска већина је одлучила другачије.
Ово је наравно само привидно тако. Јер је председница Народне скупштине морала да одбаци предлог посланика магистра Игора Бечића за обједињавање расправе, јер је противан Уставу, закону и Пословнику Народне скупштине.
А зајмови? По предлогу Владе, држава би требало да се задужи за додатних преко милијарду и двеста милиона евра. Од Уједињених Арапских Емирата држава Србија тражи зајам у износу од милијарду долара за подршку буџету. То је исти онај буџет за који премијер тврди да има суфицит. Овај зајам би имао смисла само у случају да се новац од овог зајма искористи за плаћање старих дугова. Овако нам говори да је премијеров суфицит вештачки.
Поред овога, влада тражи нову траншу зајма од Европске инвестицоне банке од 150 милиона евра за наводну подршку малим и средњим предузећима. До сада је држава већ узела сличне зајмове у износу од 650 милиона евра и они нису остварили циљеве због којих су зајмови узети. Као и са свим државним пројектима, корупција пронађе пут и огромна већина новца од зајмова уз подршку државе увек заврши у џеповима истих људи који су повезани са врховима политичких странака.
Премијер је са својом председницом Скупштине и скупштинском већином очигледно одлучио да Народну скупштину Републике Србије сведе на проточни бојлер за изгласавање свега што пошаље на изгласавање, са што мање расправе, без икаквих промена и са што мање задржавања у Скупштини. Противуставне законе, штетне законе, законе без икакве контроле и надзора, без транспарентности, без одговорности.
Свака успешна демократска држава у свету почива на принципу поделе власти на законодавну, судску и извршну и на слободним медијима који се сматрају неформалном четвртом граном која осигурава фер извор информација како би грађани могли да одлуче. Демократија се претвара у аутократију, када једна грана власти, партијска паразитска грана, поједе све сегменте друштва и потчини све остале гране власти својој вољи. У свом сопственом интересу и интересу својих партијских кадрова, а на рачун грађана и привреде. Због тога нам деца и беже из земље. Јер сви су наводно једнаки, само су неки једнакији од других.
Саша Радуловић
народни посланик
председник Доста је било
Ono što je sigurna razlika između SNS naspram DJB kao glavnih političkih protivnika na političkoj sceni Srbije polako izlazi na videlo.
DJB želi da tu scenu unapredi i to na vrlo eksplicitan način – želi da se utvrdi učinak trošenja resursa, novca pre svega. Nije isto ako uredno potrošimo veliku sumu novca koju smo zakonski odobrili za neku svrhu a ne procenimo koliki je učinak ta velika suma novca proizvela.
SNS želi da samo troši bez preispitivanja šta je potrošeno proizvelo. Razlog je jasan. Grupe ljudi koji stoje iza SNS-a troše taj novac i nikako ne žele da građani mere učinak njihovog trošenja.
Ovaj sukob je i krucijalna razlika ove dve političke opcije. Ostali su posmatrači.
U narednom periodu ovaj sukob će se zaoštriti jer se Pokretu DJB pridružuje sve veći broj građana i organizacija koji bi da menjaju sadašnju situaciju. Pridružuje se i sve veći broj razočaranih SNS simpatizera jer su od svoje partije, kao i ostatak Srbije, do sada dobili samo obećanja
boeislave slazem se sa vama i nadam se da ce ovaj napor djb da urodi plodom, ako ne a ono makar da ljudi konacno shvate da je car go…
Људи, па скупштинска већина (СНС) су огромном већином необразовани или полуобразовани људи у општем смислу, многи од њих са купљеним дипломама који не мисле својом главом већ главом дугачког (умишљеног “великог”) вође. Ако треба, донеће закон да река Сава тече од Београда ка Словенији! То вам је партијска дисциплина.
Ovakav psihopata moze da vlada samo u Srbiji ili nekoj Africkoj zemlji. Narod, kao pleme, misli da tako mora. Kad gledam ovog Vucica i njegovu demagogiju, muka mi je. To je Sekijeva skola, niski udarci, i sav prljavi ves napolje “all the time”. Samo sto Vucic ima malo i psihopatske probleme, za razliku od Seselja, koji je imao i neku dozu crnog humora. Nazalost kad dodjem u Srbiju i popricam s obicnim ljudima iz naroda, svi listom kazu da je on super, “…cuti, ko zna kako bi nam bilo bez njega…”. Sto moj cale kaze, u stilu Bate Stojkovica, Srbija zasluzuje ovakvu budalu, narod ga je birao. Ja sam se potajno nadao da neko kao DJB moze da pokrene nesto, ali to ima da traje 20 godina. Ovi demagozi se nedaju tako lako. Na Balkanu vladari vladaju decenijama, pogledajte Crnu Goru. I u Bosni je slicno. Tako i u Srbiji. Vozdovi ne odlaze lako. Samo kad vidim onog Dacica, on traje jos od Slobe, prodao bi majku rodjenu da bude u vlasti. A nije samo on takav, vecina je takva. Ko god se uplete u Srpsku politiku, cak i da ima dobre namere iz pocetka, ali kad se vrti 20 godina u mestu (jer ne zna drukcije) i na kraju skonta da zivot prodje, onda krene putem “zajebi sve, daj da se i ja uhljebim, jedan je zivot…”, izgleda da tu nema pomoci…