Да ли сте икада пробали да конкуриште за неко од отворених радних места у локалној самоуправи? Није лако ни наћи такве огласе, иако постоји законска обавеза да се објаве на интернет страницама и у штампаним медијима. Пошто свакодневица у којој живимо има своја накарадна правила која људи итекако познају, неки суграђани би у потрази за послом свакако право отишли у канцеларију странке која је на власти, или пак лично посетили неког од страначких шефова и градских функционера носећи подебљу коверту у руци. Претрага огласа на сајту им не би била прва идеја како да се запосле.
Са друге стране, додуше ретко, постоје и они који се уздају у себе и своје квалитете и мисле да могу сами да се домогну неког места у локалним канцеларијама. Е, ти такви имају много мука да дођу до свог циља. Градска управа у Сремској Митровици није омогућила грађанима јасан увид у актуелне конкурсе за посао, јер се на истој страници сајта мешају конкурси за радна места са осталим конкурсима које Град расписује. Када погледамо списак са конкурсима и из њих издвојимо оне који су за посао, отквирамо да су сви огласи за посао „интерног“ карактера. Ово значи да за радно место може да конкурише само неко ко је већ на радном месту негде у јавном сектору. Опште је познато да је на снази забрана запошљавања нових радника, па је ово очигледно довијање градске управе да реши кадровске проблеме.
Ево како изгледају ти конкурси. Описи квалификација потребних за одређену позицију су веома скромно дефинисани, па тако на радно место нпр. административног радника у градској Служби за јавне набавке, треба да имате једну годину искуства и високо образовање из области друштвено хуманистичких наука, положен државни испит или спремност да се накнадно обавежете да ћете исти положити. Зар је то све што за тај посао треба да имате као предуслов?! Поставља се питање зашто је омогућено да се пријави кандидат без положеног државног испита, а који већ има негде у јавном сектору уговор о раду на неодређено, тј. који је шеф дозволио да без положеног државног испита у администрацији у опште стекне посао за стално? Ово је нарочито сумњиво јер се некако подразумева да за административно радно место треба да имате радно искуство такође у администрацији, зар не? Оваква чудна формулација отвара сумњу да је конкурс намештен и да се унапред зна ко ће доћи на поменуто радно место. Конкурси су отворени свега кратких 15 дана, што спречава неке кандидате да се на време пријаве. Још нетранспарентније је то што се нигде не објављују резулати конкурса, тј. не зна се ко је примљен, а не зна се ни који се критеријум како и колико бодује при запошљавању, већ је све некако остављено тамо нечијој личној процени. Још један од интересантних детаља јесте да је Сремска Митровица у једном дану објавила 21 „интерни“ оглас за попуњавање радних места и да је тим огласима свашта недостајало, а било је и грешака у објављивању. Сви разговори за посао су планирани за исти дан, а уместо да се конкурси објављују на реномираним сајтовима за тражење посла, одабран је мање познат www.sljaka.com. Конкурси су и на градском сајту овде http://sremskamitrovica.rs/Konkursi/Konkursi
Овде се може лако увидети један од путева запошљавања у локалним органима. Најпре појединац добије посао на неодређено време у неком јавном предузећу, а потом га се, помоћу интерних конкурса који се објављују на кратак рок и на полу скривеним локацијама, дискретно пребацује у локалну самоуправу.
Није пракса да људе доводе на конкурсе заступљена само у Србији, али само код нас се дешава да пречесто мање способни, мање квалификовани и политички подобнији кадрови добијају послове на тим конкурсима. То и јесте главни разлог нашег пропадања, јер они који су квалификовани и знају колико вреде послове добијају у белом свету и другим земљама зарађују новац плаћајући порез тамо где раде. Они због свог знања и самоуверености често нису склони да ћуте, а самим тим често нису подобни за услове у Србији. А, када ће Сремску Митровицу да поведу најбољи?
Покрет Доста је било се залаже за транспарентност у свему што се ради са посебним освртом на људске ресурсе. Желимо да нас воде најбољи међу нама, људи са интегритетом, непоколебљиви, са идејом и циљем. Инсистираћемо на стварно јавним конкурсима и дати шансу свакоме и прилику да се покаже, док ће само најквалитетнији кадрови добити и могућност да нас поведу у квалитетније данас и још боље сутра! И зато сматрамо да не треба стављати забрану запошљавања у јавном сектору, већ треба поставити забрану страначког кадрирања по јавном сектору. Хитно треба професионализовати што већи број радних места претходно ослобођених из шака политичких странака које их после избора између себе деле као плен.
Милан Јовановић, информатичар
Члан одбора покрета „Доста је било“
Сремска Митровица
Коментариши