Питање за премијера: Да га пустим?

У четвртак, 27.10.2016. године, Народна скупштина је у свом календару имала заказан важан посао – посланичка питања премијеру – који је део контролне улоге парламента. Пословник предвиђа само три сата месечно за пропитивање, ограничава питања на 3 минута и дозвољава премијеру да одговара неограничено. Чак и под тим строго контролисаним условима, та три сата су ипак прилично неугодна за премијера. Зато он, неумереним тирадама троши та три сата и у томе му помаже председница Скупштине.

Питања постављају прво најмање посланичке групе, тако да мале странке које су се “шлепале” на коалиционој листи уз СНС добијају управо овде прави смисао: штите премијера од праве опозиције и њених питања. Ако изузмемо првог и шестог, посланике Зорана Живковића и Марка Ђуришића, преосталих 7 посланика који су добили прилику у четвртак да постављају питања били су премијерови коалициони партнери са свих нивоа власти (НС, Покрет социјалиста, СВМ, ЛСВ, ЈС, ЛДП, ДСС).

Контролу над током седнице по Пословнику има председница Скупштине Маја Гојковић. Она може да брани интегритет Скупштине али се са премијером, чији надзорни орган треба да буде, током та три сата домунђавала и церекала, а једино питање које је за њега имала гласило је: “Да га пустим?”

Овим речима је председница Скупштине од премијера тражила дозволу (sic) да Саши Радуловићу омогући разјашњење неспоразума са послаником Драганом Марковићем Палмом који је добацивање посланика Милојичића погрешно приписао Радуловићу и још га и извређао. Није примерено, а није ни пристојно да председница Народне скупштине тражи дозволу и упутство од премијера док води седницу Скупштине.

Даље, Маја Гојковић је пред седницу укинула реплике и институт указивања на повреду Пословника применом креативног тумачења члана 216. Поменути члан налази се у поглављу “Посланичка питања у вези с актуелном темом” и регулише ток седнице кад министри дођу у Народну скупштину. Том приликом, министрима је чланом 214 Пословника ограничено време за одговор на 5 минута.

Председница Скупштине Маја Гојковић је ово правило “приписала” другој врсти заседања – оној која се односи на посланичка питања Влади сваког последњег четвртка у месецу, али није применила и временско ограничење за одговор на 5 минута.

Због овакве самовоље и силовања Пословника, народни посланици су у четвртак били препуштени на милост и немилост премијера. Председница Скупштине је требало и да заштити достојанство посланика и Народне скупштине забраном премијерових увреда и тирада. Она то није урадила.

Премијер је, наравно, максимално злоупотребио простор који му је на овај начин вештачки створен, те претворио Скупштину у своју вашарску позорницу. Од првог посланичког питања премијер нас је засуо увредама, претио, причао трачеве, дигресирао, бавио се личном промоцијом, церекао, чак и кревељио – удобно заштићен чињеницом да су посланицима искључени микрофони.

Посланичка група “Доста је било” никоме није добацивала. Ми смо само аплаудирали да премијеру укажемо на његове бравуре. То је дозвољено. Владајућа већина је аплаудирала много дуже и чешће, само не истовремено кад и ми, а то је очигледно иритирало и премијера и председницу Скупштине, па су почели да нам се обраћају, а ми смо на то одговарали. Једино што су њима микрофони том приликом били укључени, а нама искључени.

Да ли ће нешто бити проглашено за легитиман одговор на увреду или добацивање, искључиво зависи од закона јачег и закона тастера за укључивање микрофона, којим колегиница Гојковић врло често терорише посланике у Скупштини. С друге стране, када је реч о премијеру и његовим дигресијама и вређањима, није скупила храбрости ни за најблажу опомену.

Више од два сата слушали смо цитате Хекмана, Дучића, Бонапарте, Бизмарка и “мога друга Палме”. Грађанима Србије извињавао се што их не лаже, да би их потом забављао потпуно бесмисленим и очигледним лажима о возачима Саше Радуловића које је наводно као министар мучио и, “када би му рекли добар дан, он би позвао секретарицу да им она одговори са добар дан”.

Узгред, сви знамо да је прича о “мучењу возача” лајт-мотив српске трач политике. Није Радуловић први коме је пришивена. И пре њега су нас таблоиди “обавештавали” како неки политичари, које треба провући кроз блато (на пример Дејан Михајлов), “киње” службене возаче.  

Додворавање извршној власти и поданичко извршавање свих премијерових наређења чине Мају Гојковић недостојном функције коју обавља.

Потписница текста “Радуловићева лекција из познавања Пословника” од 29.10.2016, који је Политика објавила је седницу Скупштине интерпретирала баш онако како ју је премијер “тумачио”. Уместо извештаја о седници, поновљене су премијерове и председницине речи да је Саша Радуловић добацивао, да је вређао, да је чак покушавао да својим понашањем спречи радикале да поставе питање… Тврдња да “Пословник јасно прописује да шетање по сали, прилажење и обраћање другом посланику није дозвољено” једноставно није тачнa. Поштеније би било цитирати премијера, него правити се свевидећ и свезнајућ, а удворички понављати његове лажи као своје “новинарско” сазнање.

Бранка Стаменковић
народна посланица
чланица Aдминистративног одбора
чланица покрета “Доста је било”, Нови Београд