Vlada Republike Srbije je Narodnoj skupštini Republike Srbije uputila predlog 8 zakona. Jedan se tiče plovidbe i luka, drugi vazdušnog saobraćaja sa Republikom Korejom, treći zajma za budžetsku podršku od Abu Dabija, četvrti zajma za novi zatvor u Kragujevcu, peti zajma za mala i srednja preduzeća, šesti zajma za stanove za postradale od zemljotresa u Kraljevu 2010. godine, sedmi zajma za reformu državne uprave i osmi osnivanje regionalnog fonda sa sedištem u Tirani.
U normalnoj skupštinskoj raspravi, za svaki od ovih zakonskih predloga su potrebna najmanje dva dana rasprave, ponekad i tri. U normalnom skupštinskom ritmu zasedanja, rasprava o ovim zakonskim predlozima bi trajala do sredine novembra.
I onda je premijer sa svojom predsednicom Skupštine, računajući na svoju skupštinsku većinu koja nije zainteresovana za bilo kakvu diskusiju, koja uopšte i ne dolazi na sednice i ne javlja se za reč, došao na genijalnu ideju da objedini raspravu i zgura zakone o plovidbi i lukama i vazdušnim saobraćajem u jednu raspravu, i svih 5 zajmova i osnivanje regionalnog fonda u drugu raspravu. Ovako računa da će ograničiti, po njima očigledno nepotrebnu raspravu na 4 do 5 skupštinskih dana.
Kako i predsednica Skupštine i premijer znaju da je ovo protivno zakonu i Poslovniku Narodne skupštine, jer se mogu objedinjavati rasprave o zakonima isključivo ako se radi o međusobno uslovljenim zakonima ili zakonima koji su povezni, došli su na sledeću genijalnu ideju. Umesto da se oni blamiraju, odabrali su SNS-ovog predsednika Odbora za bezbednost, poslanika magistra Igora Bečića da predloži ovo spajanje rasprave o zakonima koji nemaju nikakve veze jedan sa drugim. Jer kakvu je “međusobnu uslovljenost” ili “međusobnu povezanost” moguće pronaći između zakona o plovidbi i lukama i zakona o vazdušnom saobraćaju sa Republikom Korejom? Osim ruganja zdravom razumu i ruganja instituciji Narodne skupštine Republike Srbije.
Tako je poslušna skupštinska većina, naravno uz pomoć zvonca predsedavajućeg iz SNS-a, izglasala da je dan noć, a noć dan i objedinila raspravu, bez prividno ikakvog učešća premijera i predsednice Skupštine. Jer su premijer i predsednica Skupštine, da se Vlasi ne dosete, predložili da se o svim tačkama raspravlja posebno, ali eto skupštinska većina je odlučila drugačije.
Ovo je naravno samo prividno tako. Jer je predsednica Narodne skupštine morala da odbaci predlog poslanika magistra Igora Bečića za objedinjavanje rasprave, jer je protivan Ustavu, zakonu i Poslovniku Narodne skupštine.
A zajmovi? Po predlogu Vlade, država bi trebalo da se zaduži za dodatnih preko milijardu i dvesta miliona evra. Od Ujedinjenih Arapskih Emirata država Srbija traži zajam u iznosu od milijardu dolara za podršku budžetu. To je isti onaj budžet za koji premijer tvrdi da ima suficit. Ovaj zajam bi imao smisla samo u slučaju da se novac od ovog zajma iskoristi za plaćanje starih dugova. Ovako nam govori da je premijerov suficit veštački.
Pored ovoga, vlada traži novu tranšu zajma od Evropske investicone banke od 150 miliona evra za navodnu podršku malim i srednjim preduzećima. Do sada je država već uzela slične zajmove u iznosu od 650 miliona evra i oni nisu ostvarili ciljeve zbog kojih su zajmovi uzeti. Kao i sa svim državnim projektima, korupcija pronađe put i ogromna većina novca od zajmova uz podršku države uvek završi u džepovima istih ljudi koji su povezani sa vrhovima političkih stranaka.
