Покретање производње у МСК Кикинда је до пре годину дана било дугогодишњи нерешив проблем, како Владе РС, тако челника Града Кикинде. У јесен 2015. године помпезно објављен почетак производње, уз долазак премијера, улио је наду радницима у боље сутра. Производња није трајала дуго. Она је поново прекинута, а прича о ремонту је можда само споредан разлог за то. Поново су актуелни исти проблеми као и пре почетка производње. Нерентабилност је очигледна. Након годину дана рада и оптимистичних прогноза политичара, реалност је постала сасвим другачија.
Цена гаса је основни проблем МСК. По цени која је сада тржишна, МСК не може да послује рентабилно. Као решење се наводила искључиво набавка повољнијег гаса и то је било обећање Александара Вучића и министарке Зоране Михајловић. Михајловић је као излаз наводила хитну изградњу гасовода из Елемира до МСК, који би био путања за довод повољнијег гаса. Обећање је дала марта 2014.године, а гасовода и даље нема. Линк: Михајловић – обновићемо производњу Метанола Александар Вучић се пре годину дана хвалио уговором о испоруци повољнијег гаса, који тек што није склопљен, са Русима. Линк: Вучић о разговору са Путином
Премијер крајем октобра 2016. изјављује да поред Азотаре, Петрохемије, РТБ Бора и МСК Кикинда спада у групу предузећа где се државна средства „бацају“. Нажалост, и поред признања неуспеха, нико није позван на одговорност због нерационалног трошења буџетског новца. Заједничко овим предузећима је да су зависна од монополистичког државног предузећа Србијагас, уједно највећег губиташа у земљи. Србијагас је дуг низ година под контролом СПС-а као њихов политички плен, а СПС је коалициони партнер СНС-а. Партократија овако сачињеног паразитског система прожима државу и урушава њен буџет. Све што је под контролом политичких странака просто врви од страначког запошљавања, нетранспарентног пословања и у животу се одржава дотацијама из буџета и чудним финансијским премошћавањима што годинама разара нашу државу изнутра.
Старији становници Кикинде знају да је ова фабрика годинама уназад доминантно из тог разлога била нерентабилна и да је већ пролазила кроз стечајни поступак.
Како Новости пишу, МСК Кикинда је у 2015. години имао губитак од 2,2 милијарде динара, а 2014. око 1 милијарду динара. Краткорочне обавезе овог предузећа су веће од обртних средстава за око 2,5 милијарди динара. Испада да је овом предузећу исплативије да не раде, него да раде. Производња у МСК очигледно само гомила дугове. Дуг МСК Кикинда на крају ће неко морати да врати. Јасно је, да овако направљен дуг, мора да падне на терет грађана Србије. Ово неће бити превише упадљиво јер је Србијагас све заједно са за себе везаним фирмама у дубиози коју сви плаћамо већ дуг низ година. О овоме смо писали раније Влада поклања још 210 милиона евра Србијагасу
Пракса постављања менаџмента путем диктата партије мора престати, као и пракса субвенционисања губиташа новцем пореских обвезника без претходног уклањања разлога губитака ових компанија. Само стручни људи путем јавних конкурса могу сагледати стварне проблеме предузећа. Транспарентан начин руковођења и могућност опстанка на тржишту једини је начин за решење нагомиланих проблема у МСК Кикинда. Проблем би се бар делимично решио да су политичари испунили своја обећања која би на бар неки краћи рок омогућила фабрици да ради.
Ипак, о томе колико је МСК дужан за гас прочитајте овде, али будите спремни на озбиљан шок. Ево шта каже Политика: “Током шесте ревизије изнета је и оквирна процена по којој су нагомилане обавезе овог комбината из Кикинде достигле око 30 милиона евра. Претходно су наше власти уверавале званичнике из Вашингтона да се са таквом праксом прекинуло. И државни званичници, али и Душан Бајатовић, директор „Србијагаса” уверавали су јавност да велики дужници сада уредно плаћају своје рачуне. „Азотара” је чак почетком јуна проглашена за овогодишњег добитника награде „Бизнис Партнер 2016”, коју додељује Мас Медија Интернешнел.” Прочитајте цео Политикин текст на линку: Скривали дугове губиташа од ММФ-а
Одбор покрета “Доста је било” у Кикинди
Коментариши