Разлог због којег немамо комплетиран Уставни суд Србије лежи у начину избора судија и дужини њиховог мандата. По садашњим одредбама, судија се бира на девет година, а за време живота може имати само два мандата. Судије бирају Народна скупштина, председник Републике и Врховни касациони суд (Устав, чл. 172).
Како се понаша судија Уставног суда када дође пред крај првог мандата? Пошто су два од ова три предлагача политичка тела, он мора да се понаша политички исправно. Ако то неће да ради, ризикује да га нико не предложи за други мандат.
Политичка тела имају и друге начине да услове рад Уставног суда. Када судијама истекне мандат, они не морају никога да предложе, и ником се ништа неће десити: судије неће бити изабране, а политичари ће остати без уставно-судске контроле. Ово не само да уводи Уставни суд у блокаду, већ такође утиче на понашање судија, јер их оставља на милост и немилост политичарима.
У Закону о Уставном суду пише да је гаранција независности уставног судије његова плата (чл. 20а). Ово је потпуно погрешно (мада није неважно). Најбоље гаранације су да се уставне судије бирају доживотно, а да тела која не желе да предложе уставног судију буду новчано кажњена по персоналном принципу (плаћају појединци који пропуштају да донесу одлуку, а не институције својим буџетом).
Душан Павловић
народни посланик
потпредседник покрета “Доста је било”
Profesiju sudija smatram jednom od veoma odgovornih i značajnih za jedno društvo.. Iz ličnog lošeg iskustva s kadrovima Pravosuđa u Srbiji naučila sam samo jedno da su i oni ljudska vrsta sa svim vrlinama i manama. Podložni svesno i nesvesno kao i svaka druga profesija manipulaciji, Doživotni izbor sudija u aktuelnom vremenu i okolnostima , bez nadzora od strane nekog nezavisnog organa (praćenje kvaliteta rada svakog pojedinca) smatram pogrešnim.predlogom.
Da li je moguće da se sudije izaberu na najviše jedan mandat koji je vremenski ograničn? Ovo bi sprečilo političke igre oko reizbora. Doživotni izbori na funkcije mi nisu simpatični i ne vidim kakve koristi bi građani mogli da imaju od toga. Postoji li neko logično objašnjenje za dozivotni izbor na takvu funkciju?
Slažem se da je doživotni izbor prilično komplikovan. Umesto toga, predložio bih direktno biranje (od strane građana) na direktnim izborima, jednom u X godina. Ne manje od 5. I to kako. Po regionalnom sistemu. Iz svakog regiona građani tog regiona biraju između svih ponuđenih kandidata jednog da ih predstavlja u Ustavnom sudu. Pojedinačne kampanje bi bile zabranjene, postojala bi samo jedna centralna koja stimuliše ljude da izađu na glasanje. Kao merila za odabir bi bila statistika i ocena o radu svih kandidata, koja bi se ozbiljno vodila između mandata i bila prezentovana u toku te kampanje. Kampanja podrazumeva i organizovanje debata kandidata. Za celokupnu kampanju i izbore bi bilo zaduženo telo, Izborna Komisija, sačinjeno od sudija iz svih regija koji u tom trenutku nisu kandidati. Ovo je odskočna daska i jedinstvena prilika za sve koji imaju želju da se na sledećim izborima kandiduju. Dodatna narodna kontrola se može ostvariti i direktnim izborom svih sudija, ali to bi bila posebna tema. Kontrola se u ovakvom sistemu gde je samo izbor sudija Ustavnog suda direktan ostvaruje perspektivno kroz statistiku i ocenu svih sudija, imajući u vidu potencijalnu želju članova Izborne Komisije da se kandiduju na sledećim izborima. Ogranicenje za broj mandata zavisi od perioda izbora, ideja je da se omogući svežoj snazi da uđe ali i da postoji stabilnost a ne prebrza smena. Broj sudija je proporcionalan broju regiona. Moguće je diskutovati o sekvencionalnoj zameni, dakle ne sve sudije na jednim izborima već deo. Ovo bi trebalo uskladiti sa brojem mandata i brojem regiona, i ovo je samo opcija, ideja je imati tranzijente faze a ne nagle diskontinuitete. Šta je bolje, ostavljam za diskusiju.
Toliko za sada
Đorđe
U članu 20a piše da plata “predstavlja jednu od garancija njegove nezavisnosti u zaštiti ustavnosti i zakonitosti i ljudskih i manjinskih prava i sloboda.” Dakle, plata nije “garancija” već “jedna od garancija”. Ne mislim da je lako biti ispravan, ali to je put koji je pokret Dosta je bilo sam odabrao. Čuvajte se tromosti pameti.
Sudije treba da biraju građani, kao u Americi.
Добар предлог на тему Уставног суда који нам показује колико је садашњи систем
замишљен да будете на власти и да за ништа не одговарате. Доживотно се бирају
судије Врховног суда у Америци. Мислим да је то добар предлог. Али сам против
да га предлажу и именују они који су наведени у члану 172 Устава РС.
Будите увек за то да су само слободни избори на име и животопис једини прави
начин да се дође до најквалитетнијих и најбољих људи на свим нивоима власти.
Независни Уставни суд би већ донео више пресуда да су председник, премијер или
министри прекршили Устав, што би аутоматски довело до покретање поступка за
њихову смену.
То је једини начин да извршна, законодавна и судска власт буду одвојени и независни.
Сада је то само декларативно. У пракси је судска и законодавна власт у потпуној
зависности од извршне власти.