Није потребно да направите много корака око Народне скупштине Републике Србије да бисте схватили да је под опсадом. Иако је прва помисао на одређене политичаре, у питању је другачији вид проблема.
Нелегална продаја половних уџбеника, неретко по скупљој цени него у књижарама, одвија се већ годинама у Косовској улици. Дуж целе улице као (не)покретне радње користе се комбији, од којих многи нису у возном стању, али су ипак прошли технички преглед и уредно су регистровани. То им омогућава плаћање месечне зонске карте и заузимање паркинг места.
Градска власт у сарадњи са општинском, као решење проблема, организовала је Базар половних уџбеника на платоу Трга Николе Пашића где су постављени штандови за продају. Тиме смо уместо решења добили унапређење. Продавци су остали где су и били, настављајући нелегално да послују, а многи су легално проширили пословање, овог очигледно уносног бизниса, на платоу.
И поред најављених оштријих контрола, данас је ситуација непромењена. То је пример комплетног заказивања система, почев од комуналне полиције па до комуналне инспекције града и општине, заједно са градским комуналним предузећима.
Други проблем налази се на зонираном паркингу код раскрснице са Влајковићевом улицом. Група људи свакодневно наплаћује места за паркирање, претварајући тиме државну у криминалну приватну својину, пружајући ’додатне услуге’ под претњом.
Тако долазимо до ситуације да поред зонске карте плаћате и рекет како би вам, по њиховим речима, возило било безбедно. Све то се одвија по дану, а и поред многих пријава и пребацивања одговорности са једне на другу службу, овај проблем остаје неразрешен.
У јулу прошле године удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији поставило је ’’Српски зид плача’’ испред Дома Народне скупштине. Тражећи од државе и града локацију за изградњу споменика у част свим несталим и настрадалим. Оглушујући се на конкретан захтев, а остављајући ’зид’ дуже од предвиђеног рока на постављеном месту, актуелна власт манипулише породицама стардалих и несталих, и на ружан начин злоупотребљава жртве у популистичке сврхе уместо да им ода пошту какву заслужују.
Мали кораци за велике проблеме, зато не журите ако већ идете у погрешном смеру.
Марко Филиповић
члан покрета “Доста је било”, Стари град – Београд
Gospodinu Marku Filipoviću želim da poručim: veoma treba paziti, prilikom pisanja ili u usmenom govoru, šta se i kako kvalifikuje i ocenjuje. Reći da se prodavci polovnih knjiga bave unosnim biznisom ne samo da je besmisleno već je i krajnje cinično zato što je više nego očigledno da se tim poslom bave ljudi koji nemaju sredstva ni za najskromniji, normalan život: na ulici, po suncu, kiši ili snegu, vetru mogu da stoje i prodaju knjige samo očajni ljudi.
Vaš zaključak deluje prilično kratkovido i ”ne dalje od nosa” što bi se reklo, ili kao da se nikada niste susreli sa datim problemom. Ti ljudi voze dobre automobile, zapošljavaju dodatne ”radnike” u jeku sezone, obezbedjuju im obrok i dnevnice i sve su samo ne socijalno ugroženi slučajevi. A čak i da zanemarimo potpuno ovaj konkretan slučaj, opet imate loš pogled na problem, jer i najveći kriminalci mogu uvek da kažu kako i oni jadni od toga samo žive.
Da nije unosan sigurno se ne bi godinama bavili time. A cinizam će pre biti okretanje glave i pravdanje svakog problema, jer je to uvek lakše nego nešto zaista i rešiti. Pozdrav
Svaka cast za tekst! Uvek se treba baviti lokalnim problemima, jer upravo ti problemi najvise pogadjaju obicnog gradjanina, a zamajavati nas sa stvarima sa kojima nemam dodirnih tacaka. Pre neki dan sam kruzio tom ulicom trazeci parking i video da prodaju knjige iz gepeka bmw-a, a ja i i dalje otplacujem Punta. Nisam ljubomoran samo treba reci stvari onakvim kakve jesu, dosta je bilo bahatluka!
Ako je ovako bukvalno sa prozora Skupštine, šta tek da očekujemo mi sa malo jeftinijim kartama na periferiji da će stvari funkcionisati. Nadam se da će Djb imati snage to da promeni.
Za sve ove probleme resenje bi trebalo da bude komunalna, ali nazalost..