Ненад Божић за Pressek: Парламент је имитација демократије

Кључна ствар је да у парламенту буду људи који су „чисти”. Да имају најбоље намере, без интереса да уђу у политику због личне користи. Ако је тако, онда би идеално било да народни посланици буду слика друштва, каже наш саговорник.

Седнице Скупштине Србије, ове недеље, обележиле су оштре полемике опозиције и владајуће већине, као и бројне паузе не би ли се умирила узаврела атмосфера и зауставило вређање.

Оптужбе за корупцију, „муљање”, махинације, убрзо би се претвориле у „покличе” из клупа „Ви сте криминалац”, „Ви сте бандит”, „Ето покрали сте”. А кад ни то није било довољно, један од посланика је, другу страну напао речима „Ви злочинци једни”.

Салве увреда заустављане су кратким паузама. Седница би се наставила мирнијим током, а онда поново све испочетка. Тек они сконцентрисанији посматрачи могу да разаберу, да се из ове гунгуле, разматра о амандманима на измене и допуне Закона о лукама и пловидби на унутрашњим водама.

Укратко, „одлична реклама“ за „Недељу парламентаризма” у Србији, коју организују Народна скупштина Републике Србије и иницијатива „Отворени парламент”. У питању је серија догађаја и активности којима се отвара форум за разговор о парламентарној демократији и учешћу грађана у демократским процесима.

У оквиру ове манифестације Крагујевчани су били у прилици да разговарају са народним послаником Ненадом Божићем, а у склопу програма „Рома центра” који се зове „Отворена врата за грађане и грађанке”. Уз кафу, у опуштеној атмосфери, Божић је са суграђанима разговарао, између осталог, и о томе како уопште посланици дознају за проблеме народа.

Иначе, он је посланик из редова „Доста је било” и ново је лице на политичкој сцени Србије. Први пут је у скупштинском сазиву, па самим тим и више него занимљив да одговори на питања како из његовог угла изгледа републичка Скупштина.

У којој су мери републички посланици, заиста, глас народа у Скупштини?

– Мислим, на основу свог скромног искуства, да је у суштини у Србији парламент параван за демократију. Устав каже да је то највиши орган власти, а мој утисак је да владају странке, односно интересне групе преко странака спроводе своју вољу.

Јако лош утисак на грађане оставља и атмосфера која тамо влада, без реда, пословник скупштине се не примењује, а то ствара неозбиљну и нездраву атмосферу.

Има ли опозиција уопште прилику да утиче на одлуке владајуће већине?

– Нажалост нема! То се најбоље види на примеру да ни један амандман опозиције, без обзира колико је добар, није успео да прође расправу. Једноставно, већина би дигла руке и крај.

Имам утисак да се Скупштина силује, без икаквог плана рада. Догађаји, седнице, одбори заказују се дан за дан. Све је прилагођено дневној политици. Уколико је председник Владе тог дана „у жижи” да тако кажемо, Скупштина ће се утишати, склонити, њен рад ће се минимизирати. Извршна власт нема план рада и стихијски функционише. С друге стране то се ради и због опозиције, једноставно да се не зна шта је следеће на дневном реду и да не може добро да се припреми за рад.

Јесу ли се у овом сазиву народни посланици из Крагујевца до сада састали и евентуално направили неку стратегију деловања у Скупштини? Договорили шта је то битно за Крагујевац, Шумадију, централну Србију?

– Нисам упознао раније све посланике, сем Верољуба Стевановића. У међувремену смо имали прилике да се упознамо, али таква иницијатива није потекла ни са једне стране. Тај концепт да се „вуче” на једну страну, мислим да није добар. Са друге стране, за неке ствари је веома важно да се заиста договоримо. Бојим се да не би било одговора са друге сране, јер је питање колико то одговара њиховим странкама. То је можда и највећи проблем. Таква идеја ми лично не би сметала и спреман сам са свима да разговорам, а можда и да будем иницијатор једног таквог састанка.

Шта мислите о најновијим изменама Закона о финансирању локалне самоуправе?

– Имао сам мали дуел са актуелном министарком о том питању. Тим законом је смањен прилив средстава локалним самоуправама. Владајућа странка то брани тиме што ће наводна да се повећа приход од пореза генерално, а без обзира што је смањен проценат, доћи ће све на исто. Укратко, они сматрају да локалне самоуправе тиме нису ништа изгубиле. То су само прогнозе.

Сматрам да мој аргумент, да ако нека локална самоуправа више приходује, ако се више људи запосли, ако се повећа просечна плата, зашто се то не би одмах осетило. Мислим да то није добро и да је то један покушај, пре свега због консолидације републичког буџета, да се узме новац где год се може. Од плата, од пензионера, од локалне самоуправе и на тај начин да покуша да се оствари финансијска стабилност.

Аргументација већине није на месту, уверен сам да је локалним самоуправама потребно много више средстава.

Ново сте лице на политичкој сцени. Зашто сте уопште одлучили да удјете у политичке воде?

– Кад сам кренуо да се бавим приватним бизнисом сматрао сам да свако треба да се бави оним што најбоље зна. Како сам се сусретао са животним проблемима, почео сам да схватам колико је наше друштво несређено. Желим да моја деца живе и раде у уређеном друштву – уколико је то могуће.

Генерација наших родитеља није се одупрла ономе што се дешавало осамдестих, и данас се још копрцамо у грешкама из тог времена. Ми смо још увек у транзицији иако је прошло две деценије од тада. То је мој једини мотив. Посланичка плата није толика да ми мене лично мотивисала, тај новац могу да зарадим у приватном послу, али сам решио можда и да жртвујем себе. Не можемо стално да будемо у комфору.

Мислите ли да Скупштини потребно више људи из реалног сектора?

– Мислим да то није пресудно. По мени кључна ствар је да дођу људи који су „чисти”. Да имају најбоље намере, без интереса да уђу у политику због личне користи. Ако је тако, онда би идеално било да народни посланици буду слика друштва. Мој утисак је да људи из реалног сектора зазиру од политике.

Са друге стране, бојим се да је један број посланика, најблаже речено – ограничен. То су људи који нешто читају са неких папира, а нажалост ни то не разумеју. То се најбоље види на одборима, где већина само статира. Нема конструктивног разговора да нешто заједнички урадимо без обзира на другачије погледе на политику.

Један број посланика има скупштински стаж и од 15 до 20 година. Колега, који је први пут дошао у Скупштину, као и ја у овом сазиву, прокоментарисао је да му све личи на 1. септембар кад се ђаци поново окупе у клупама, сви се знају, па препричавају догодовштине са распуста.