Premijer je sa svojom predsednicom Skupštine i skupštinskom većinom očigledno odlučio da Narodnu skupštinu Republike Srbije svede na protočni bojler za izglasavanje svega što pošalje na izglasavanje, sa što manje rasprave, bez ikakvih promena i sa što manje zadržavanja u Skupštini. Protivustavne zakone, štetne zakone, zakone bez ikakve kontrole i nadzora, bez transparentnosti, bez odgovornosti.
Svaka uspešna demokratska država u svetu počiva na principu podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu i na slobodnim medijima koji se smatraju neformalnom četvrtom granom koja osigurava fer izvor informacija kako bi građani mogli da odluče. Demokratija se pretvara u autokratiju, kada jedna grana vlasti, partijska parazitska grana, pojede sve segmente društva i potčini sve ostale grane vlasti svojoj volji. U svom sopstvenom interesu i interesu svojih partijskih kadrova, a na račun građana i privrede. Zbog toga nam deca i beže iz zemlje. Jer svi su navodno jednaki, samo su neki jednakiji od drugih.
Saša Radulović
narodni poslanik
predsednik Dosta je bilo
Ono što je sigurna razlika između SNS naspram DJB kao glavnih političkih protivnika na političkoj sceni Srbije polako izlazi na videlo.
DJB želi da tu scenu unapredi i to na vrlo eksplicitan način – želi da se utvrdi učinak trošenja resursa, novca pre svega. Nije isto ako uredno potrošimo veliku sumu novca koju smo zakonski odobrili za neku svrhu a ne procenimo koliki je učinak ta velika suma novca proizvela.
SNS želi da samo troši bez preispitivanja šta je potrošeno proizvelo. Razlog je jasan. Grupe ljudi koji stoje iza SNS-a troše taj novac i nikako ne žele da građani mere učinak njihovog trošenja.
Ovaj sukob je i krucijalna razlika ove dve političke opcije. Ostali su posmatrači.
U narednom periodu ovaj sukob će se zaoštriti jer se Pokretu DJB pridružuje sve veći broj građana i organizacija koji bi da menjaju sadašnju situaciju. Pridružuje se i sve veći broj razočaranih SNS simpatizera jer su od svoje partije, kao i ostatak Srbije, do sada dobili samo obećanja
boeislave slazem se sa vama i nadam se da ce ovaj napor djb da urodi plodom, ako ne a ono makar da ljudi konacno shvate da je car go…
Ljudi, pa skupštinska većina (SNS) su ogromnom većinom neobrazovani ili poluobrazovani ljudi u opštem smislu, mnogi od njih sa kupljenim diplomama koji ne misle svojom glavom već glavom dugačkog (umišljenog “velikog”) vođe. Ako treba, doneće zakon da reka Sava teče od Beograda ka Sloveniji! To vam je partijska disciplina.
Ovakav psihopata moze da vlada samo u Srbiji ili nekoj Africkoj zemlji. Narod, kao pleme, misli da tako mora. Kad gledam ovog Vucica i njegovu demagogiju, muka mi je. To je Sekijeva skola, niski udarci, i sav prljavi ves napolje “all the time”. Samo sto Vucic ima malo i psihopatske probleme, za razliku od Seselja, koji je imao i neku dozu crnog humora. Nazalost kad dodjem u Srbiju i popricam s obicnim ljudima iz naroda, svi listom kazu da je on super, “…cuti, ko zna kako bi nam bilo bez njega…”. Sto moj cale kaze, u stilu Bate Stojkovica, Srbija zasluzuje ovakvu budalu, narod ga je birao. Ja sam se potajno nadao da neko kao DJB moze da pokrene nesto, ali to ima da traje 20 godina. Ovi demagozi se nedaju tako lako. Na Balkanu vladari vladaju decenijama, pogledajte Crnu Goru. I u Bosni je slicno. Tako i u Srbiji. Vozdovi ne odlaze lako. Samo kad vidim onog Dacica, on traje jos od Slobe, prodao bi majku rodjenu da bude u vlasti. A nije samo on takav, vecina je takva. Ko god se uplete u Srpsku politiku, cak i da ima dobre namere iz pocetka, ali kad se vrti 20 godina u mestu (jer ne zna drukcije) i na kraju skonta da zivot prodje, onda krene putem “zajebi sve, daj da se i ja uhljebim, jedan je zivot…”, izgleda da tu nema pomoci…